Kupuje se vreme, čiste se zapisnici, šteluju se projekti… a ti Srbijo šetaj, pali sveće i gunđaj u sebi

Preminula je 15. žrtva masovnog ubistva u Novom Sadu, moja sugrađanka, Paraćinka Anja (24), student kineskog jezika na BU. Neka joj je laka crna zemlja.

Danas, juče, svih prethodnih dana, uznemireni i ozlojeđeni ljudi s pravom konstatuju broj dana od zločina, koji se nižu i uvek isti broj (0, i slovima NULA) osumnjičenih i pritvorenih. Disleksični, polumutavi oblik života i neuspela imitacija žene, Brnaba, koja se u krivičnu materiju razume kao moja baba u plivajući zamajac, dade danas sebi za pravo da „umiri“ srpski živalj uveravanjem da je potpuno normalno što niko još nije osumnjičen i pritvoren i da je prošlo „samo 16 dana“. Nemaš pojma.

Što se sama nameštaš da te potkačimo, kad em ne umeš da govoriš, em ne znaš ni šta treba da kažeš? Prva stvar koja ukazuje na vašu krivicu je panično sklanjanje i uništenje dokaza i činjenica da ste počistili, takoreći olizali mesto zločina u roku od par sati, maltene pre nego su tela do mrtvozornika stigla. To je prva stvar koja je apsolutno zabranjena i koja se ne radi. Druga stvar koja ukazuje na tragove krvi koji vode direktno do vas je činjenica da ste dozvolili postupajućem tužiocu da dođe i izvrši uviđaj mesta tek pošto ste olizali mesto od dokaza i tragova. Treća stvar, koju trenutno nesumnjivo radite, je nešto što sad nije jasno samo beznadežnim budalama ili mozgovima potpuno otrovanim medijskom propagandom.

Da bi se to objasnilo, potrebno je da se prvo navede par činjenica o pritvoru. Ne postoji država na svetu, reče Brnaba i prežive, u kojoj bi se odgovorni pronašli za „samo 16 dana“. To, Čale, možeš da prodaš samo svojim pinkožderima. Nažalost. Stvar je, ipak, potpuno obrnuta! Ne postoji država na svetu u kojoj bi obezbeđivanje dokaza, utvrđivanje osumnjičenih i njihovo pritvaranje u ovakvim slučajevima trajalo duže od 48 do 72 sata!

Pošto znamo u kakvom koruptivno-lopovskom blatu živimo, ima li ovde zaista ikog iole inteligentnog kome nije jasno šta mora da se radi svih ovih punih 16 dana? Zašto je još uvek broj utvrđenih činjenica i broj pritvorenih nula?

Kupuje se vreme, čiste se zapisnici, šteluju se projekti, čiste se građevinski dnevnici, zatiru se tragovi, satiru se dokazi i traže se žrtveni jarci koji prave krivce neće politički oštetiti, a kojima će masa biti koliko-toliko umirena. Zdravorazumski i logički rasuđujući, nema drugog razloga zbog koga ni posle 16 dana nemamo i ne znamo zvanično ništa.

Zna se ko su bili izvođači, podizvođači i nadzornici. I pored toga, 16 dana ništa. A zna se i ko je najodgovorniji za to – republički javni tužilac, muškobanjasta žena koje nema, tetka Zagorka. Tužilaštvo je hijerarhijski ustrojen organ, niži odgovara višem i tako do najvišeg. Prema tome, ako je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu nesposobno, ucenjeno, korumpirano ili sve to skupa, prvi koji za to mora da odgovara je prvi među tužiocima – fatamorgana Zagorka.

Zašto je pritvor bio nužan najkasnije 48 sati od zločina? Iz svih zakonim propisanih razloga:

Da bi se sprečila opasnost od bekstva;
Da bi se sprečilo uništenje ili sakrivanje dokaza ili tragova krivičnog dela;
Da bi se sprečilo ometanje postupka uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;
Jer su posledice krivičnog dela toliko teške, da su dovele do uznemirenja javnosti.
Dakle, SVI ovi razlozi su postojali od prvog trena i sve se ovo gotovo nesumnjivo radi svih ovih 16 dana.

Na kraju će glavni krivac biti neki mešač betona, ili zavarivač.

A ti, Srbijo, šetaj, pali sveće i gunđaj u sebi.

Autor: Saška Ljubičić