Kupovao glasove, firma koju je vodio tužena za prevare, a sada upravlja fondom za izbeglice

Branislav Švonja, političar osuđen za kupovinu glasova, postavljen je za direktora vojvođanskog fonda za pomoć izbeglicama. Privatna firma u kojoj je donedavno bio vlasnik i čiji se zastupnici predstavljaju kao radnici državnih institucija, zarađuje milione prodajom informacija koje su inače besplatne.

Brojne zvanice, među kojima i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, okupile su se na izbornoj skupštini Srpske demokratske stranke (SDS) u tom gradu u februaru 2016. godine. Predsednik SDS-a Branislav Švonja tada je najavio da će zajedno sa Srpskom naprednom strankom (SNS) učestvovati na predstojećim izborima.

SNS je u aprilu postigla ubedljivo najbolji rezultat u Vojvodini, a SDS nije ni bila među kandidatima. Nedugo zatim, 27. jula, Švonja je imenovan za vršioca dužnosti direktora pokrajinskog Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) otkriva do sada nepoznate detalje iz političke i poslovne karijere Branislava Švonje.

Osim što je bio pravosnažno osuđen za kupovinu glasova na lokalnim izborima 2013. godine, firma čiji je donedavno bio vlasnik – Nacionalni privredni operater – je državnim ustanovama, lokalnim samoupravama, javnim i privatnim preduzećima širom Srbije u protekle dve godine prodavala podatke koji su besplatno dostupni na internetu. Firma je od osnivanja u julu 2014. godine do kraja 2015. godine imala skoro 11 miliona dinara prihoda, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).

Švonja se ovakvim poslovima bavi već godinama. Još 2011. godine CINS je pisao o firmama koje su on i njegov saradnik Dušan Oluić osnivali u Srbiji i zemljama regiona, a koje su novac zarađivale na isti način kao Nacionalni privredni operater.

Prema podacima APR-a, Branislava Švonju je 26. oktobra 2016. godine na mestu vlasnika firme zamenio Slobodan Švonja, čija se druga firma – Privredni propisi – bavi istim poslovima. Mesec dana ranije, Slobodan je umesto Branislava postao i direktor Nacionalnog privrednog operatera.

Zaposleni i rukovodioci kompanija i ustanova kažu da su im iz Nacionalnog privrednog operatera nudili podatke besplatno i tražili samo da se potpiše prijemnica. Prodavci bi govorili da predstavljaju državne institucije, a posle nekoliko meseci su dostavljali račune. Smatrajući da su prevareni, mnogi su protiv njih kasnije podneli krivične prijave ili tužbe.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd je 2015. godine podneo krivičnu prijavu protiv Nacionalnog privrednog operatera.

Dušanka Matijević, direktorka Zavoda, kaže da joj se u oktobru 2014. godine čovek predstavio kao da dolazi iz Ministarstva privrede, dao joj dva USB-a, tražio da potpiše da ih je preuzela i potom otišao.

„Ne bih ga ni otkrila, ali nisu dobro napravili taj program na USB-u“, objašnjava Matijević. Pošto nisu mogli otvoriti sadržaj USB-ova pozvali su Ministarstvo privrede i saznali da ta osoba uopšte ne radi kod njih.

U decembru 2014. godine Nacionalni privredni operater je od Zavoda ipak naplatio 196.000 dinara. Direktorka Matijević je tada bila odsutna, a njenom pomoćniku su podmetnuli, kako kaže, falsifikovan ugovor sa njenim potpisom.

Na ugovorima Nacionalnog privrednog operatera piše da važe za tekuću i naredne tri godine, te da ih je moguće otkazati samo u prvoj nedelji januara i samo za tu godinu. Upravo na osnovu ovih odredbi u 2015. i 2016. godini su ponovo pokušali da naplate novac od Zavoda. Uspeli su 2016. godine.

„Direktno su kontaktirali načelnicu Službe za finansijske i ekonomske poslove i iskoristivši njenu neupućenost u slučaj (…) naplatili od Zavoda 196.000 dinara“, navodi se u odštetnom zahtevu koji je Zavod uputio MUP-u.

Branislav Švonja nije odgovorio na brojne pozive novinara CINS-a na razgovor.

Poverljivi, a besplatni podaci

Branislav Švonja je u julu 2014. godine osnovao firmu Nacionalni privredni operater, koja se nalazi na istoj adresi u Novom Sadu kao još jedna njegova firma – SB Company – zastupnik južnokorejske automobilske kompanije Kia.

Prema podacima Uprave za trezor, od osnivanja do aprila 2016. godine, Nacionalnom privrednom operateru su više od 4,2 miliona dinara uplatili budžetski korisnici, među kojima su grad Beograd, Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i 11 zdravstvenih ustanova. Institucije koje su odgovorile na zahteve novinara CINS-a, ovoj firmi su plaćale za podatke o pravnim licima.

Grad Beograd platio je 294.000 dinara za USB-ove sa 15 vrsta podataka od kojih se sve osim jedne mogu besplatno naći na internetu. Gotovo svim tim informacijama raspolaže i APR, koji može da ih besplatno dostavlja državnim organima i lokalnim samoupravama.

Branislav Švonja je krajem 2015. godine pravosnažno osuđen za kupovinu glasova na lokalnim izborima u opštini Odžaci, pokazuju podaci Osnovnog suda u Somboru. Sa još jednom osobom je organizovao mrežu ljudi koji su građanima nudili 1.000 ili 2.000 dinara, kao i robu široke potrošnje, kako bi glasali za SDS na izborima 15. decembra 2013. godine.

Na tim izborima SDS je osvojila dva od 27 mandata. Švonji je presudom izrečena novčana kazna od 200.000 dinara koju je dužan da plati u 12 jednakih mesečnih rata, počev od januara 2016. godine.

Iako je SDS u februaru 2016. godine održala izbornu skupštinu, podaci Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokazuju da je istoimena stranka polovinom 2015. godine promenila ime u Srpski preporod i da danas nema stranke registrovane pod tim imenom.

Švonja je politički aktivan bio i ranije. Udruženje Zajednica Srba iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, čiji je Švonja bio zastupnik, potpisalo je 2002. godine sporazum o saradnji sa Demokratskom strankom Srbije i podržala Vojislava Koštunicu na predsedničkim izborima. Naredne godine Švonja je za parlamentarne izbore bio kandidat na zajedničkoj listi Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, da bi se 2004. godine kandidovao za gradonačelnika Novog Sada. U Hrvatskoj je 2010. godine biran za većnika u Zadarskoj županiji, ali pošto je već bio član gradskog veća u Obrovcu, mesto je prepustio Dušanu Oluiću. Na izborima 2013. godine u Hrvatskoj, Branislav Švonja je izabran za većnika u Obrovcu.

Bivša predsednica Demokratske stranke Srbije (DSS) Sanda Rašković Ivić tužila je Švonju 2011. godine, navodeći da se predstavljao kao „saborac, istomišljenik i prijatelj“ njenog oca Jovana Raškovića, osnivača SDS-a u Hrvatskoj. Osnovni sud u Novom Sadu odbacio je tužbu kao neosnovanu.

U gradskoj službi za javne nabavke navode da im je u novembru 2014. godine predstavnik Nacionalnog privrednog operatera predložio izradu paketa ličnih podataka pravnih lica Srbije, a oni su prihvatili „u cilju ispitivanja tržišta, obezbeđivanja konkurencije, odnosno sprovođenja centralizovanih javnih nabavki“.

Trogodišnji ugovor su pokušali da raskinu nedelju dana nakon potpisivanja, ali nisu uspeli da uruče otkaz ugovora pošto se Nacionalni privredni operater nije nalazio na prijavljenoj adresi. Sledeće godine su odbili da od njih preuzmu podatke i račun.

Do sredine marta 2016. godine pred beogradskim Privrednim sudom pokrenuta su 64 postupka u kojima učestvuje Nacionalni privredni operater. Neke je pokrenula ta firma radi naplate ukupno 7,6 miliona dinara, a druge su pokrenuli klijenti koji smatraju da su prevareni i osporavaju potraživanja.

Između ostalih, tužili su ih: Elektromreže Srbije, Zavod za udžbenike, KBC Bežanijska kosa, Telekom Srbije, Knjaz Miloš, Infostan i dr.

Neki od njih navode da im se akviziter Nacionalnog privrednog operatera predstavio kao čovek iz Ministarstva privrede, Ministarstva zdravlja ili finansija i besplatno nudio navodno poverljive podatke.

Tužbu radi poništenja ugovora podnelo je i Privredno društvo Hidroelektrane Đerdap, a vrednost spora bila je milion dinara.

Prema navodima tužbe, zaposlenik Nacionalnog privrednog operatera Dušan Oluić uručio je osam paketa odgovornim osobama u tom preduzeću, a tražio je samo da mu potpišu prijem.

“Ja sam to potpisala, papir sa sitno ispisanim slovima preko koga je on držao ruku a prstom je pokazivao gde treba da potpišem”, svedočila je direktorka ogranka Đerdap 2 Ljiljana Milicanović pred Privrednim sudom u maju 2015.

Učinilo joj se sumnjivim kada je sekretarica rekla da je imala “verbalni duel” sa Oluićem jer je odbijao da se dokument fotokopira. Pogledala je kopiju i u jednom delu teksta pronašla sitnim slovima ispisano da se radi o ugovoru. Oluić joj je uručio tri fascikle za 98.000 dinara po komadu. Ranije tog dana je na isti način uručio pet paketa direktoru ogranka Đerdap 1 Ljubiši Jokiću, po istoj ceni.

Oluić je tokom sudskog postupka poricao da se predstavio kao čovek iz Ministarstva privrede. Tadašnji direktor Nacionalnog privrednog operatera Dušan Šaponja takođe je svedočio, ali je sud ocenio da su oba iskaza „kontradiktorna i konfuzna“, da deluju „pripremljeno i sračunato na izbegavanje krivice“.

Sud je prihvatio svedočenja zvaničnika Hidroelektrana Đerdap, poništio je ugovore, a Privredni apelacioni sud je potvrdio presudu 21. januara ove godine.

Račun Nacionalnog privrednog operatera je blokiran od 8. aprila ove godine. Dug trenutno iznosi 529.479 dinara.

Posao koji traje godinama

Na lokalnim izborima u hrvatskoj Zadarskoj županiji 2013. godine, Branislav Švonja i Dušan Oluić bili su na izbornoj listi Demokratske partije Srba. Na istoj listi kandidat je bio i Slobodan Švonja. On je 2010. osnovao firmu Privredni propisi koja se bavi istim poslom kao i Nacionalni privredni operater.

Prema finansijskim izveštajima APR-a, Privredni propisi su od 2011. do kraja 2015. godine imali oko 9,5 miliona dinara prihoda. Od 2011. do aprila 2016. godine, naplatili su gotovo 2,9 miliona od budžetskih korisnika, pokazuju podaci Uprave za trezor.

Samo u prva dva meseca 2016. godine Privredni propisi su prihodovali 784.000 dinara – od Smedereva, Zrenjanina i opštine Ruma. Ranije su im novac uplaćivale i druge lokalne samouprave, poput Niša, Kragujevca, Negotina i Krupnja.

Borisav Ičagić iz novosadske kompanije Vitalikum navodi da ga je u septembru 2015. godine najpre pozvao, a potom u preduzeće i došao, čovek koji je rekao da je iz Privredne komore Srbije. Predao mu je USB-ove čiji sadržaj Ičagić nije mogao da otvori. Posle nekoliko meseci dobio je račun na 196.000 dinara i ugovor od Privrednih propisa.

“Ni u jednom momentu, niti putem telefona, niti prilikom preuzimanja USB-a, niko nije pomenuo nikakav ugovor, troškove, niti bilo kakve usluge. Ugovor sam prvi put video kada je pošta stigla”, objašnjava Ičagić.

Švonje i Oluić posluju na ovaj način godinama, koristeći različite firme, registrovane u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Branislav Švonja i Oluić su poreklom iz Obrovca u Hrvatskoj, a u Srbiji se prvi put zajedno spominju prilikom kupovine zemljišta u Novom Sadu. Prema Ugovoru o kupoprodaji iz 2004. godine, Oluić i Nenad Opačić su prodali temelje benzinske pumpe u Novom Sadu firmi Novina Branislava Švonje za 6,5 miliona dinara. Opačić je osuđivan na 14 godina zatvora zbog trgovine drogom, a ubijen je 2015. godine.

Oluićeva firma Centar za finansije prodavala je podatke na isti način kao Nacionalni privredni operater i Privredni propisi. To preduzeće pojavljuje se kao jedna od strana u preko 600 predmeta između 2007. i 2014. godine pred Privrednim sudom u Beogradu.

Dušan Oluić bio je optužen da je 2006. godine, preko Centra za finansije, pokušao da prevari Telenor za skoro 600.000 dinara, ali je pravosnažno oslobođen optužbi 2013. godine. Sud je prihvatio svedočenja zaposlenih u Telenoru da su im Dušan i Slobodan Oluić CD-ove nudili besplatno, a naknadno tražili novac, ali je odlučio da krivica optuženih nije nesumnjivo i nesporno utvrđena.

CINS je 2011. godine otkrio pet preduzeća koja su prodavala javno dostupne informacije, a u svom nazivu imala staru skraćenicu Pošte Srbije – PTT.

CINS je u više navrata bezuspešno pokušao da kontaktira Slobodana Švonju, Dušana Oluića i Dušana Šaponju, na brojeve iz javno dostupnih imenika, kao i na telefone i adrese njihovih firmi iz APR-a.

www.cins.rs