Kišovito proleće nagoveštava još kišovitiju socijalnu zbilju u Srbiji i nimalo dobru prognozu o boljem životu velikog dela pučanstva. Teško je i nabrojati nezadovoljne slojeve društva. Svi su nezadovoljni – političari, što nema više donacija sa strane i što ih Međunarodni monetarni fond neprijatno podseća ko je gazda i rušim im „ugled“ u narodu;strane banke- što narod čuva pare u slamaricama za crnje dane; tajkuni- što nema više šta da se privatizuje i pohara; radnici – što ništa ne radi, što su plate male ili ih nema a bolovanja prestala da imaju smisla; lekari – što nisu plaćeni kao kolege na Zapadu; profesori u školama – što moraju pod stare dane da prerađuju planove i programe; penzioneri – što su im ugrožena mnoga ljudska prava.
Najviše se nasrnulo na Vojsku Srbije i penzionere bivše JNA i VJ, koji su najveći gubitnici sulude podaničke politike nakon raspada SFRJ! Vojni i vladini zvaničnici ubeđuju pučanstvo sluđeno politikom kvaziintelektualaca Srbije, kako je Vojska institucija od najvišeg poverenja tog istog pučanstva, koje bi ipak da ukine tu „parazitsku i debelguzu vojsku koja samo troši njihov teško zarađeni novac“. O generacijama vojnika koji su gradili infrastrukturne objekte zemlje, spašavali poplavljene i zavejane, lečili bolesne po zabitima Srbije, osposobljavali hiljade ljudi za razna zanimanja, širili ugled zemlje u svetu jakom vojnom industrijom i velikom prilivom novca, ni reči!
O kakvom je ugledu reč?
Postavlja se pitanje čemu služe ocene kako neko ima ugleda u srpskom društvu. Zar nije logično da ako neko ima najveći ugled i poverenje naroda on vodi taj narod!?
Ma ne, nije to tako, pogrešno je shvaćeno, nismo tako mislili, što se pravite ludi, razumete valjda šta je politička manipulacija, danas vojska, pa onda policija, sutra su to prosvetari, preksutra đubretari koji su nezaobilazan deo sistema zdravstva nacije…!
Srpski političari više i ne kriju činjenicu da su eksponenti interesa stranog kapitala! Ceo narod prepariraju pričama o tome kako smo nesposobni da sami upravljamo vlastitom privredom i dovode nam strane timove koji će upravljati našom proizvodnjom!? Zar to nije interes kapitala i san svakog okupatora? Bez zrna baruta preuzeti privredu jedne zemlje! Srbija, čiji naučnici i visoko obrazovani kadar daju značajan doprinos privredi najrazvijenijih zemalja, nije sposobna da vodi vlastitu privredu? Hajte molim vas!
Zdrav duh srpskog pučanstva sistematski je uništavan nerealnim snovima o blagodetima demokratije u kojima je ideja vodilja ostala nepromenjena – bogatstvo bez rada! Srbija nije bila sposobna da raskrsti sa „opancima“ i lažnim samoupravljanjem a poželela je da uskoči u „Majbah“!
Nekima je to uspelo!
Ostali plaćaju cenu!
Srpsko društvo usnulo pričama o kvazidemokratiji sve više se budi. Hoće li doći vreme da shvatimo značenje himne „Vostani Serbije“, i krenuti putem autohtone demoratije primerene srpskom narodu čiji se geni naziru u novim, za sada malim strankama, ili ćemo vođeni inercijom, i dalje tonuti, verujući onima koji se već 25 godina zaklinju u kokardu, zvezdu, srp i čekić, zvezdice na zastavi EU, Ruskoj Dumi i kineskom juanu, a iskreno veruju školama, bankama i nekretninama u Beču, Parizu, Londonu, Moskvi, Pireju, Floridi ili Pataji!?
Arseneje Stanković
http://www.srpskikulturniklub.com
