Ovih dana ostvaruje se na delu ono što sam napisao već u uvodu svoje klnjige O OPANČARIMA I OPANCIMA (Beograd 2012.), prilikom dolaska Srpske napredne stranke na vllastt:
„Nisam ja ni neki pobornik teorija zavere, ali mislim da, jednostavno, to tako funkcioniše. Držim da nam oni, u interesu tih svojih strateških ciljeva, čak i izbore kroje, a trenutno neposredni cilj im je da završe ovo sa Kosovom. Mislili su da to mogu da sprovedu sa Tadićem, koji je demokrata po meri, dok nisu shvatili da je on obična akademska zamlata, koja se uz to i primila na lepote vlasti pa, iz straha da to ne izgubi, ne sme da se zameri onima iz (tadašnje) opozicije, jer će ga oni, uz pomoć dežurnih domaćih „patriota“ jednostavno pojesti. Kad su ovi iz Evrope to shvatili, okrenuli su se onim drugima. Ni najmanje im ne smeta što su to bivši radikali, Miloševićevi socijalisti, Mirini julovci – nema to veze, ovi drugi su robusniji i nisu toliko fini kao oni prethodni. Pitanje je samo, ko sme da „proguta žabu“, jer svima njima je Kosovo kamen za vratom. I sad imamo apsurdnu situaciju. Oni prethodni su pali zbog Kosova. Niti su se dopadali domaćim patriotama, na čelu sa ovima koji su sada na vlasti – svaki njihov, pa i najmanji korak, koji bi mogao da bude protumačen da vodi ka nezavisnosti Kosova, oštro je sasecan svim sredstvima, niti Evropi – bili su isuviše jalovi i neefikasni i ovi su im okrenuli leđa.”
A neposredni povod za ovo što pišem je “zajednički poduhvat” ovih naših na vlasti i zvaničnika Evropskog parlamenta (čitaj Evropske unije) da spreče izveštaj o Telekomu i metodama koji se preko ove državne firme sprovode protiv slobodnih medija, što je inače jedan od redovnih narativa za koje se Evropska unija verbalno zalaže (vidi prethodni tekst istog autora – U čemu je razlika između korupcije i lobiranja).
A dva su razloga koje ovi udruženi izveštači navode kao obrazloženje zašto će se u narednom izveštaju o stanju u Srbiji i njenom putu ka evropskim vrednostima i ispunjenju uslova za prijem u članstvo Evropske unije što u tom izveštaju neće biti šire slike o delovanju Telekoma na stanje medijskih sloboda u Srbiji, već samo uopštena formulacija da delovanje Telekoma utiče na medijsku situaciju u Srbiji koja nije zadovoljavajuća, što je inače jedna od najblažih formulacija koje su se o tome u tim izveštajima pojavljivale.
Prvi razlog je što nadležne srpske institucije – tužilaštvo, prekršajni organi, REM, Komisija za zaštitu konkurencije, savet za borbu protiv korupcije … (bogu hvala, ima ih), nisu reagovali ni u jednom od spornih slučajeva, što je dakle znak da tih zloupotreba i nema, jer da ih ima ti organi bi reagovali u okviru svojih redovnih kompetencija.
I umesto da to bude uzeto kao otežavajuća okolnost, jer poglavlje svih poglavlja te iste Evropske unije u pregovorima za pristupanje Srbije je poglavlje o vladavini prava, oni to uzimaju kao opravdavajući razlog za nepostupanje u poglavlju o medijskim slobodama.
Drugi razlog je prepisan iz ograzloženja Telekoma u postupku lobiranja – da je delovanje Telekoma na medijsku situaciju u Srbiji beznačajno jer ono zahvata ne više od 6% medijskog prostora, štio je Evropsku uniju dovoljno uverljivo, a zapravo je ravno tvrdnji da provladini elektronski mediji zahvataju samo 6% medijskog prostora u Srbiji, a oni drugi – slobodni, preostalih 94%. Ako bi to zaista tako bilo, Vlada Srbije bi hitno trebala da se ratosilja njihovih usluga jer oni za tih tričavih 6% mediskog prostora prave ogromne gubitke. Prema sopstvenom priznanju Vladimira Lućića, generalnog direktora Telekoma, ti gubici iznose “saamo” 1,4 milijardi eura, dok nezavisni analitičari izeažavaju ozbiljnu sumnju u tu cifru.
Za domaće slušaoce Vladimir Lučić, ima sasvim drugu priču – Napadaju nas jer mi pobeđujemo, a oni gube, Rezultati “Telekoma Srbija” su ne samo regionnalni nego svetski, Premašili smo milijardu eura, ostajemo lideri i ne plašimo se nove konkurencije, samo su neki od naslova koji se o tome mogu naći na internetu.
Šta reći, bilo kakav ozbiljan komentar na ove krajnje neozbiljne stavove Evropske unije su suvišni i mogli bi se uporediti sa onim vicom – Čovek prilazi ma Slaviji vozaču spačeka i pita ga – Burazeru, reci mi el’si to sam pravio il’ ti je neko pomag’o?
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
