Evo treći sat danas kako slušam Tebe, Vođo. A moraš priznati da je to mnogo: nedelja je dan za odmor ljudi, a ne za kampanju i predizborne poruke… I što te više slušam, to se više pitam – da li je moguće pa sam tako zao čovek, da li je moguće da sam tako slep i nepatriota, da li je moguće da sam još na slobodi i bogohulim protiv Tvojih bogougodnih misli?
Prvo sam te gledao na nekoliko nacionalnih kanala i beležio vredno gde si sve u poslednjih 24 sata kao prvi potpredsednik tehničke vlade u ostavci obilazio razne fabrike i oduševljavao se čistoćom i kvalitetom pogona. Onda sam slušao šta sve ovi tvoji saradnici (što je inače sinonim za podguzne muve u slučaju tvoje stranke) rade po ovoj našoj sitnoj zemlji tokom kampanje.
Pa sam opet gledao tebe. Premijerno na Prvoj. Pa malo pauze. Pa reprizno na Hepiju. Ili možda premijerno, nije ni bitno. Ma prosto mi je milozvučno da te slušam… Kao da Liturgiju svetog Jovana zlatoustog da slušam. Verujem da si i sam bio u prilici da uživaš u tom remek delu duhovne muzike. Ali sada, kao da se ta liturgija rekonstruisala… Kao da je doživela radikalno unapređenje pa postala liturgija Aleksandra zlatoustog?
Sve tako slušajući, voleo bih da te pitam, o Vođo, da li ti hoćeš nas da hipnotišeš, ili su tebe hipnotisali, napunili frazama za kampanju i pustili na put?
Slušam te, o Aleksandre zlatousti kako u tvojoj stranci sve pošten do poštenog, sve mudar do mudrog, sve reformista do reformiste. Prosto da se čovek pita šta bi sa onim i onolikim radikalima.
KLIMOGLAV NACIJE
Slušam te, o Aleksandre blagoglagoljivi, kako ne želiš da vladaš sam, kako pozivaš ljude da glasaju 16. marta. Čak i protiv tebe. Za budućnost Srbije… Pa – da… Protiv tebe – za budućnost…
Slušam kako tražiš od opozicije (pardon, od onih koji su rekli da ni po koju cenu neće s tobom u vladu) da se izvini zato što su tvojim osetljivim ušima pomenuli mogućnost da se u Srbiji desi ukrajinski scenario. Tebi doduše nije palo na pamet da se izviniš građanima Srbije koji nisu članovi tvoje stranke za sve laži koje su tvoji članovi pomenuli u prethodnoj kampanji, kao i u ovih 18 meseci vladavine. No, nije bitno.
Slušam i gledam kako i šta ste sve uradili: te Er Srbiju, te Mercedes, te neke fabrike po nekim opštinama „tamo daleko“ (i da se razumemo: to je dobro, jer ne treba otvarati samo fabrike u Beogradu). Ali slušam šta ste sve uradili – a u stvari ništa ne znam o tome. Ni koliko košta, ni koliko donosi, ni ko kosi ni ko vodu nosi… Ma ništa!
Samo moram da prihvatam kako je to najbolje, najgenijalnije, najfenomenalnije rešenje na celom svetu! Baš kao što sam morao da prihvatim da je naša vlada (ona što si je napravio sa Nobelovcem) najbolja, najfantastičnija, najgenijalnija… Pa sad imamo izbore.
Nego, reci ti meni, Vučiću, ko ti pravi reklame za izbore?
Udara u oko, brate mili! Ma šta u oko!? Udara u mozak! I ne udaralo, kada jednu te istu poruku čujem 150 puta na dan. To kako ste i koliko ste platili ovu kampanju – niko vas u „nezavisnim“ medijima neće pitati. Osim mene, valjda. Jer kampanja je skupa i preskupa. I glupa, preglupa – o Vođo, o Zlatousti!
Na šta mislim? Na poruke koje upućuješ!
Onako kako smo se borili protiv korupcije i kriminala, tako ćemo se boriti za bolju ekonomiju, za nova radna mesta!
Ovo ti poručuješ svojim glasačima. A šta to znači? Pa, koliko ja razumem, da radnih mesta – neće biti!
Jer, tvoja borba protiv korupcije i kriminala više se svodi na papagajsko ponavljanje svih iz SNS kako se borite protiv korupcije i kriminala. A ako pitamo – ko je pao protiv korupcije? Koji tajkun je završio iza rešetaka – na trajnom odmoru o trošku države? Koliko narko dilera (pravih) ste uhapsili u Gromu i ostalim „gromovima“? (kad smo kod kriminala)…
U izveštaju Stejt departmenta za 2013. (godinu u kojoj ste ovi tvoji vladali, o Zlatousti!), u odeljku vezanom za Srbiju posebno se ukazuje na pritisak na novinare i korupciju u zdravstvu, obrazovanju, policiji i vladajućim strukturama „koja je zabrinjavajuća“. Na ove probleme već godinu dana ukazuje i Evropska komisija.
Naravno, to tvoji nezavisni tabloidi nisu objavili. Ni omiljena državna televizija koja je u vlasništvu Željka Pinktrovića, kuma tvog koalicionog partnera (mislim na druga Julina, pardon, Vulina).
Objavio je dnevni list Danas. Agencija Tanjug. I još poneko.
Šta nam još poručuješ, o Vođo? O Zlatousti?
Kako je naš radnik najbolji u Nemačkoj Austriji i Švajcarskoj, e tako će biti i ovde!
Evo, odmah se dobrovoljno javljam, Zlatousti! Baci me na dokvalifikaciju, pa da varim, da radim na nekom erozimatu, da odem u neku fabriku što za izvoz proizvodi! Po 12 sati da radim! Osmehnut, jer ljudi, kao što kažeš, žele da rade! Ali, da se dogovorimo Zlatousti! Hoću da budem plaćen kao naš radnik koji radi u onoj pomenutoj Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj! I ima da prštim ne jednu, nego dve norme, sunce ti tvoje!
HAJDE DA PREKINEMO DEMAGOGIJU
Stvarno, Zlatousti, da prekinemo. Rezultati su već poznati, pobeda ti je unapred obezbeđena, a budući koalicioni partneri su odavno dogovoreni. Nemoj da sada pravimo famu i trošimo više pare na kampanju u ovih sedam dana.
Na šta mislim?
Ne samo na sva ova naručena i manje naručena istraživanja javnog mnjenja nego i na izveštaje statističke prirode: kada pogledate koliko se sekundi tokom jedne nedelje na malim ekranima pojavljuju funkcioneri SNS, ako koliko svi ostali – sve je jasno. Eto – izveštaji za dve nedelje od agencije Kliping… Zaključak? Mašinerija radi svoj posao. Mora se priznati majstorski. Bivši vlastodršci velikih medijskih sistema su saterani u ilegalu. Vi ste preuzeli sve.
Zato i kažem – daj da pokažemo kako umesto preskupe kampanje možemo da pošaljemo neko dete na lečenje. Ili da napravimo nešto dobro za Srbiju. Za Srbiju, a ne za džepove lokalnih funkcionera.
Voleo bih, Zlatousti, da posle te pobede koja ti se smeši za sedam dana, obiđeš malo Srbiju. Ali onako, prerušen. Da se raspitaš šta su sve tvoji eksperti uspeli da završe. Za sebe, a ne za stranku. Začudio bi se koliko ti o glavi rade.
Aleksandar Bećić
