Volter :
„ Ako je veoma teško da se otkriju nove istine, još je teže da one budu primljene.Jer, prema nekoj nemiloj težnji ljudskog duha i po rečima ne znam kog mudraca, lakše je verovati u laž koja se čula hiljadu puta, nego u jednu potpuno novu istinu“.
Teško je otkrivanje novih istina.
To otkrovenje pripada samo izuzetnim ljudima.
Nadarenim i hrabrim.Posvećenim.
Koji su pozvani da to urade.
Ne zbog sebe, nego zbog same istine.
Kojoj služe i za koju se žrtvuju, jer su izabrani.
Nosioci otkrovenja su obeleženi.
Svuda i na svakom mestu. U svakoj prilici.
Pokazuju svoju predanost istini.
Koju nose u sebi kao plamičke velike vatre.
Požara koga treba razgoreti da bi se srušile stare kule laži.
Da li će se vatre raspaliti?
Da li će se požar istine rasplamsati?
To ne zavisi od onih koji moraju da se prosvetle i probude.
Koji su uspavani i uljuljkani tamom slatkorečivih laži.
I koji se plaše i strahuju da to stanje obamrlosti promene.
Koji se dave u smradu laži i plaše se svežeg daha istine.
Plaše se razočarenja posle buđenja.
To zavisi samo od onih koji buktinje istine nose.
Zavisi od njihove upornosti i doslednosti.
Verovanja i stremljenja.
Njihove posvećenosti i predanosti istini.
Njihove istinske želje da istina pobedi.
Kažu, lakše je verovati u laž koja se hiljadu puta ponovi.
Da li je lakše verovati zato što je samo laž ili zato što se hiljadu puta ponovi?
Ako se veruje zato što je laž, sama po sebi, omamljujuće opojna, dok je istina poražavajuće gorka, onda je zadatak istine da prekine to narkotizovano stanje svesti i da zavisnika skine sa doze opijata.
Podsvesno, laž zna da je laž i to je njena glavna slabost.
Laž odlaže trenutak suočavanja sa istinom.
Beži od istine, krije se i pretvara, jer zna da će biti poražena.
Ako je lakše verovati u laž zato što se hiljadu puta ponovi, onda se postavlja ključno pitanje – zašto se istina ne ponovi hiljadu i jedan put?
Makar jedan put više od izgovorene laži.
U čemu je problem kod istine?
Tromost duha? Lenjost? Nemanje volje? Neverovanja u istinu?
Neki problem mora da postoji.
Ako pronađemo taj problem, onda ćemo brže menjati zajednicu.
Alo laž zna da je laž i ima snage da, ipak, uprkos svemu, hiljadu puta ponovi tu laž, zašto istina ne poseduje tu snagu?
Zašto se istina tako brzo razočara i preda?
Odnosno, modernim rečnikom, zašto istina prepušta inicijativu propagandnoj laži?
Zašto se istina povlači pred tolikom količinom laži?
Ako se laž organizuje i dela, zašto se istina ne organizuje i dela?
Pobeda u sukobu istine i laži nije moguća bez organizovanog delanja.
Problem kod istine nastaje u tome što istina veruje u samu snagu svoje istine, samim tim i u sigurnu pobedu u sukobu sa laži, ubeđena da je to sasvim dovoljno za trjumf nad propagandnim lažima.
Ali, to je velika zabluda istine.
Snaga istine, koja je velika početna prednost u tom civilizacijskom sukobu sa laži, nije dovoljna da se tom izvornom snagom pobedi visoko organizovana laž.
Istina mora da se isto tako dobro organizuje i da boljom organizacijom savlada laž.
Samo propagandna istina može da pobedi propagandnu laž.
To je rat do istrebljenja. Ili istine ili laži.
Istina to mora, napokon, nekako i da shvati.
Ali, istina to nikako ne shvata.
Zašto?
Laž nema izbora i energično se bori samo za sebe.
Ta borba je lična i skopčana je sa životom same laži.
Laž zna da će, u konačnom obračunu, izgubiti bitku sa istinom, pitanje je samo vremena, ali koristi neorganizovanost istine da osvoji upražnjen prostor, da se nametne i da vlada.
Snagom demagoške propagande, ucenama, pretnjama, mešetarenjem i potkupljivanjem neposlušnih laž uspeva da pokori istinu.
Kupuje vreme i lovi u mutnom.
Snaga istine i borba protiv laži i obmane mora da se pretoči u propagandni rat za oslobođenje porobljenog čovečanstva.
Kako je to humaniji i uzvišeniji cilj od lične potrebe laži da se okoristi, jer ponovno očovečenje zajednice je jedini put opstanka posrnulog čovečanstva, onda istina ima daleko veće motive da se organizuje i bori.
Istina to,nažalost, ne radi, jer se stidi da spusti sa svojih uzvišenih i pravednih ideala u prostotu pohlepne i prljave laži.
Istina se plaši da se uprlja u tom brlogu laži.
A kako istina ne može da živi uprljana, onda se povlači, osluškuje, čeka, nervira se i pati samo zbog toga što hoće da zadrži svoju izvornu čistotu.
Istina se nekako nada da će stvari same od sebe da se reše, a neće, ili očekuje da se pojavi neko ko će to, što je lažljivo, da počisti, ali taj neko se ne pojavljuje.
Oni koji zavode javnost praznom pričom o istini, samo su prikriveni lažovi koji koriste priliku da, videvši da su stare laži i obmane neodržive, marketinški nametnu nove laži i da se tako ustoliče.
Suština se ne menja.
Istina ostaje porobljena, samo se laži menjaju.
Zadatak istine je da dođe sebi, da se trgne i da shvati da samo ona mora da počisti laž.
Istina mora da zavrne dobro rukave i da gurne ruku duboko u zapušenu kloaku laži, koja zasmrdela čitavo društvo i preti da zatruje čovečanstvo, koja je začepila protok slobode, pravde, ljubavi i poštovanja, kako bi se oslobodi put našeg izbavljenja.
Istina to mora da uradi.
Nema ko drugi.
Vredna ruka uvek može da se opere od nečistoće, uprljana duša lažima nikada.
Gospodo drugovi, ne oklevajmo!
Zavrnimo rukave!
Branko Dragaš
www.dragas.biz
