Lekari u Nišu ne žele počasti, nego bolje uslove rada

Direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš Dragan Milić je za NIN izjavio da medicinskom osoblju koje je volontiralo 12 vikenda za redom ne treba ordenje, nego bolja oprema, više kolega i drugačiji organizacioni sistem.

Zdravstveni radnici Klinike za kardiohirurgiju u Nišu su od januara obavili 287 operacija za 24 dodatna radna dana. Oni su uspeli u svojoj nameri da eliminišu liste čekanja i pretvore ih u liste zakazivanja, tako da ni jedan pacijent na intervenciju ubuduće ne čeka duže od petnaest. Time su spasili brojne živote: i to ne samo živote pacijenata koje su operisali od početka godine, već i živote onih koji bi umrli čekajući na operaciju predugo.

Niški lekari su prepoznali da ljudski život nema cenu, za NIN komentariše Direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš Dragan Milić. „Vi možete novcem da merite štošta, kilo paradajza, flašu soka ili kutiju cigareta, ali da merite novcem ljudski život, to ne možete“, izjavio je Milić i dodao:

„Spasavali smo živote, to je naš posao i sad pominju nagradu, odlikovanje. Molimo državu da nam ne daje nikakvo ordenje, ali nam treba osoblje, medicinske sestre, lekari…“

Milić je kritikovao i partijsko zapošljavanje rečima: „Dajte da postavimo na vrh najbolje i najkvalitetnije, dajte njima šansu. Zašto dajemo šansu ljudima za koje kažemo – ovi su naši, a ovi su njihovi. Onog trenutka kada prestane to njihovi i naši, možda ćemo imati bolju budućnost“.

Direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš Dragan Milić je time doprineo da se humani gest lekara iz Niša protumači pravilno: kao apel za sistemske, institucionalne promene u smeru podizanja kvaliteta javnog zdravstva ulaganjem u ljude, opremu i efikasno upravljanje, sa dostojanstvom i dobrobiti zaposlenih i pacijenata na umu.

Niš nije za krpljenje rupa u zdravstvenom sistemu živim telima entuzijasta

Nesumnjivo herojski podvig zaposlenih u Klinici izazvao je veliki odjek u javnosti, ali je sa sobom nosio opasnost da bude zloupotrebljen: iskorišćen u svrhe promovisanja prekovremenog rada dužeg od zakonskih ograničenja, volontiranja, niskih nadnica, eksploatacije i samoeksploatacije; nerazumevanja radnika kao bioloških bića kojima treba odmor, kao bića koja zaslužuju oporavak i slobodno vreme za dokolicu, privatni život, društvenu emancipaciju; nerazumevanja stručnjaka kao pojedinaca kojima treba vreme i za informisanje i usavršavanje. Jednom rečju: zloupotrebljen za dalje urušavanje i onako (pre)niskog nivoa radnih prava i uslova rada u javnom zdravstvu u Srbiji.

Građani i stručnjaci iz različitih oblasti su u komentarima na društvenim mrežama i portalima već izrazili bojazan da će zbog svoje uspešnosti ljudska žrtva na koju su u uslovima nestašice osoblja i opreme bili savešću primorani lekari i drugo medicinsko osoblje Klinike za kardiohirurgiju u Nišu biti predstavljena kao rešenje za krizu pristupa zdravstvenim uslugama, a, moguće, i usvojena kao univerzalni model za „zapušavanje“ rupa koje su u zdravstvu ostavile decenije devastiranja, obezvređivanja, neplanskog pristupa, „zavrtanja slavine“.

Primer da lekari mogu da rade tri meseca bez ijednog slobodnog dana, a da nikog ne obogalje i ne ubiju tako umorni, strahuje se i dalje, može poslužiti i kao bogomdano opravdanje vlastima za hronični nedostatak ulaganja u javno zdravlje i javni sektor uopšte; jer, ako je još jedna nestašica koju su izazvale bezglave ekonomske politike, mere štednje i presipanje novca za zdravstvo vojsci i policiji „zakrpljena“ živim telima i mesecima života entuzijasta – zašto ne bi mogla svaka? Teret odgovornosti samo „treba“ pretovariti na grbaču zdravstvenih radnika – a dodati mu i moralni teret krivice za statistike bolesti i smrtnosti, ako se volontiranju ne odazovu.

Dosadašnje „reforme“ zdravstva kojima se hvalila aktuelna vlast išle su upravo u ovom smeru, od višedecenijskog smanjivanja ulaganja u zdravstvo do skorašnjeg poziva mladim lekarima da tokom specijaliziranja volontiraju, koji je uputila aktuelna resorna ministarka.

Javnom zdravlju ne treba (samo)eksploatacija, nego planska ulaganja u zdravstveni sistem i njegovo organizovanje

Podsetimo, Srbija je u proteklih osam godina smanjila javna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu, tako da je finansijsko investiranje u zdravstvo već značajno niže nego u ostalim zemljama istočne i srednje Evrope. Istovremeno, država je povećala ulaganja u odbranu, vojsku i policiju, i to nauštrb socijalne zaštite. Uz to, značajan novac koji bi mogao biti investiran u javne službe se gubi i na parnice koje država gubi pred privatnim i privrednim subjektima, a „(J)javna je tajna da se svake godine ono što se uštedi u javnim službama da javnim preduzećima da podmire dugove ili da se stranim investitorima (koji su ušli u javna preduzeća) isplati garantovana dobit“, kako je za Mašinu prošle godine komentarisao doktor Rade Panić, predsednik sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Čak i tako, kako smo ranije pisali, različite analize pokazuju da je novca u državnoj kasi u 2022, (primera radi) bilo sasvim dovoljno, ali da on nije usmeravan na osnovne potrebe građana: ka rešavanju problema siromaštva, društvenih nejednakosti, zdravstva i obrazovanja. Naročito je problematično pitanje preventive, potpuno zanemarenog sektora, kao i medicine rada.

Na sve ovo se nadovezuju i loše kadrovske i organizacione politike o kojima smo višekratno pisali. Panić je za Mašinu početkom 2022. komentarisao da bi u red prvo trebalo da se dovede regulativa, budući da je po njegovom mišljenju dobar deo zakona, pravilnika i drugih akata koji su doneti u proteklih deset godina u vezi sa zdravstvom međusobno isključivo, što doprinosi tome da se ne primenjuju.

Loše kadrovske politike i nedovoljno ulaganje u zdravstvo iz godine u godinu pokazuju svoje sve više razarajuće rezultate. Fiskalni savet je početkom prošle godine objavio da u javnom zdravstvu nedostaje oko 5.000 zdravstvenih radnika, a Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović – Batut“ da je od toga bar hiljadu lekara specijalista. Po podacima Sindikata lekara i farmaceuta, u Srbiji nedostaje duplo više: 10.000 zdravstvenih radnika, od čega čak 2.000 lekara.

Veliki je nedostatak lekara specijalista, a zbog višegodišnje nedostupnosti specijalizacija onemogućen je i međugeneracijski prenos znanja. „Prema podacima Ministarstva zdravlja srpskom zdravstvenom sistemu fale anesteziolozi, specijalisti opšte medicine, patologije, mikrobiologije, transfuzije, fizikalne medicine, palijativne medicine, pedijatrije, radiologije, medicine rada, medicine sporta i preventivne stomatologije“, navode u pomenutom sindikatu.

Problem koji je malo manje očigledan građanima, ali ograničavajući za promene na bolje, je i postavljanje nestručnih kadrova na upravljačke pozicije. „U upravnim odborima moraju sedeti dokazani, ostvareni stručnjaci sa integritetom, kojima je opšti interes – a zdravlje građana to svakako jeste – na prvom mestu. Upravni odbori su, naprotiv, danas plen političkih partija, a oni koji dolaze u upravne odbore se postavljaju na predlog direktora umesto na predlog kolektiva, što predstavlja apsolutno nepoštovanje važećih zakonskih normi“, komentarisao je Panić. On je dodao da su čak 60% direktora u zdravstvu vršioci dužnosti, čime je upravljanje dodatno štetno centralizovano, iznoseći i ocenu da bi postavljanje stručnog kadra dovelo i do dramatičnih smanjenja rashoda u zdravstvu.

Na ovaj problem se osvrnuo i Direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš Dragan Milić, koji je izjavio sledeće: „Problem je što smo sistem vrednosti izopačili, partokratija. Bez namere da pravim distinkciju među bilo kojom partijom, sada kada neko dobije vlast smatra to kao plen. Kako je moguće da određujete direktore kliničkih centara, bolnica, javnih preduzeća na osnovu partijske pripadnosti?“. Kako je preneo N1, Milić je dodao da „ako tu logiku promenimo, onog trenutka kada dovedete najbolje da rukovode sistemom, a ne pripadnike jedne, druge ili treće političke opcije, mi smo na ispravnom putu“.

Zbog zanemarivanja zdravstvenog sistema i hostilne politike prema javnom zdravlju u Srbiji se na listama čekanja nalazi preko sedamdeset hiljada građana. Zdravstveni sistem je u kolapsu. Kako smo više puta pisali, urgentno je da se na to reaguje progresivnim merama.