Iako je Srbija prošle godine iz fondova Evropske unije dobila oko tri miliona evra da nabavi opremu za merenje zagađenja vazduha, to još uvek nije urađeno. Za to vreme nešto manje od milion i po građana i dalje ne zna kakav vazduh svaki dan diše.
U samom finišu predizborne kampanje, u junu 2020, Filip Radović, tadašnji direktor Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) koji je javno podržavao Srpsku naprednu stranku, pohvalio se novim ulaganjima u životnu sredinu.
„Predviđeno je da dobijemo novih 17 mernih stanica za kvalitet vazduha. To je u ovom trenutku više nego aktuelno. Naša politika jeste da u budućnosti ne bude mesta u Srbiji koje neće biti pokriveno mernim uređajima“, naveo je Radović gostujući na Radio Beogradu.
Građani godinama udišu štetan vazduh, ali u nekim gradovima merenja izostaju ili se podaci o zagađenju objavljuju sa godinu dana zakašnjenja, pa ljudi budu kasno upozoreni na opasnost.
„Nešto manje od milion i po građana ne zna u realnom vremenu kakav vazduh udiše. Reč je o stanovnicima mesta sa preko 50 hiljada stanovnika u kojima nema takozvanog automatskog merenja kvaliteta vazduha, već se ono vrši manuelno ili se uopšte ne vrši“, objasnio je nedavno u intervjuu za CINS nekadašnji načelnik u SEPA Dejan Lekić.
Stanice koje bi se nabavile mogle bi da se iskoriste upravo za neke od tih gradova.
Ovo je jedan od razloga zbog kojeg je Srbija iz fondova Evropske unije dobila 3.060.000 evra za kupovinu novih automatskih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha. Novac bi trebalo da posluži i da se poveća broj takozvanih uzorkivača za PM10 čestice koji takođe mere zagađenje.
Međutim, iako je ugovor o ovoj pomoći potpisan pre godinu dana, tender za kupovinu stanica još uvek nije raspisan.
Dejan Lekić za CINS objašnjava da je učestvovao u izradi ovog projekta i pregovorima za njegovo dobijanje i navodi da „Agencija nikada nije dostavila tehničku specifikaciju toga šta treba da se nabavi“. Od ovih specifikacija zavisi koliko će mernih stanica biti kupljeno.
I Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u SEPA-i, takođe kaže da je problem u tehničkim specifikacijama za koje je ova institucija zadužena.
„Tehnička specifikacija se uradi, iskreno rečeno, za sedam dana. Ko zna, naravno.“
Lekić i Jovanović, koji su u međuvremenu osnovali Nacionalnu ekološku asociaciju (NEA), saglasni su da u Agenciji nema stručnog kadra koji bi ovo mogao da uradi.
„Mislim da su sada izbori najbitniji i da to neće biti skoro urađeno, a plašim i lično da nećemo to ni završiti kako treba – a to je veliki šamar građanima Srbije“, navodi Jovanović.
Automatske merne stanice su prema njegovim rečima maksimalno potrebne da bi se napravila „dijagnostika stanja u svim gradovima“.
Iz Delegacije EU u Srbiji za CINS navode da Srbija ima rok do 23. aprila 2024. godine da ugovori nabavku ovih stanica, te navode da je do sada samo reč o odlaganju i da novac za kupovinu opreme nije izgubljen.
Iz Ministarstva zaštite životne sredine u odgovoru CINS-u naveli da je „u toku je priprema tehničke i tenderske dokumentacije“ i da je sve u skladu sa definisanim rokovima. Navode da imaju još dve godine da ugovore posao, ali pojašnjavaju i da je rok za implementaciju projekta duži i da traje do 23. aprila 2027. godine.
Podatke o pokretanju javne nabavke za ovaj projekat objaviće Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU. Iz ovog Sektora nisu mogli da daju informacije o trenutnom statusu nabavke, jer se „ nalazi u fazi tendering-a koja je poverljiva“.
SEPA, koja će opremu da koristi, nije odgovrila na pitanja CINS-a.
Zagađenje vazduha poslednjih godina jedan je od najvećih ekoloških problema na koje eksperti ukazuju. Dok lekari upozoravaju da zagađenje može da dovede do prevremene smrti kod ljudi, stručnjaci objašnjavaju da automatsko merenje zagađenja može da spreči ljude da udišu štetan vazduh.
Andrej Šoštarić, odgovorni analitičar u Laboratoriji za ispitivanje kvaliteta vazduha Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd sa kojim je CINS ranije razgovarao objasnio je da je važno da ljudi znaju koliko je vazduh zagađen kako bi prilagodili svoje ponašanje trenutnim uslovima:
„Pre svega da znaju ako je zagađen ili jako zagađen da li će u šetnju, da li će na džoging ili da li mogu neke svoje aktivnosti da odlože ne bi li se manje izlagali tom vazduhu. (…) Kao kada vidite da li je temperatura 10 ili 20 stepeni i u skladu sa time pripremite garderobu ili kažete neću da idem da se šetam ako je -4“.
autor:Dina Đorđević
