Epilog još nije izvestan
Situacija u Crnoj Gori je tokom ove jeseni dovedena do usijanja. Nestabilnost režima je evidentna i proteklih par meseci višestruko povećana, snaga opozicije, posebno Demokratskog fronta je narasla, ali mnoga pitanja potencijalnog raspleta i dalje ostaju neizvesna.
Demokratski front je pokazanom odlučnošću i spremnošću da se bori protiv jednog nedemokratskog i autokratskog režima stekao nove pozicije i prostor koji se pasivnošću i kaluklacijama teško mogao izvojevati. Deo stranog faktora, na čelu sa SAD pokazao je spremnost da žmuri na oba oka na sve nepravilnosti i autokratiju, nedemokratski kapacitet Đukanovićevog režima, u iščekivanju, da mu on na svom zalasku donese u spletu niza drugih okolnosti (uključujući i kooperativnost i pasivnost zvaničnog Beograda) takve geopolitičke dobitke oličene u nedemokratskom uvođenju Crne Gore u NATO van referenduma i čak usvajanje (takođe antidemokratskog, ali u svojoj osnovi i anticivilizacijskog) predloga zakona o verskim zajednicama, koji je uperen protiv SPC i Mitropolije crnogorsko-primorske.
Demokratski front je nakon 24 oktobra i od strane režima izrazito represivnog razbijanja protestnog skupa u Podgorici na kome je bilo nekoliko desetina hiljada učesnika, sproveo strategiju organizacije protesta po unutrašnjosti, gde su u glavnom gradu ostali manji, češći i raznovrsniji oblici aktivnosti i protesta, od kojih je najznačajniji bio onaj od 15 novembra. Stiče se utisak da je to sve zajedno dalo osetne rezultate, jer se izbegla za sada mogućnost novih velikih sučeljavanja i sukoba sa represivnim režimom, dok se ovakvi oblici protesta mogu gotovo nesmetano odvijati, mobilisati za te ideje brojno članstvo i simpatizeri po celoj Crnoj Gori. Takvi skupovi su održavani u Herceg-Novom, Beranama, Baru, Pljevljima, Bijelom-Polju i naposle Danilovgradu. U svakom od ovih mesta držani su protestni skupovi u prepunim i najvećim postojećim salama u tim gradovima, a potom bi učesnici prošetali gradom, kombinujući vidove demonstracija – skupove u salama i protestne šetnje. U samoj Podgorici najvažniji je bio performans opkoljavanja vladinih ustanova od 15 novembra, koji je paralelno sa spektaklom nenasilnog otpora – paljenjem baklji, upaljača i sl, te dronom koji je to snimao, simbolički pokazao efekte suptlinog ali kontinuiranog i dobro organizoavnog, masovnog iskazivanja protesta nasilju i manipulacijama jednog diskreditovanog i nedemokratskog režima.
Paralelno sa tim u Podgorici je nakon 24 oktobra održano niz manjih manifestacija, performansa, šetnji različitih organizatora, koje su najčešće na simboličan način pokazivale nezadovoljstvo sa autoritarnošću režima, i nedemokratskog procesa pokušaja uvlačenja zemlje u NATO, van referenduma i iole demokratske atmosfere i slobode medija koja bi tome trebalo predstojiti, da ne govorimo o fer i slobodnim izborima koji u Crnoj Gori praktično do danas nisu održani, od simboličkog obnavljanja pluralizma još pre četrt veka.
U okviru Demokratskog fronta postoji realna homogenost i harmonija po najvažnijim strateškim pitanjima delovanja članica koalicije, uprkos činjenici da realno postoje programske razlike po pojedinim pitanjima. Ovakvo jedinstvo u pogledu delovanja i beskompromisnost prema režimu, je važna zaloga DF.
Režim je do sada primenio represivne metode prema DF, uključujući i njegov sami politički vrh, ne računajući batinaške metode i različite oblike represije prema njegivm brojnim aktivistima, prevashodno u periodu 17-24 oktobar. Pokrenute su krivične prijave protiv predsednika i podpredsednika Nove Srpske demokratije Andrije Mandića i Slavena Radulovića zbog navodnog podstrekivanja na nasilno delovanje mase protestanata 24 oktobra, mada je jasno da oni ništa nisu uradili posebno u odnosu na druge lidere DF te večeri, i što je još važnije da je upravo režim, odnosno specijalci svojim masovnim nasiljem te večeri glavni krivci za nerede i povređene. Krivična tužba je pokrenuta zbog njegovog držanja 17 oktobra u zoru protiv Kneževića poslanika iz Demokratske narodne partije, te najzad i protiv lidera Pokreta za promjene Nebojše Medojevića zbog navodnih netačnih verbalnih optužbi protiv Đukanovića. Na taj način će ova četiri poslanika, četiri lidera sve tri vodeće stranke koje čine Demokratski front biti krivično gonjena, pokušaće da se skine njihov poslanički imunitet i to je novi ulog pooštravanja nivoa sukoba Demokratskog fronta i Đukanovićevog režima u poslednjih mesec dana.
Lideri DF su nakon 24 oktobra odbili bilo kakav razgovor sa režimom, uključujući i DPS koalicionu Krivokapićevu stranku. Vrlo bliski DF su i SNP, pošto se ova partija i njen lider Milić solidariše u najvećem sa akcijama koalicije. Nakon 24 oktobra na velikom mitingu na kojem je učestvovala svojim prisustvom i vrh i članstvo SNP, ova partija na regionalnom nivou takođe daje određeni nivo (makar pasivne) suorganizacije protestima, mada se izvesno ipak drži po strani i zadržava samostalnost akcije. Lekić i Demos nisu tako bliski u saradnji protestnoj sa DF, ali svojom retorikom i odnosom prema režimu su faktički bliski frontovcima. URA i najzad možda najviše udaljene Becićeve Demokrate se postavljaju nešto dalje pozicionirani, ali ipak čini se dovoljno udaljeni od bilo kakve saradnje i čak ozbiljnijeg dodira sa režimom, zahtevajući prelaznu vladu i osporavajući takođe legitimitet sadašnje, ipak spremni na neku vrstu pregovora koja bi dovela do takvih rešenja.
Dakle iako se razlikuju u metodima borbe gde se čini da bi metode suprotstavljanja DF bile spremne u praksi da podrži samo SNP, a verbalno čak delom i Demos, celokupna opozicija sem Pozitivne je u jednom pravcu garda prema DPS. Čak i dve stranke koje čine režim nisu u istoj ravni, pošto Krivokapić i njegove socijaldemokrate gotovo da ne priznaju postojeću vladu, koju u svakom slučaju smatra tehničkom i na kraju legitimiteta i uslovnog mandata. Bivši liberalni savez, se nalazi u stanju mirovanja, a jedan njegov deo, naročito zbog prebijanja Martinovića je vezan za proteste DF. I brojne nvo, bliske DF, ali i druge, podržavaju oblike neslaganja sa režimom. Tako je za 29 novembar zakazan protestni antinato skup-šetnja koja treba da ide i do ambasade SAD u Podgorici, koju zakazuju različite organizacije.
Izgleda da je glavna karta Đukanovića da dobije pozivnicu za NATO početkom decembra i provuče zemlju, uz pomoć najvećeg dela medija koje kontroliše i iskonstruisanih ispitivanja javnog mnjenja ka članstvu u Alijansi, a to je izgleda i uslovna podrška koju mu daje SAD. Jasno je da je zemlji vrlo mali udeo onih koji su za ulazak u NATO, i da se tu vodi glavna bitka. Jasno je i to da je demokratska akcija i serija protesta DF i opozicije prema Đukanoviću, dovela do toga, da čak i ako se krajnje nedemokratskim sredstvima Crna Gora uvuče u NATO, posebno bez referenduma, da će to biti za protagoniste ovog poduhvata pirova pobeda, bez ikakvog demokratskog kapaciteta i sklona svakom osporavanju.
Dakle na redu je veliki skup DF u Nikšiću sledeće sedmice, dok su više nvo organizacija priredile šetnju protiv NATO u Podgorici za 29 novembar. Oba ova skupa će biti uvertire za veliki skup DF i opozicije u Podgorici negde za početak decembra. Iako se primičemo decembru i dolazi nešto hladnije vreme čak i za Crnu Goru koja ima, posebno njen jug, topliju klimu, – nastupa usijanje političke i društvene nestabilnosti i napetosti, te se, posebno konačni rasplet ne može sa sigurnošću i u kom obliku predvideti.
Jedno je sigurno, Demokratski front je svojim odlučnim i doslednim držanjem, te primenom nenasilnih metoda političke borbe već postigao znatno mnogo proteklih par meseci, verovatno više nego celokupna crnogorska opozicija poslednjih par godina, i zadobio simpatije i onog dela, pre svega opozicione javnosti, koja do sada nije bila njihov glasač. Verovatno se i deo birača stranaka režima koleba, uprkos jednostranosti režimskih medija. Ili baš delom i zbog njih, jer su nedavno u Podogorici organizovani protesti pod sloganom «Rulje protiv hulje», pošto je jedna voditeljka državne tv prethodno nazvala ruljom hiljade demonstranata DF i opozicije. Šarm, humor, nenasilni otpor, performans, posebno nvo i pokreta koji demonstriraju na različite načine pored DF kontra vlasti proteklih nedelja, već su ozbiljno doveli u pitanje ne samo legitimitet postojećeg režima, nego ga i ismejali, što sve zajedno povećava šanse za demokratskom promenom u Podgorici, koje nije bilo već više od četvrt veka.
Dr Dragan Petrović
