Posle osam godina čekanja da državne institucije reaguju na njegove prijave kojima je ukazivao na korupciju i proneveru novca u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Beograda uzbunjivač i bivši direktor ove ustanove Borko Josifovski dobio je odgovor – protiv njega je Više javno tužilaštvo pokrenulo istragu zbog navodne zloupotrebe položaja odgovornog lica. Umesto da ispita navode iz prijave koju je podneo još 2008. godine, a zatim i tri godine kasnije, o brojnim malverzacijama u Hitnoj pomoći, tužilaštvo je odlučilo da pokrene istragu protiv Josifovskog koji je na lopovluk ukazao i to upravo na osnovu prijave koju je sam podneo.
Time se nastavlja progon ovog uzbunjivača koji trpi dugogodišnju odmazdu državnih organa pošto je kao direktor Hitne pomoći Beograd 2006. godine javno optužio pojedine svoje kolege da su sarađivale sa pogrebnicima i prodavale adrese umirućih pacijenata, pa čak i kasnile sa reanimacijama da bi pogrebnici imali više posla.
Josifovski se sada nalazi pod istragom jer tokom njegovog direktorovanja medicinskim tehničarima nije isplaćivana plata u skladu sa uredbom o platama u javnoj službi. Da je reč o beskrupuloznoj odmazdi države prema uzbunjivaču pokazuje i činjenica da se plate neusklađene sa tom uredbom isplaćuju od 2001. godine, od kada se promenilo šest direktora (Dobrivoje Janković, Aleksandar Marinković, Borko Josifovski, Branislav Lazić, Nenad Ivančević i Goran Čolaković), a da je istraga pokrenuta samo protiv Josifovskog, Ivančevića i Lazića, kako je Josifovskom rečeno u policiji.
„Plate su isplaćivane po kolektivnom ugovoru iz devedesetih godina. Kada je stupila na snagu uredba o platama, plate tehničarima nisu usklađene, tako da sam ja stupajući na dužnost direktora 2004. godine, nasledio praksu pogrešnog računanja plata. Krivične prijave, međutim, nisu podnete protiv svih direktora”, rekao je Josifovski za Pištaljku.
Sadašnji direktor Goran Čolaković, ako je verovati informaciji koju je Josifovski dobio u policiji, oslobođen je odgovornosti za raspodelu ličnih dohodaka medicinskim tehničarima mimo uredbe. Na pitanja kako se sada isplaćuju plate medicinarima u Hitnoj pomoći, da li su im primanja usklađena sa zakonima i uredbama, i ukoliko jesu, od kada se počelo sa tim, Pištaljka nije dobila odgovore od direktora. Preko sekretarice, Čolaković nam je poručio prvo da će na pitanja odgovoriti ako bude imao vremena, a potom i da nam uopšte neće odgovoriti, a da sve što nas zanima pitamo Sekretarijat za zdravstvo Grada Beograda koji je osnivač Hitne pomoći.
Protiv uzbunjivača Borka Josifovskog Odeljenje za suzbijanje privrednog kriminaliteta beogradske policije podnelo je krivičnu prijavu nakon njegove prijave da se u Hitnoj pomoći mimo zakona zapošljavaju fantomski radnici te da se time konstantno od 2007. godine probija budžet i pravi minus, odnosno neopravdano troši novac iz Republičkog fonda za zdravstvo. Ove nezakonitosti Josifovski je krajem 2011. godine prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Pošto Agencija tvrdi da nema ovlašćenja da istražuje prijave građana, kako iz ove ustanove inače navode u svojim dopisima, ona je najpre na osnovu predstavke doktora Josifovskog uputila krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu zbog teškog dela protiv zdravlja ljudi da bi više od godinu dana kasnije dobila odgovor da tužilaštvo nije utvrdilo kršenje zakona. Tek u januaru 2014. godine Agencija se obratila Prvom osnovnom javnom tužilaštvu sa zahtevom da se ispitaju navodi iz predstavke uzbunjivača Josifovskog. Zašto nije odmah tražila reakciju tužilaštva i zbog čega je predstavku o nezakonitostima u Hitnoj pomoći dve godine čuvala u arhivi, pitanja su na koja Agencija Pištaljci nije dala odgovor.
Umesto odgovora, od Agencije za borbu protiv korupcije smo saznali šta je Prvo osnovno javno tužilaštvo radilo narednih godinu i po dana u vezi sa prijavom. Prvo OJT je u dva navrata tražilo od policije da istraži nezakonito zapošljavanje koje je Josifovski prijavio, tvrdi se u odgovoru Agencije. Nakon prvog policijskog izveštaja od 28. maja 2014. godine tužilaštvo je odmah zatražilo još jednu istragu. Drugi policijski izveštaj, u kojem piše i da je protiv Josifovskog podneta krivična prijava, u Prvo OJT stigao je 10. juna 2015. godine, i to tek nakon dve urgencije tužilaštva i „uz napomenu da je nakon upućivanja poslednje urgencije (iz tužilaštva, prim.aut) obavljeno više konsultacija sa postupajućim policijskim službenikom koji obrađuje navedeni predmet”, tvrdi se u hronologiji koju smo dobili od Agencije.
Ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova nismo dobili odgovore protiv koga su sve podneli krivične prijave nakon istrage o nezakonitostima u radu Hitne pomoći i zašto osim samog uzbunjivača na odgovornost nisu pozvani i svi drugi direktori. Pištaljka ipak saznaje da je jedini protiv koga je podneta krivična prijava za nezakonito i fantomsko zapošljavanje medicinski tehničar smene Saša Jakiša.
„… dok su policijski službenici, u vezi ostalih navoda predstavke, kao i prema navodima Izveštaja od 28.5.2014. godine, postupali po istovetnim navodima krivične prijave i dana 5.3.2014. godine ovom tužilaštvu podneli krivičnu prijavu protiv Jakiša Saše zbog krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja…”, piše u odgovoru koji je Prvo OJT dostavilo Agenciji.
Ni iz Prvog osnovnog, ni iz Višeg javnog tužilaštva Pištaljka do pisanja teksta nije dobila odgovore o tome kako je moguće da istraga korupcije traje toliko dugo i da na kraju ispadne da je istraživan sam uzbunjivač, a ne nepravilnosti na koje je ukazao.
Kako smo ranije naveli, ovo je samo nastavak odmazde koja se nad Borkom Josifovskim sprovodi od čuvene konferencije za štampu 2006. godine na kojoj je kao direktor Hitne pomoći otkrio javnosti da pojedini lekari ove ustanove „trguju smrću”. Josifovski je obelodanio da se pojedini lekari utrkuju da stignu prvi do pacijenata na umoru, kojima onda retko pružaju reanimacije, a porodicama pokojnika preporučuju privatna pogrebna preduzeća. Posle ovih šokantnih otkrića Josifovski je smenjen. Smenio ga je tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević, o čemu je Pištaljka već pisala. I dok Više javno tužilaštvo proveravajući ove navode nije našlo „mesta pokretanju krivičnog postupka”, Josifovski zbog pretnji, šikaniranja i maltretiranja 2007. godine napušta zemlju. Nakon godinu dana rada u Sudanu, vratio se u Srbiju, a 2008. godine Vrhovni sud doneo je presudu kojom je rešenje o njegovoj smeni poništeno. Josifovski, međutim, nije vraćen na poziciju direktora zbog – kako je tadašnji ministar Milosavljević naveo – Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Osim Agenciji za borbu protiv korupcije, tužilaštvima i policiji, Josifovski je nezakonitosti u finansijskom poslovanju prijavljivao od 2008. godine i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, inspekcijama Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija, Ministarstvu rada i socijalne politike, Savetu za borbu protiv korupcije i gradonačelniku Beograda.
S. Đurić
Pištaljka
