Kukavičja jaja u sindikalnom gnezdu

0
1147

Ogromna većina u Srbiji, živi od prodaje. Puko preživljavanje u uslovima nametnute bede, naprosto tera postiđene siromahe od ljudi na odricanje od svega. I foteljaši, duboko i udobno smeštenih guzica, bave se prodajom. Za lagodan život, privilegije, kriminal i korupciju, rasprodaje se lični obraz, ugled, moral i dostojanstvo. Posebno je surova transformacija radnog čoveka u orbitu funkcionera. Za pet minuta zaboravljaju se sopstvene pogubne reči i „pljuvačina“ o kontinuitetu propasti koju proizvode nameštenici nakaradnog sistema. Na snazi je sistem kupovine ljudi, laži i drpaj do besvesti od sluđene i preplašene raje bez sadašnjosti i budućnosti.

2015-04-09_035805

Sindikalna borba, sem jadi, bede i gladi, proizvela je i trutove, uživaoce propasti. Ogromna većina čelnika sindikata, odrođena od armije saboraca, kao jato papagaja, ponavlja da se „junački“ bori za prava radnika. Puna su im usta na poslovnim ručkovima sa politikanskom elitom, večitim vlasnicima vlasti u državi najvulgarnijeg višestranačja.

U vremenu izbora i reizbora kolovođa sindikata, kandidat sistemskog kriminala i korupcije je idealan za dalje nesmetano zlostavljanje radničke klase. Ovonedeljni izbor predsednika Granskog sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Samostalnog sindikata Srbije (sreda, 25. mart), „idealna“ je prilika da se overi petogodišnja korupcionaška samovolja dosadašnjeg predsednika (2010-2015).

Nezavisnost_14Milan Grujić – Gruja (63), mr. ekonomije, prvi pik svojih gazda, može se „pohvaliti“ minulim mandatom rukovođenja. Samo ćorav ne vidi da je sindikat žestoko urušen, a izvori horski bruje da se članstvo osipa brzinom svetlosti, uz sve podršku zakona donešenih u poslednjih pet godina, koji spadaju u kategoriju najgorih u istoriji radništva na ovim prostorima. Radnička prava su okovana bukagijama, očaj je prava reč za stanje u kojem se nalaze komunalci i građevinci, a vrli gosn’ Gruja, naputovao se miloj majci po belom svetu, upoznao prave sisteme radničke borbe, i, naravno, pružio, pruža i pružaće apsolutnu podršku ovdašnjoj nakaradnoj vlasti, VIP neprijatelju srpskog radnika-golje.

Granski sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti je danas privatno preduzeće koje, voza li voza, gosn’ Gruja sa nekolicinom svojih, redom situiranih poslušnika.

Da Vas podsetimo:  SKANDAL SNS u saopštenju našeg kolegu nazvao svinjom i gnjidom!

Iza zatamnjenih stakala, u raskošnom novom crnom Audiju vrednom 33 hiljade evra, neprikosnoveni gazda„privatnog“ vozila kupljenog sindikalnim parama, proteklih dana je prešpartao Srbiju uzduž i popreko da ubedi delegate kongresa Granskog sindikata, da je on najlepši, najpametniji, večito najbolji za novo predsednikovanje. Inače, privatno-službeni Audi vozi na crno Dejan Vujanić (rodom iz sela Amerić kod Mladenovca) kojeg gosn’ predsednik plaća iz nepoznatih izvora. Dakle, gosn’ Gruja na putovanju agituje za sebe za „radnim stolom“i nudi benefite i privilegije sigurnim glasačima,na mrsu od sijaset poslovnih ručkova na teret sindikata

Kupovina ljudi je najisplativiji i najjeftiniji biznis, pa se trošenje para svih sindikalaca na minimalcima od plate, mora „pažljivo rasipati“. Sem agitacionih krkanluka, odluke o milionskim iznosima vanredne sindikalne „pomoći“ donose se u tajnosti, pa je tako tranša od 2.160.000 dinara usmerena beogradskom GSP. Odluke o milionskim iznosima sindikalne pomoći donose se tajno, ali, zato, manje sume, od 20 do 100 hiljada dinara, tek nakon višečasovnih mukotrpnih diskusija, odobrava Izvršni odbor sindikata, da ne pomisli blentavo članstvo da se teško zarađen sindikalni dinar baca u vetar. I privilegovani beogradski JKP Vodovod dobio je sindikalnu pomoć od 3 miliona dinara, gde je, gle čuda, zaposlen i gosn’ Gruja kao rukovodilac naplate (a šta drugo, zna čovek, ispraksovao se), čime se završava kratak spisak dobitnika, poznatih članstvu.Tom istom članstvu, naravno, odlukom sindikalnih guzonja, ne stavlja se na uvid rasipni troškovnik krvavo zarađenih para.

Gosn’ Gruja je veoma pedantan čovek i misli sve najbolje o sebi, pa opet samom sebi isplaćuje i novčanu naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, što svojeručno potpisuje i overava. Ima i „platicu“, predsedničku osnovicu od 96 hiljada dinara, nakarika se to mesečno najmanje do 130, a sleduje mu i plata iz beogradskog Vodovoda u iznosu od 56 hiljadarki, gde je, naravno, šef nabavke. Ovako veštom i sposobnom poslovnom čoveku„nije teško“ da se „ugradi“ i u poslovanje PIO Fonda, što donosi novih 50 somića, plus preostalo, što kapne.

Da Vas podsetimo:  Bezbedni hakerski obračuni sa medijima: Samo pet presuda posle 79 napada

Predsednik magistar je i veliki zavisnik od dnevnica, uglavnom deviznih, jer je svakog bogovetnog radnog dana na službenom putovanju. Malo ko se može pohvaliti da je sindikalnim poslom boravio po Evropama i drugim kontinentima u potrazi za boljim životom. A tamo, ne pije se bilo šta, već isključivo najkvalitetnija vina određene starosti, može mu se, ne vozi svoj omiljeni Audi, ima vozača na crno kojeg plaća. Posebno obožava sportske igre komunalaca, koje obožava da sam precizno i pedantno organizuje, gde do izražaja dolaze „vrhunske sportske discipline“: poput mešetarenja sa deviznim putnim nalozima i njihovim unovčavanjem (280 evra vredi prosečno jedan od do sada evidentiranih 47 sumnjivih naloga koje lično potpisuje).

niss1
Štite prava radnika ili svoj džep?

Kada se ovome doda da se prilikom sklapanja ugovora za 700 učesnika sindikalnih igrarija overava pojedinačni troškovnik od 115 evra, a na kraju raskalašni gosn predsednik ladno potpiše 135 po glavi, prosta računica kaže da se desetine hiljada sindikalnih evra, očas mogu maznuti. Ko sumnja da nisu maznute, grdno se vara, alava je to sindikalna funkcionerska bratija, nikada im nije dosta.

Podrazumeva se da se sindikalne igrarije održavaju na atraktivnim turističkim lokacijama, pa ne čudi što je Zlatibor idealno mesto za odmor, opuštanje i biznis mesto prevejanih funkcionera. Ni gosn’ Popadić, direktor Rekreatursa nije imao ništa protiv biznis plana gosn’ Gruje.

Naprotiv, svi su nakon obavljenog posla bili zadovolj(e)ni, izuzmemo li sindikalne igrače i igračice koji su bili zaokupljeni isključivo jurnjavom za loptom i bacenjem pikada. Ko mala deca sretni, što im njihov čika predsednik omogućava besplatnu razonodu na mestima o kojima mogu samo da sanjaju.

Ovaj i ovakav genije sindikalne borbe je vrhunski imidž majstor u besprekornom lister odelu ili u laneno belim providnim pantalonama kroz koje se ocrtavaju tange, sa zlatnom kajlom od lanca oko vrata, cipelama Madras, satom Rolex i poslovnom tašnom od kože krokodila. Sa „svega“ 63 godine mladalačke starosti, (pre)potentni predsednik ima obavezu da mu se armija podanika, sa minimalcima od plate dive.

Da Vas podsetimo:  Lokalna vlast protivzakonito favorizuje svoje medije

Posebno je zanimljiv imidž ovakvih predsednika i funkcionera koji javnosti uporno ponavljaju da su pravi Beograđani i bogom dana gospoda. Da nisu (ispod)prosečni provincijalci, što kriju kao zmija noge, da se ne okružuju ljudima od zla oca i…, da nisu izvornu beogradsku gospodu gurnuli na margine, ne bi mogli danas u Srbiji da predstavljaju „ideal uspešnog čoveka“.

Pred aktuelan izbor novog predsednika, učestale su prozivke na njegov račun, pa tako pojedini upućeni javno i ironično pitaju gosn Gruju, da li treba da glasaju za predsednika nove sindikalne firme PPPP (Predsednik privatnog pederskog preduzeća).

Legendarnom gosn’ Gruji se ovih dana samo jedna stvar mota po glavi: biti ponovo predsednik, ne pitajući za cenu. Na ruku mu ide i delegatski sistem glasanja na Kongresu, gde uz pomoć, zna se čega i za koliko, i najnepokorniji mogu dići rukice za „omiljenog“ im Gruju u vrhovima vlasti. Ako je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović upoznat sa minulim radom gosn’ Gruje i retko viđenom degradacijom Granskog sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti, sudbinska upućenost samoizabranih sindikalnih vrhovnika jednih na druge, logična posledica zajebancije u zdrav mozak radničke klase.

O tragičnoj sudbini radnika kojima se sa minimalaca silom oduzima sindikalna članarina, pravu istinu skrivaju samo kukavičja jaja kojima je jako, jako, jako dobro u tuđim gnezdima. Zna se kako mladi – stari – večiti sindikalni ptići isteruju konkurenciju i kako u sebe uteruju, deleći je tek sa nekolicinom, apsolutnu vlast.

Polaganjem računa orlušinama i lešinarima sistema, zatvara se krug vlasnika vlasti.

Zoltan Horvat

Tabloid – List protiv mafije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime