Ni potpuno uvlačenje Srbije u NATO nije kritično za bezbednost Rusije, ali…
Prvi potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić i ministar odbrane Bratislav Gašić potpisali su 18. marta tokom posete sedišta Alijanse u Briselu Individualni partnerski akcioni plan (Individual Partnership Action Plan — IPAP) s ovim vojnim blokom.
Skupština Srbije je 2007. usvojila rezoluciju o vojnoj neutralnosti i neučestvovanju u vojnim blokovima. Takođe je važno istaći da je protiv stupanja u NATO, prema istraživanjima javnog mnjenja, više od 70 odsto građana zemlje.
Individualni partnerski akcioni plan usvojila je vlada Srbije 20. decembra 2014. godine i on je potvrđen od strane NATO 15. januara. IPAP predstavlja najviši oblik saradnje s Alijansom u okviru programa „Partnerstvo za mir“.
IPAP predviđa savezničke odnose i strateško vojno partnerstvo između zemalja-članica NATO i trećih zemalja.
Pri tom, države koje imaju akcioni plan smatraju se glavnim partnerima NATO van bloka i čak imaju određene bezbednosne garancije. Štaviše, one mogu da pretenduju na ulazak u Alijansu u svojstvu punopravne članice.
Prema akcionom planu, do kraja 2017. godine u srpskoj vojnoj bazi „Jug“ u saradnji s Alijansom treba da bude otvoren Centar za obuku „za zemlje-partnere iz Partnerstva za mir/NATO“.
Direktor RISI, general-potpukovnik Spoljne obaveštajne službe u ostavci Leonid Rešetnjikov ocenio je da u srpskom državnom vrhu postoje ljudi koji smatraju da, ma koliko Srbi sarađivali s Rusijom, Beograd ipak nema drugi izbor osim da ide u EU i NATO:
– Takvih ljudi je mnogo u vladi, nešto manje u predsedničkoj administraciji, ali se i jedni i drugi striktno drže zvanične linije koja podrazumeva savijenje pred NATO i EU bez nekog naročitog otpora. Štaviše, rado učestvuju u realizaciji takve politike. Programi „Partnerstvo za mir“, koji naizgled ne predviđa direktnu integraciju zemlje u zapadni vojni blok, samo je maska za uvlačenje Srbije u orbitu SAD i Evrope.
Međutim, to ne znači da takvi planovi ne nailaze na protivljenje. Otpor dolazi od predstavnika političkih partija, poslanika, javnosti.
Naravno, s čisto vojnog aspekta, integracija Srbije u NATO, čak i njeno punopravno članstvo nije kritično za našu bezbednost. Ali, s političkog i strateškog aspekta, potpuna kontrola nad tom državom od strane Severnoatlantskog bloka je prilično neprijatna stvar.
Srbija je poslednja enklava na Balkanu koju Alijansa ne kontroliše u potpunosti. Ulazak Srbije u EU, a zatim i u NATO, što, uglavnom, često proizlazi jedno iz drugog, najverovatnije će dovesti do toga da će se SAD malo smiriti, utoliko što će tako sebi potčiniti sve balkanske zemlje. Naravno, tužno je što Rusija neće imati ni jednu “pege“ na mapi poluostrva gde bismo mogli nekako da budemo prisutni, između ostalog, vojno-politički.
Bivši zamenik načelnika Glavne uprave za međunarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane RF – general-potpukovnik Jevgenij Bužinski smatra da je Srbija podeljena na dva dela: jedan smatra da stranicu s bombardovanjem treba definitivno zatvoriti i zaboraviti, drugi se protivi i kaže: „Nećemo zaboraviti“.
– Tamo su sada na vlasti ljudi koji teže da uđu u EU kroz NATO. Da, krajem 2014. godine Vlada Srbije je dobrovoljno pokrenula program „Partnerstvo za mir“. NATO aplaudira želji Vlade Srbije. Samo, postoji jedno „ali“ – priznanje nezavisnosti Kosova. Da li su Srbi spremni na to – veliko je pitanje. U tom smislu nije jasno da li će se održati referendum ili ne.
Ne mislim da bi u slučaju narodnog glasanja o tim pitanjima vlada dobila sveopšte odobravanje. Ako referenduma ne bude, onda, verovatno, zahvaljujući naporima političke vrhuške, Srbija može da postane članica i NATO, i Evropske unije.
Što se tiče bezbednosti RF, s vojne tačke gledišta, to što će se 28 zemlja-članicama pridružiti još jedna, neće imati neki veći značaj. Srbija nije takva strašna sila da bi njeno priključenje NATO narušilo stratešku ravnotežu između Rusije i Zapada. Tim pre što se ona ne graniči s nama, tako da čak i ako tamo razmeste neke rakete, one će za nas predstavljati istu takvu opasnost kao rakete razmeštene u Španiji ili Portugaliji. Ako Alijansa ima novca, neka razmeštaju.
Direktor Centra za stratešku konjunkturu Ivan Konovalov smatra da je saradnja Srbije sa NATO i Zapadom, generalno, ograničene prirode sve dok ne bude rešeno pitanje Kosova:
– A u skorijoj budućnosti napredak se tu ne nazire, pošto je Kosovo postalo država sa sopstvenom armijom. Štaviše, sve preferencije Vašingtona u tom regionu, a preko njega i EU, usmerene su ka Kosovu, nikako u korist Srbije.
Srbi su kao većinski narod u Jugoslaviji uspeli da u teškim vremenima „hladnog rata“ sede na dve stolice – s jedne strane su pripadali socijalističkom bloku, a s druge – nisu bili ni u kakvim vojnim blokovima i pri tom su lake ruke sarađivali sa Zapadom, uzimali su kredite tamo. Jugoslavija je bila otvorena zemlja. Uzgred, mnogi su smatrali da upravo ta zemlja, a ne Francuska, Nemačka ili Velika Britanija, i jeste ideal evropske države. Zato što je ta zemlja „trećeg puta“ uspela da pomiri kapitalizam i socijalizam.
Takvo iskustvo Srba vredi i danas. Dobro poznajem Srbiju, radio sam tamo, i, po mom mišljenju, Srbi odlično shvataju kako treba da se ponašaju u trenutnoj situaciji, kada Zapad vrši na njihovu zemlju ogroman pritisak. Mi u Rusiji ne treba da očekujemo od njih da će oni sigurno zauzeti čvrst i beskompromisan stav orijentisan na Moskvu. To je prosto nemoguće u postojećim uslovima. Ali, teško da će Srbi zauzeti i potpuno prozapadni stav.
Čini mi se da će njihova politika laviranja dovesti do toga da će biti pronađen kompromis u odnosima sa Zapadom, ali pri tom Srbija neće preći u antiruski blok, koji Vašington sada intenzivno formira u Evropi. Srbi se ne mogu momentalno preorijentisati na Zapad. Setite se slučaja s Nemačkom, Jugoslavijom i Antikominternskim paktom, kada je Jugoslavija ušla u taj blok, a potom se odmah dogodio državni prevrat u kojem su na vlast došli ljudi koji su odbili savez sa Nemačkom.
Tako da ćemo u budućnosti biti svedoci izvesnog balansiranja Srbije između RF i Zapada. Ali, ne mislim da će SAD uspeti da uključe tu zemlju u jedinstveni zapadni front za borbu protiv Rusije. Uzgred, nisam siguran da će takav front uopšte i biti stvoren.
Izvor: Fakti
