Kako nemački mediji izveštavaju o događajima u Ukrajini
Listajući nemačku štampu i gledajući TV programe poslednjih desetak dana sticali smo utisak da nemački političari itekako priželjkuju rat u Ukrajini. Stavljali su se, bez obzira na svoja (ranija) politička opredeljenja, isključivo na stranu svog dokazanog saveznika, Ukrajine. Taj „savez“ je nastao tek posle upada SS-divizija na teritoriju Sovjetskog saveza 1941.g. ali kako izgleda, to „ratno“ savezništvo očigledno traje i danas.
Slično Hrvatima koji su u Zagrebu hitlerovske okupacione snage dočekali cvećem i narodnim veseljem to su učinili i Ukrajinci 1941.g. Mnogi od njih su se odmah po okupaciji, rado priključili esesovskim hordama progoneći i ubijajući Ukrajince, Ruse i druge narode na svojoj teritoriji mojsijeve vere, često krvoločnije od „pravih“ Nemaca. Poznata su njihova zverstva počinjena kao čuvari brojnih koncentracionih logora. Izlišno je navesti, jer je sve to odavno poznato, da su se mnogi Ukrajinci, slično Hrvatima, borili svom snagom na strani Hitlera i protiv oslobodilaca od fašizma –sovjetske Crvene armije.
Pošto Nemci, verovatno, nikda nisu želeli ali i danas ne žele da ubuduće zaborave bar neke svoje krvave saveznike -poreklom iz naroda privremeno okupiranih u oba Svetska rata, jasno je da je podrška od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949.g. pa do danas važila baš za te narode.
Znamo da su kao prvi, na presiju Nemaca, u EU ušli njihovi odani ratni saveznici u nekadašnjim zlodelima –Hrvati, Slovenci, Mađari, Bugari, Rumuni kao i baltički narodi -iako nisu, osim Slovenije, nimalo odgovarali propisanim ekonomskim kriterijuma za ulazak u Evropsku uniju. Ušli su u EU, doduše, i neki narodi koji nisu bili previše bliski Hitlerovim okupacionima hordama, kao Poljaci i Česi i Slovaci, ali se oni nisi ni nešto preterano odupirali okupaciji nemačkih oružanih snaga. Čak šta više, kao npr. u Poljskoj, mnogi su itekako pomagali uništenje Jevreja potkazivanjem i hvatanjem- pa i kao policijske snage pod kontrolom Nemaca, učešćem u deportovanju ljudi u najveće koncentracione logore u Evropi, u Aušvic i Birkenau nedaleko od Krakova. U tim „fabrikama smrti“ ubijeno više od 1 milion Jevreja –dece, žena, staraca…
Posle burnih istorijskih događaja, odlaska i dolaska, nastajanja pa i nestanka mnogih različitih naroda u Starom pa i Srednjem veku, Ukrajina je teritorijalno 1917.g. pripala Sovjetskom savezu i to je bila sve do 31.12.1990.g. kada je pijani Boris Jelcinj, uz sadejstvo Gorbačova, rasturio nekada moćni Sovjetski savez. Ipak je Ukrajina, sve do iz inostranstva iniciranih i finansijski podržanih protesta protiv Vlade i predsednika Janukoviča i masovnih okupljanja na Kijevskom trgu Majdan i stalnim tučnjavama sa policijom, od novembra 2013 pa do 22.2.2014. godine, bila privržena Ruskoj federaciji.
To je bio trn u oku Zapadu, posebno Sjedinjenim državama i Nemačkoj koji su odmah posle ostavke Janukoviča počeli masovno finansijski da pomažu Ukrajinu. Postojali su planovi da i ta država, kao pre nje Poljska, Baltičke države, Rumunija, Mađarska. Hrvatska, Slovenija, Bugarska itd. koje su već bile pristupile NATO paktu, to učini i Ukrajina. Time bi zaokruženje Ruske federacije sa evrospke strane bilo potpuno, raketni sistemi sa atomskim bojevim glavama bi se približili Moskvi na samo 8 do 12 minuta naleta!
Koliko je npr. Nemcima bila važna podrška Ukrajine vidi se iz uslovljavanja Rusiji da dotok gasa, čak i kada proradi „Severni tok 2“ ne sme da bude prekinut ili smanjen preko Ukrajine kako bi ta država imala stalni prihod od tranzitnih taksi koji godišnje mogu da iznose i do 250 miliona evra!
Rusi, njih oko 2 miliona, žive u Ukrajini uglavnom u i oko gradova Harkov, Dnjepr, Donjeck, Lugansk i Mariupolj, odjednom su postali narod drugog reda naslućujući cilj Zapada -uvlačenje Ukrajine u NATO. Zato su počeli borbu za svoju nezavisnost i eventualno otcepljenje od Ukrajine. I Rusi su, kao pre njih Ukrajinci, krenuli sa protestima i štrajkovima na šta je Ukrajina počela da odgovara policijskom i vojnom silom.Obe strane su zaratile –Ukrajinci da proteraju Ruse, a Rusi da opstanu na svojoj teritorije kao svoji na svome! Taj rat traje već godinama pa i danas.
Iscrpljeni ratom, delimično porušenim gradovima i infrastrukturom i nedostatkom osnovnih uslova za dalji suživot sa prozapadnim Ukrajincima željnih članstva u NATO paktu, videvši da Zapad po svaku cenu želi da ih kao Ruse istera iz Ukrajine učinili su ono što bi svaki drugi ugroženi narod učinio- oružanom borbom koja je na obe strane imala hiljade stradalih, želeli su da sačuvaju i svoj identitet i svoje teritorije. Potrebna pomoć je delimično stizala iz Rusije.
Rusija se odlučila da na svojoj teritoriji,i u svojim teritorijalnim vodama kasnije i na teritoriji prijateljske Belorusije, održi masovne, odavno planirane manevre svih rodova vojske. Zbog te odluke je nastala prava histerična vriska Zapada, posebno nemačkih sponzora Ukrajine pripisujući Rusiji i njenom predsedniku Putinu planove i nameru da izvrši invaziju na Ukrajinu. Jedna laž je stizala i prestizala drugu, nema šta nemački, a posle njih i drugi evropski pa i američki mediji nisu pripisivali planovima Putina i Rusije.
Putin je očigledno želeo samo jedno- da Zapad najzad prestane da vrbuje članice Ruske federacije ali i one iz Sovjetskog saveza nastale nove države, da postanu članice NATO pakta. Ako su SAD po cenu nuklearnog rata oktobra 1962. godine htele da spreče instalaciju ruskih raketa na Kubi, zašto bi moćna Rusija tolerisala danas svuda oko njene teritorije stvorene NATO baze načičkane raketama uperenim protiv ciljeva u Rusiji? Verovatno je i zbog toga Rusija, da pokaže svoju odlučnost prema NATO paktu, pripremila i počela sa najvećim manevrom svojih armija posle Drugog svetskog rata.
Pomenimo da skoro ni jedan jedini nemački novinar nije hteo da tematizuje pitanje spornog približavanja NATO pakta ruskim granicama, a još manje neki nemački političar da odgovori na ovo pitanje. Pričalo se da svaka država ima pravo samostalnog odlučivanja hoće li ili neće u NATO. Ali su svi, kao u horu, glasno urlali protiv stacioniranja ruskih vojnih snaga u najavljenom manevru na ruskoj teritoriji u blizini granica sa Ukrajinom! Naprotiv, kako su manevri na ruskoj teritoriji potrajali, krenule su zapadne isporuke naoružanja i municije, odobrena je evropska finansijska pomoć od preko 1 milijardu evra uz istovremenu najavu još veće pomoći za nabavku naoružanja i municije. Krenulo je brojčano pojačavanje trupa NATO pakta i dostave ratnog materijala svim NATO jedinicama stacioniranim oko Rusije ali i stacioniranje američkih, britanskih i nemačkih vojnika u tim državama koje se graniče ili su geografski blizu Rusiji. U širenju straha od mogućeg rata prednjačile su, po običaju, SAD i Nemačka. Ratnohuškaška propagandna mašinerija u baš svim medijima počela je da radi punom parom.
Videviši da je vrag odneo šalu, i da Ukrajina, osokoljena obećanjima o podršci iz Brisla, Berlina i Vašingtona njenom tobože „predsedniku“ –„ratnom“ -komedijašu Zelenskom i da će negovi žešći napadi na ruske enklave doneti nove žrtve, odgovrni političari i vojni komandanti na tzv. „Slobodnoj ruskoj teritoriji“ u Ukrajini, proglasili su državnu samostalnost i sa pravom zatražili priznavanje državnosti i pomoć Rusije što se i dogodilo.
Ocenivši šta se događa i šta Zapad sprema, i pored pretnji sancijama, ne puštanja u rad gasovoda Severni tok 2 u koji je Rusija uložila 6-8 milijardi evra, rest su platile zapadne firme, ukidanjem međunardnog platnog prometa itd. Putin nije imao drugog izlaza nego da u cilju očuvanja mira i spasavanja ruskog stanovništva, naredi evakuaciju civila ali i upad ruskih trupa na teritoriju novoproklamovane države u cilju sprečavanja sukoba širih razmera!
Tek sada su nastale erupcije mržnje, osuda i gneva u zapadnim medijima! 24. Februara već od ranih jutarnjih sati se vrte osude, pretnje i izveštaji o mogućoj osveti Zapada u vidu „najstrožijih sankcija“, predsednik Putin se naziva lažovom i zločincem isl. na svim TV kanalima. Govori se o ruskim napadima ali osim jednog slupanog vozila i dve navodne eksplozije, paljenja starih guma kao nekada u Dubrovniku da bi se dokazala ruska agresija, na ekranima još nisu viđena toboža „strašna dejstva ruske armije“ kojih je, navodno bilo čak i na teritoriji Kijeva a ne samo u okviru zaštite ruskih enklava! Tek u večernjim satima stižu ne potvrđeni TV izveštaji o navodnim zauzimanjima više vojnih i civilnih aerodroma, poginulima itd.
Iz intervjua sa svakojakim političarima se vidi samo jedno- nemački mediji bi najrađe da vide široka ratna dejstva možda i trupa NATO pakta protiv ruskih armija ali (još) bez učešća Nemaca- ili, kao u Srbiji, učešće njihovih bombardera gađanjem civila u ruskom delu Ukrajine. Krajem 24. Februara već su nemačkom narodu prikazana moguća poskupljenja energenata. Super benzin je odmah skočio na skoro 2 evra po litru, gas je skoro tri puta skuplji što će se i dalje odraziti na sve veće povećanje svih cena pa i životnih namirnica. Inflacija hvata, posle posledica Korone, novi zalet.
Nova ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok već priprema svojim lupetanjem na TV kanalima, narod na dodatne ekonomske žrtve svesna da će i embargo izvoza raznih proizvoda u Rusiju –od mašina do elektronike- biti možda pogubno za brojna radna mesta -ali i za pad standarda stanovništva. Ona tvrdi da „suverentitat i nezavisnost Ukrajine nema cenu i da se mora odbraniti po svaku cenu svim sredstvima, ma koliko to koštalo nemački narod!
Srbi u Nemačkoj sa kojima smo imali priliku da razgovaramo se rado sećaju nedavnog odgovora ruskog predsednika Putina na pitanje jedne novinarke o „ruskom gaženju međunarodnog prava najtežim zločinom posle 1945.g. u Evropi“. On je doslovce rekao da to „nije istina, prvi su NATO i zapadne sile pogazile međunarodno pravo rasturanjem nekadašnje Jugoslavije a zatim bespravnim i ničim opravdanim bombardovanjem Srbije i Crne Gore kako bi se na silu otelo Kosovo. Tamo ih niko njije pozvao u pomoć –oni su sami sebe pozvali da Srbe nauče Milosrdnom anđelu. Mi smo pozvani da uspostavimo mir u Ukrajini i da smaknemo fašistički režim i izvršimo denacifikaciju Ukrajine“. Isečak tog intervjua je samo jednom bio viđen na nemačkim TV kanalima da bi odmah bio uklonjen.
Jedan Srbin nam, duboko ozlojeđen, reče –„po zapadnoj logici, američki i NATO napadi i bombardovanja uništavanjem celih država i njihovih infrastruktura kao npr. u Avganistanu, Libiji, Siriji, Iraku pa i kod nas u Srbiji, koriste demokratske bombe uterujući u ljude tobožu slobodu i demokratiju a pokušaj odbrane naroda od zapadnih ratnih pohoda i njihovih plaćenika kao danas viđena intervencije Rusije su –ratni zločini“!Neverovatni su i stavovi skoro svih šefova EU država koji takođe ukazuju na „najteže moguće rusko kršenje ljudskih prava, zakona i karti OUN od 1945.g. do danas“, ali nikako da pomenu i dosadašnje NATO i zločine SAD!
-Da sam Putin, reče nam još jedan naš sagovornik, ja bih na njegovom mestu zatvorio i gasovode i dotok sirove nafte u EU, pa neka njihovi šefovi tobože „demokratskih država“ vide kako će im i po kojoj ceni te energente prodavati Amerikanci. Pa neka ih i dalje smatraju demokratama a Ruse zločincima! Ko je u pravu, kao naš sagovornik, u pravu je!
Za KORENE
Predrag Rakočević
Svi gresimo u podacima, pa tako se desi i autoru ovog izvanrednog i sistematicnog teksta iz koga svako moze da dobije pravu sliku kako je doslo do ukrajinske krize, a to je cini mi se, najvaznije.
Lepo je kada neko nekoga želi da ispravlja. Ali sa jakim razlogom i proverenim podacima. Tim pre, što se pisanijom članaka često bave ljudi najrazličitijih zanimanja a nisu istoričari nego npr. inženjeri, učitelji, ekonomisti, fizičari, hemičari, politolozi, srbisti itd. -lista je veoma dugačka. Ali- novinarstvo je poseban „zanat“ koji se dugo uči- a mogu da ga, ako to žele i imaju smisla za pisanje, nauče mnogi iz pomenutih zanimanja. Naravno, trebalo bi da se piše posle provere izvora, brojki i činjenica a ne preuzimanjem podataka na „slepo“ npr. iz Vikipedije koji su, nažalost, često netačni, zastareli ili u objavljenom stilu politički poželjni. Tako npr. „Russia Beynod“ od 22. sept. 2021. g. piše da u Ukrajini živi oko 8,3 (!) miliona ljudi ruskog porekla, znači POSLE pripajanja Krimske oblasti matici Rusiji. Frankfurter Rundschau, pozivajući se na Washington Post, 22.2.2022. piše da u oblastima koje su proglasile nezavisnost i sopstvenu državnost, živi od 1,5 do 2,3 miliona ljudi ruskog porekla. Član državne Dume Viktor Vodolatski tvrdi da je od tog broja državljana Ukrajine ruskog porekla već 870.000 njih uzelo i rusko državljanstvo. Autor članka nije mislio da u CELOJ Ukrajini živi samo oko 2 miliona Rusa nego u pomenutim gradovima i okolini. Ko tako želi to da shvati- shvatio je! Ko ne želi- misli će i dalje da je greška u pitanju! I- svi su u pravu!
Autor, samoproklamovani novinar, u svom tekstu jasno piše koliko Rusa (po njemu) živi u Ukrajini : „Rusi, njih oko 2 miliona, žive u Ukrajini uglavnom u i oko gradova Harkov, Dnjepr, Donjeck, Lugansk i Mariupolj, ….“
A sada „pojašnjava“ da nije tako mislio i piše u svom komentaru: „Autor članka nije mislio da u CELOJ Ukrajini živi samo oko 2 miliona Rusa nego u pomenutim gradovima i okolini. Ko tako želi to da shvati- shvatio je! Ko ne želi- misli će i dalje da je greška u pitanju! I- svi su u pravu!“
Kako je moguće da su obojica u pravu – i onaj koji je u krivu i onaj koji je u pravu?
Moj savet autorima-amaterima – i sam sam jedan od njih. Pošteno je priznati grešku – to tako rade oni pravi, a sasvim je glupo prvobitnu grešku pravdati drugom, pa trećom i tako u nedogled i to još pozivajući se na Frankfurter Rundschau i Washington post – svetski poznate novine koje „šire istinu i samo istinu“.
Nadam se da nas autor neće opterećivati novim greškama. Do sada smo s zadovoljstvom čitali njegove tekstove – pogotovo one koji su se odnosili na autentične intervjue s običnim ljudima iz Stuttgarta i seoca iz okoline o njihovom svakodnevnom životu.
Dr Miodrag Kulić
LICEMERSTVO i LAZ to je osnov zapadne kulture……Sta je to cudno i neobicno za Zapad? Oni su zgazili principe, koji su sami proklamovali, i pokazali svojim delima da im nista nije sveto. Njima je stalo SAMO do -novca i pljacka.
Podaci u ovom članku o broju Rusa (oko 2 miliona) u Ukrajini nisu tačni. Pre raspada Ukrajine (2013) broj Rusa je iznosio oko 17,3 % od 44,3 miliona stanovnika, odnosno oko 7,7 miliona. Na Krimu je bilo nešto manje od 2 miliona Rusa. Znači u „ostatku“ Ukrajine je bilo više od 5,5 miliona Rusa. Oni koji nisu istoričari već amateri trebalo bi podatke da provere makar u Vikipediji, ako nisu pristalice stručne literature.
Dr. Miodrag Kulić, teorijski fizičar