Osnovni problem sa Vučićevim pravosuđem u odnosu na građane je nerazumevanje nosilaca pravosudnih funkcija da oni nisu nezavisni od društva i od građana, od civilizacijskih normi društva i da su tom društvu odgovorni. Oni mešaju pojam statusne nezavisnosti od izvršne vlasti sa otvorenom samovoljom koju praktikuju, a to se vidi iz načina na koji komuniciaraju (kada uopšte komuniciraju) sa organizacijama civilnog društva i građanima. Taj način je često nevaspitan i arogantan, i on izaziva kolektivni gnev koji će se sručiti na nosioce pravosudnih funkcija isto kada i na nosioce izvršne vlasti.
Nedavno sam podneo disciplinsku prijavu Visokom savetu sudstva protiv jedne sudije koja je narušavala ugled sudstva, i dalje ga narušava, na najdrastičnije moguće načine, između ostalog i svojim izrazito nemoralnim, ali i izrazito nekompetentnim, ponašanjem, koje je izbilo u javnost.
Tri meseca posle podnošenja te uredne, dokumentovane prijave, ja nisam dobio od disciplinskog tužioca VSS čak ni potvrdu prijema, a kamoli civilizovano, pristojno obaveštenje o tome šta je i da li je išta uradio po pitanju moje prijave.
Ova vrsta prostačke arogancije koju sudovi pokazuju prema građanima, ali i prema civilnim grupama i nevladinim organizacijama, je nešto što će biti ekser u koferu sadašnjih nastojanja pravosuđa da opstane duže i strukturno stabilnije od sadašnje izvršne vlasti, a to se najbolje vidi u aroganciji sa kojom su birali vrh pravosudnih vlasti.
Državno veće tužilaca je izabrano na načine koji su velikoj većini građana nepoznati, procedurama koje su uključivale lobiranje, zastrašivanje, “proguravanje” i sve vrste koruptivnih praksi kakvima ne bi smelo biti mesta u tužilaštvu. Rezultat toga je da je to Državno veće tužilaca predložilo, po treći put, Zagorku Dolovac, notornu “Zagu”, za republičkog tužioca, što je, onda, Vlada Srbije, očigledno u dogovoru sa DVT, pokušala da progura po “hitnom postupku” u sred leta kroz Skupštinu. Onda se pojavilo Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje je prikupilo 25 000 potpisa građana protiv tog izbora, i hitni postupak je postao manje hitan.
Postavlja se pitanje o tome, ako Zagorka Dolovac bude sprečena da, posle 12 godina totalnog urušavanja integriteta tužilaštva, nastavi to da čini jo 6 godina, da li će Državno veće tužilaca odgovarati za ovakvo nepristojno predlaganje iste kandidatkinje po treći put, za otvoreno uvredljivo, arogantno i samovoljno ponašanje ne prateći raspoloženje građana i društva kome služe?
Da li će, posle smene ove nakaradne vlasti, Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva (koji nije ništa bolji) biti smenjeni, a njihovi inividualni članovi kažnjeni zbog neprimerenog ponašanja i zloupotreba svojih funkcija, narušavajući očigledne norme i stavove građanskog društva?
Kao stručne grupacije, nekoliko političkih pokreta i nevladinih organizacija će svakako proširiti listu predloga za uključenje nosilaca pravosudne vlasti na listu sankcija SAD (i evropskih zemalja koje se toj listi već pridružuju) za pojedince koji rade protiv društvene stabilnosti, demokratije i koji ohrabruju korupciju u redovima pravosuđa.
Sudije moraju da nauče da nisu nezavisni od morala, da ne rade građani za njih, nego oni za građane, da građani za njih nisu samo “stranke”, nego izvor normativnosti načina na koji moraju da odlučuju, da su stavovi društva za njih sveti. Kada to već nisu naučili na pravnim fakultetima, moraće to da nauče kroz društvene procese koji slede.
IZVOR: Aleksandar Fatić
