Blender ovog duha vremena mrvi i meša stare principe, pravila i uverenja, sa novim, na brzu ruku i sumnjivo sklepanim vrednosnim obrascima.
Poznajem neke ljude koji letuju na Pagu.
Tamo je bio jedan od zloglasnih ustaških logora, stratište mnoštva srpskih mučenika, muškaraca, žena i dece.
Pitam se, da li bi Srbi letovali i u Jasenovcu i Staroj Gradiški ako bi se ta dva mesta nalazila na moru.
Sve veći broj naših ljudi odmor provodi i u Albaniji. Kao razlog navode prihvatljive cene i lepu obalu. Niko se ne pita da li je vlasnik restorana u kome obeduju ili vlasnik hotela u kome odsedaju bio u jedinicama njihove redovne vojske koja je, zajedno sa NATO, napala Srbiju 1999, ili je možda kasapin iz „Žute kuće„.
Da li bi Jevreji letovali u Aušvicu da je kojim slučajem na moru?
S druge strane, gde je granica između nacionalne časti i obraza s jedne i zakona proteka vremena koji ublažava rane i daje pravu ili varljivu nadu i optimizam da prošlost nije ujedno i recept za budućnost, s druge strane?
Blender ovog duha vremena mrvi i meša stare principe, pravila i uverenja, sa novim, na brzu ruku i sumnjivo sklepanim vrednosnim obrascima.
Tako nastaje bezukusna smesa u kojoj ćemo se ili udaviti ili će nam postati anestetik za čula, razum i etiku.
Sve je više pitanja na koja nemam odgovor…
FB Vladan Vukosavljević
