NIKO SA ZAPADA U NOVIJOJ ISTORIJI NIJE ODUSTAJAO NI OD ČEGA ŠTO JE LOŠE ZA SRBIJU
* Sergej LAVROV je, govoreći posle susreta u Moskvi sa Nikolom Selakovićem o pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije, izjavio: „U pokušajima odustajanja od Rezolucije 1244 vidimo opasnost“
* Da li je pokušava da odustane neko ko je učestvovao u donošenju rezolucije 1244, ili ko nije izvršio svoje obaveze, ili ko je prekršio njene imperativne odredbe, ili kome je taj dokument prepreka u ekspanziji geopolitičkih interesa, ili..?
* Jasno je da ministar Lavrov nije govorio o „pokušajima odustajanja“ zbog neobaveštenosti ili nerealne procene opasnosti „pokušaja odustajanja“. Uostalom, Prištini smeta rezolucija 1244. A Evropska unija, koja je medijator u pregovorima, ako se upusti u „pokušaje odustajanja“ – mogla bi rizikovati anatemu za „revizionizam u međunarodnim odnosima“
* S druge strane, predstavnoci Srbije svih nivoa, iako se ređe javno i formalno pozivaju na rezoluciju SB UN 1244, ne propuštaju ni jednu priliku da odaju priznanje i izraze zahvalnost Rusiji, posebno predsedniku Putinu, na principijelnim stavovima, nedvosmislenoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, kako u UN tako i na multilateralnom planu uopšte
_______________________________________________________
Autor: Živadin JOVANOVIĆ, predsednik Beogradskog foruma
SUDEĆI po izveštavanju medija, prva poseta našeg ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića Moskvi protekla je u znaku afirmacije značajnih dostignuća u saradnji i obostrane odlučnosti da se trend jačanja strateških odnosa nastavi i u narednom periodu.
Ovo je tim važnije što su veliki rezultati ostvareni u periodu pandemije kovid 19 i što je pred nama period opasnih globalnih turbulencija i nezabeleženih izazova.
U bogatim izveštajima medija posebnu pažnju naše javnosti privukla je opaska ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je, govoreći o pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije, izjavio: „U pokušajima odustajanja od Rezolucije 1244 vidimo opasnost“.
Ponovio je podršku Rusije principijelnim stavovima i legitimnim interesima Srbije, da Kosmet treba da ostane prioritet SB UN, kao i da rezolucija 1244 treba da se izvrši u celini.
U izveštajima medija nema naznaka ko „pokušava da odustane“ od opšte-obavezujućeg pravnog dokumenta najodgovornijeg organa za pitanja mira i bezbednosti.
Da li je to neko ko je učestvovao u donošenju rezolucije 1244, ili ko nije izvršio svoje obaveze, ili ko je prekršio njene imperativne odredbe, ili kome je taj dokument prepreka u ekspanziji geopolitičkih interesa, ili..?
Da li se u te „pokušaje“, možda, ubraja zakulisno angažovanje Slovenije za prekrajanje granica koje pretpostavlja bar dva „odustajanja“ – od Dejtona i od rezolucije 1244?
Ali, kakve kvalifikacije i čija ovlašćenja imaju Pahor i Janša da bi pokretali odustajanje od dokumenata koji su, uz sve manjkavosti, stubovi mira na Balkanu i u Evropi?
Šta je zajednički imenitelj napada na rezoluciju SB UN 1244 I Dejton?
Na kraju, da li je uopšte moguće da neko „odustane“ od obaveza i to utvrđenih trajno važećim međunarodno-pravnim aktom najveće pravne snage?
Ako se to legitimiše, kakvog smisla bi imale odluke međunarodnih foruma i međunaroni ugovori uopšte!
Jasno je da ministar Lavrov nije dao citiranu izjavu zbog neobaveštenosti ili nerealne procene opasnosti „pokušaja odustajanja“.
Poznato je da se Rusija od 1999. dosledno zalaže za mirno političko rešenje za budući status Kosmeta uz poštovanje osnovnih principa međunarodnog prava, Povelje UN, na osnovu i u okviru rez. SB UN 1244. Takođe, da Rusija podržava legitimne interese i stavove Srbije, odnosno, njen suverenitet i teritorijalni integritet – ustavni poredak.
S druge strane, predstavnoci Srbije svih nivoa, iako se ređe javno i formalno pozivaju na rezoluciju SB UN 1244, ne propuštaju ni jednu priliku da odaju priznanje i izraze zahvalnost Rusiji, posebno predsedniku Putinu, na principijelnim stavovima, nedvosmislenoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije, kako u UN tako i na multilateralnom planu uopšte.
Što se tiče prištinskih lidera, oni se otvoreno i javno deklarišu za ukidanje rezolucije 1244. U tom pogledu, među njima nema razlika jer svi imaju jednog istog mentora.
Razume se, njima najviše smetaju odredbe Rezolucije 1244 o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, odnosno Srbije kao pravne sledbenice. Jednako im ne odgovaraju ni neizvršene odredbe o pravu oko 250.000 proteranih Srba i drugih ne-albanaca na slobodan, bezbedan i dostojanstven povratak, o vraćanju kontigenata srpske vojske i policije na međunarodne granične prelaze i druge lokacije na Kosmetu, garantovanje slobode kretanja, bezbednosti i drugih prava.
Kad je teč o EU, ona je dobila ulogu medijatora u „statusno neutralnim“ pregovorima od Generalne skupštine UN.
Bilo bi preterano pretpostaviti da bi EU išla tako daleko da poverenje medijatora dobijeno od Generalne skupštine zloupotrebi za pokušaj dezavuisanja odluke drugog organa sistema UN i to SB.
Uostalom, EU je jedan od najglasovitijih zastupnika poštovanja međunarodnog prava. Da EU ima ozbiljan problem da objasni svoj neuspeh medijatora, posebno u sprivođenju dogovora, to je svakom vidljivo. Ipak, to ne bi moglo da bude opravdanje za, eventualne njene „pokušaje odustajanja“ od Rezolucije SB UN 1244.
Takva neopreznost mogla bi prizvati anatemu za „revizionizam u međunarodnim odnosima“!
Ko, dakle, „pokušava da odustane“ od Rezolucije 1244?
U novijoj istoriji niko, bar sa Zapada, nije odustajao od bilo čega što je loše za Srbiju?
Izvor: Balkanska geopolitika
Па зна се ко – Аљек Муслију.