Ko to kaže, ko to laže da je najava vrele jeseni samo još jedna u nizu pretnji praznom puškom kojom srbistanska ljuta opozicija želi da skrene pažnju na sebe i tako zamaskira idejnu i akcionu impotenciju sa kojom godinama unazad pokušava da se izbori. Nekako baš u vreme kada se Srbistan suočavao sa paklenim letnjim temperaturama, kada im vreme nije, naglo i ničim izazvana počela je vrtoglavo da raste i temperatura na uspavanoj političkoj sceni.
Samo da ne bude zabune. Sa naglim rastom temperature srbistanska ljuta opozicija nema ama baš nikakve veze. Pre će biti da se i ona našla zatečena hrabrim gestom Valjevca Aleksandra Obradovića. Prezentujući javnosti dokaze o muljaži sa prodajom oružja i sredstava proizvedenih u Krušiku, a u koju je umešana i firma oca aktuelnog ministra policije, ovaj Valjevac je dokaza da su čast i dostojanstvo kamen temeljac bilo kakve promene. Upravo stoga čin Aleksandra Obradovića predstavlja svojevrsnu i pravovremenu pokaznu vežbu u trenutku kada iz dana u dan raste osionost i bahatost na svim nivoima vlasti.
Da tvrdnja kako gospodar Vučić uživa neskrivenu podršku Brisela, Vašingtona, Berlina… nije samo još jedna u nizu teorija zavere u prilici smo da se svakodnevno uverimo na ovaj ili onaj način. Samo biće da oni koji se na nju pozivaju, pokušavajući da opravdaju letargiju i inertnost dela naroda srbistanskog zaboravljaju nekoliko bitnih činjenica.
Pre svega da na srbistanskim izborima ne glasaju ili ih ignorišu žitelji Vašingtona, Brisela ili Berlina. Da je uzrok sveukupnog moralnog i egzistencijalno srbistanskog srozavanja direktna posledica našeg činjenja ili nečinjenja. Da je (ne)moć srbistanske opozicije ili sindikata besmisleno opravdanje za naše mirenje sa sudbinom. Nema sumnje da će se jedni pozvati na antologijsku podaničku izreku kako šut ne može sa rogatim. Da će drugi odsustvo volje za promenom pravdati podaničkom floskulom da može i gore ili da je za ono što je uradio Aleksandar Obradović potrebna izuzetna hrabrost. Pri tom će i jedni i drugi i treći svesno ignorisati činjenicu da snaga bilo kakvog pokreta, partije ili sindikata počiva na svesti i dostojanstvu pojedinca.
E pa rođaci u tome se krije poenta lekcije Aleksandra Obradovića, a na nama je da pokažemo koliko smo i da li smo pazili na nastavi. Samo vas molim nemojte odsustvo sa nastave pravdati time da ste morali da ćutite ili da ste morali da radite ovo ili ono.
Valjda smo do sada naučili da samo mora da se umre i, u slučaju da niste ružičasti Željko Mitrović, plati porez.
