Kraj je godine, pa je red da proglasimo ličnost godine. Konkurencija je velika, ali dileme nema. To je “premijer” ove Vlade, Ana Brnabić. Ovo premijer pod navodnicima nema veze sa bilo kakvom konotacijom iz oblasti rodne ravnopravnosti, niti sa njenim seksualnim statusom. Jednostavno ona je premijer, taman koliko sam i ja to. Zna se ko je stvarni premijer ove zemlje, a ona je samo njegova transmisija i u tome i jeste njena veličina – tako uspešno oponašati premijera, a pritom i neverovatnom veštinom izigravati budalu, nije lako. Tu veštinu je rečima teško opisati, pa ću se poslužiti doslovnim citiranjem jednog od njenih poslednjih nastupa (ovde upotrebljen termin nastup nije povezan sa medicinskim značenjem te reči, jer nastupi o kojima je ovde reč su kod Ane Brnabić redovna pojava).
Elem, ovih dana, u intervjuu listu Danas, poznati reditelj Goran Marković je rekao:
“Ja se ipak nadam da Aleksandar Vučić ima pred očima Čaušeskov kraj i da će se povući bez krvi.”
Usledila je hajka režimskih medija, narativ očgledno diktiran iz jednog centra, u kome prednjači tv Pink – “u ime pristojnih ljudi”, pominje se atentat na predsednika, gamadija, lešinari, streljački vod … da je Goran Marković bolestan, a Ministarka za rad i socijalna staranja, inače profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, je čak na svom instagram profilu objavila tekst pod naslovom Anamneza bolesti Gorana Markovića, sa zaključnom dijagnozom – frustriran i agresivan, umetnički impotentan, bez nacionalnog identiteta.
Tim povodom, u jutarnjem programu, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom “Prva” upriličen je i intervju sa premijerkom Anom Brnabić, u kome je voditeljka upitala gošću:
“Da li je u redu da jedna ministarka na ovaj način odgovara jednom reditelju?,
a premijerka, navodno zbunjena takvim pitanjem, posle kraće dramske pauze, odgovara:
“Da ja postavim kontra pitanje – Da li je okej da jedna javna ličnost, kulturni radnik, poziva na streljanje legitimno izabranog predsednika države?”
Naravno da nije, sprenmo odgovara voditeljka, a premijerka nastavlja:
“I to nije prvi put, nije drugi put, nije deseti put, ovo je stoti put. To što je Darija uradila ja mislim da bi uradio svaki živ čovek koji ima emociju i koji čita takve bljuvotine koje svakodnevno izgovara Goran Marković. A neka mu je na čast i što poziva na nasilno smaknuće vlasti i iia ubistvo Predsednika reepublike. Na kraju krajeva, pre toga je pozivao i na ubistvo premijera Đinđića, pa su ga ubili!”
Hvala!, bez ikakvog komentara reče voditeljka.
To što je rekao Goran Marković – Ja se ipak nadam da ti imaš pred očima Čaušeskov kraj i da ćeš se povući bez krvi, mogla je kao prekor svom sinu da izgovori i svaka razumna zabrinuta majka. Pitam gore pomenute glasnogovornike pristojnih ljudi, u čemu bi se takav prekor mogao razlikovati od onoga što je rekao Goran Marković i da li bi oni i tada smatrali da je u pitanju pretnja streljanjem od strane gamadije, lešinara i sl.
I ako je ovo gore i bio dovoljan razlog “pristojnih ljudi” za spinovanja najrazličitijih vrsta, ono što je na kraju rekla Ana Brnabić – da je Goran Marković pozivao i na ubistvo Zorana Đinđića, pa su ga i ubili je nešto što niko u ovoj zemlji do sada nije izgovorio, verovatno ni pomislio, jer Goran Marković i Zoran Đinđić su bili politički prijatelji i istomišljenici, što je Goran Marković ne jednom u svojim javnim nastupima i pokazivao, tako da je u pitanju svesno izgovorena notorna laž, koja ne samo da nanosi moralnu štetu onome na koga se odnosi, već može značiti – na bazi iskustava koja su se ovde dešavala, i poziv na njegovu fizičku likvidaciju.
Pravno, u tome što premijerka reče, sadržana su sva obeležja krivičnog dela klevete i to onog najtežeg – trećeg stepena, učinjenog javno putem sredstava javnog informisanja koje je već nanelo štetu časti i ugledu Gorana Markovića. Međutim, treba reći da je ova vlast već ktrajem 2012. godine, odmah po dolasku na vlast, brisala krivično delo klevete iz kažnjivih dela važećeg Krivičnog zakonika. Ispostavilo se da je to bio svestan dalekosežni potez ozakonjenja najordinarnnijih laži i zaglupljivanju naroda na čemu ova vlast egzistira več skoro deset godina, tako da oštećeniku sada od pravnih sredstava ostaje na raspolaganju samo krivično delo uvrede ili tužba za povredu časti i ugleda, za koje je predviđena samo novčana sankcija koja za ovu vlast i njene sledbenike pretstavlja cenu ukalkulisanog rizika.
Kad je u pitanju Ana Brnabić, valja istaći još jednu njenu osobinu koja je postala i njena generalna karakteristika – niko bolje od nje, koja se ovde pojavila tek 2016. godine u aferi vetroparkova, ne zna šta se u ovoj zemlji dešavalo za vreme prethodne vlasti – kad nje ovde nije ni bilo, što najbolje pokazuje njenu drskost, bezobrazluk i bezočnost.
Aleksandar Vučić nije glup čovek. Njemu upravo takva osoba i treba – neko ko će bez pogovora izgovarati i sprovoditia ono što bi njemu, kao šefu svih šefova, moglo naneti štetu, a takvu osobu među ovdašnjim življem nije lako naći, jer na kraju dana, kad ova nepogoda prođe, treba ovde i živeti, raditi … šta će ti ljudi i njihovi bližnji tada sa sobom. To pitanje je nedavno javno postavio i poznati voditelj Ivan Ivanović.
Ana Brnabić tih problema nema. Ona će kad nevreme prođe nestati sa ovih prostora onako nenadano kako se ovde i pojavila i u tome je za Vučića i njena najveća dragocenost. Pitanje je samo sa kolikom će otpremninom odavde otići. Za sada su evidentni smo ugovori milionske vrednosti koje njen brat dobija u poslovima sa resornim ministarstvima i javnim preduzećima. Za nju je nedavno izvršeno renoviranje – takođe milionske vrednosti, kuće u kojoj je živela Jovanka Broz. Ne bi se smelo desiti da i ona, poput Slobodana Miloševića i Tomislava Nikolića koji baštine kraljevske dvorove na Dedinju tu nekretninu dobije i u vlasništvo.
*U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
