Kult ličnosti i opšta tragedija

0
888

Pretpostavljam da je ova fotografija ispod fotomontaža. No i da nije, svako u jednoj demokratskoj zemlji ima pravo da čita šta mu je volja. Između ostalog i Mein Kampf. Istina, „tvit“ je pomalo provokativan, ali i to bi se moralo uzeti kao pozitivan doprinos demokratizaciji društva i slobodi izražavanja.

Naravno, onaj kritički stav i pouka koju čitalac „izvlači“ iz Hitlerovog (ne)dela trebalo bi da ostane kao opomena za buduća vremena. U stvari, možda i ne bi bilo loše kada bi se Majn Kamf (ali ne onaj Basarin) ozbiljnije prezentovao u javnosti. Možda bi o njemu trebalo da se raspravlja i u srednjim školama. Time bi ljudi dobili pravu predstavu o onom zlu koje se razlilo Evropom (i svetom) pre 75 godina, da bi tako u grob odnelo preko 50 miliona ljudskih života. Čitanjem i analiziranjem Majn Kamfa, verovatno bi se bolje shvatio nastanak (i geneza) kolektivne histerije ili masovnog ludila u Hitlerovoj Nemačkoj.

Letos je Njujork tajms objavio članak pod naslovom, „Trebaju li Nemci da čitaju Majn Kamf?„. I došlo se do jedinog mogućeg (i ispravnog) zaključka: bolje je pustiti taj Hitlerov autobiografsko-ideološki „esej“ zla da slobodno cirkuliše u javnosti, nego da se ono tajno distribuiše po nekakvim mračnim prostorima. Naime, zabrana bi samo mogla da podstakne mlade ljude u Nemačkoj da u Majn Kamfu potraže odgovore za kojima, možda uzaludno, tragaju u realnom životu.

Konačno, u svetlu onoga što se danas događa u Ukrajini, gde se otvoreno oživljava nacistička ideologija, svet bi trebalo detaljnije da se upoznaje sa onim metodama kojima se širi ideologija netrpeljivosti, mržnje, rasizma i uništenja drugih za račun nekakvog (đavolskog) vlastitog „dobra“. Znanje je najbolja brana svakom zlu, jer se zlo tako na vreme prepoznaje i najlakše sprečava.

Da Vas podsetimo:  "A gde je otišao narodni poslanik Aleksandar Martinović?"

D.G.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime