Najava da će se kao optimalan model za relaksaciju preteće opasnosti od islamskog ekstremizma na prostoru nekadašnje Jugoslavije, primeniti uspešni tzv. hrvatski model odnosa sa IVZ (Islamska verska zajednica) o čemu će se praktično edukovati predsednici država regiona u okviru susreta Brdo-Brijuni sve pod dirigentskom palicom kaubojskog čika Bajdena, valjda već operativno zaduženog za liniju vatre protiv nasrtljivih Rusa, sasvim slučajno pravoslavnih i dokazane slovenske braće srpske, zvuči krajnje cinično!
Pri susretu državničkom, poprihvatio je Toma bez zemlje hrvatsku vrhovnicu (uprkos temeljne NATO obuke, ipak nebudnu!) ljubeći je po „srpski“ (triput Bog pomaže!) da se to ovekoveči, pritom ni ne sanjajući za plan „edukacije“ i njega kao nebudnog i neobaveštenog Srbina!
Podsećanja radi, valja se prisetiti, kako je nastao „hrvatski model“ suživota sa IVZ!
Nakon proglašenja za državnu religiju u Austro-Ugarskoj, zaživeo je Islam na području nekadašnje pokrajine Hrvatske i to odlukama vlade u Pešti kao tada teritorijalno nadležne, a tadašnji Agram (Zagreb) kao provincijska varoš nije ni imao te nadležnosti.
U Velikom ratu, muslimani su u sastavu BH regimenti počinili masovne zločine nad srpskim civilnim stanovništvom zajedno sa hrvatskim domobranima u Mačvi i Podrinju, a kao „šuckor“ u austrougarskim pomoćnim policijskim formacijama započeli progon i etničko čišćenje srpskog stanovništva, na njegovom etničkom prostoru.
Želeći mir i oporavak posle stravičnog srpskog stradanja u Velikom ratu, novostvorena kraljevina Jugoslavija nije svesno zakonski sankcionisala te zločince.
Muslimani su neometano oformili svoju IVZ sa sedištem u Sarajevu, i nastavili izgradnju verskih objekata uz punu slobodu veroispovesti na celom teritoriju bez ikakvih pogodnih posebnosti u delu koji čini tadašnja banovina Savska (obuhvatala veći deo pokrajina sa hrvatskim stanovništvom!) u Jugoslaviji.
Ali, deo nekadašnjih šuckoraša zajedno sa ustaškim teroristima već tridesetih godina prošlog veka, podržao je nacističke težnje velikonemačkih ekspanzionista u projektu Drang nach Osten i odmah po proglašenju NDH, utrkuju se u Sarajevu Hrvati i muslimani u zločinima nad nedužnim Srbima i Jevrejima. Rome će progoniti tek od jula meseca 1941. godine, pa će tako istrebiti i deo Roma muslimanske veroispovesti (da ugode Nemcima)!
Muslimani su tada proglašeni za „hrvatsko cvijeće“ a njihove oružane formacije NDH nositi će fesove, kao deo tradicionalne odeće i kao vidan kontinuitet sa nekadašnjim zločinačkim formacijama „preteče EU“ iz Velikog rata!
Doneta je odluka da se izgradi i džamija u Zagrebu, a trg gde će biti dobio je ime Kulina bana. Potpredsednik vlade NDH je musliman, kao vidljivo ulagivanje hrvatske fašističke vlasti. Željeni odgovor nije izostao, i više od polovine oružanih sastava NDH u BiH činiće muslimani. Doduše treba istaći jednu sitnicu, većina tih muslimani izjašnjava se da su Hrvati još u kraljevini Jugoslaviji!
Na području Bihaćke regije uslediće odmah stravičan masakr nad Srbima u kom učestvuju domaći muslimani, nekadašnji pripadnici elitne „BH zwei“ regimente KuK vojske!
Rame uz rame po zločinima stoje sa njima muslimanske ustaške formacije u Podrinju, koje su dobile „radni zadatak“ da zajedno sa Crnom legijom Jure Francetića istrebe Srbe do Drine, predviđene za granicu NDH!
Samo zahvaljujući samoorganizovanju srpskog stanovništva i umešnosti Jezdimira Dangića da se vešto odupru ovim udruženim zločincima, pretekao je srpski narod na tim prostorima uz stravične posledice organizovanog genocida.
Vidljivom podrškom Jerusalimskog velikog muftije, organizovaće se u NDH 13.SS divizija, nazvana „handžar“, koja će biti većinski sastavljena od muslimana i počiniti će ratne zloči ne nad Srbima, u skoro svim srpskim zemljama.
Ni u „bravarovoj“ državi zločinci nisu kažnjeni u ime bratstva-jedinstva, a mnogi su tokom četvorogodišnjeg rata samo promenili oznaku na kapi i umesto U poneli zvezdu petokraku.
Tako će NDH dopukovnik Filipović (major u jugoslovenskoj vojsci) biti general major JA, prvi upravnik grada Sarajeva, u kom će se tada suditi Jezdimiru Dangiću za navodnu saradnju sa nemačkim okupatorom tokom rata a on nakon bekstva iz nemačkog logora u Poljskoj, bio komandant brigade pokreta otpora u Varšavi!
U vreme angažovanja CIA u Avganistanu na stvaranju i obuci mudžahedina, izgrađena je u Zagrebu tada najveća džamija i stvoren islamski centar kao transmisija između Beča (evropski islamski centar) i Turske. Koordinisano jačanje veza između muslimanskih ekstremista i hrvatskih neofašista vidljivo je odmah nakon pobede HDZ u maju 1990.godine.
Brojni muslimani iz BiH ali i iz Raške oblasti (soroš-tete i seke iz NVO kao baštinici srbofobije uporno je nazivaju sandžak!) stigoše u nekadašnju partijsku školu u Kumrovcu, da se praktično obuče za oružano rušenje suverene države, članice i osnivača OUN! Među njihovim instruktorima bili su i prijatelji iz NATO, već dobrano iskusni u tom zanatu.
Većina polaznika te obuke potiče iz ustaško-domobranskih porodica, koje mrze Srbe generacijama unazad, obavljajući svoje prljave poslove za razne gospodare.
Aktivni otpor vidljivom neofašizmu pružili su Srbi u RSK i R Srpskoj, uprkos saveta nekih faktora stabilnosti u regionu i šire, koji su uporno kazivali da će tzv. međunarodna zajednica (čitaj NATO i EU) ipak naći „prihvatljivo rešenje“ za srpsku etničku zajednicu (status naroda odmah su izgubili po njima!) u ovoj „demokratizaciji“ samo Hrvata i Bošnjaka.
Iz naftalina je odjednom izvađen naziv koji je uvela administracija Austro-Ugarske, prevod nemačke reči – die Bosniachen – a svi koji su osuđivali „velikosrpsku agresiju na mladu demokraciju“ počeše ga obilato koristiti.
Islamski centar u Beču postao je tada logistički centar za snabdevanje armije BiH opremom, naoružanjem i kadrovima, a hrvatske luke Rijeka i Split uz luku Ploče, sabirnim centrima istovarene „pomoći“ koja je stizala iz celog sveta, jer demokrati nisu gadljivi na arapske petro-dolare a višak naoružanja iz nekadašnjeg Varšavskog pakta ipak je trebalo iskoristi ti. Sve ovo se dešava nakon uspešno postignutog Splitskog dogovora o stvaranju muslimansko-hrvatske federacije, pod dirigentskom palicom SAD.
Uprkos svih tih humanista i NATO usrećitelja, uspeo je srpski narod u BiH da se samo organizuje, okupi oko jezgra srpskih oficira i policajaca i oružjem odbrani svoju slobodu i zemlju. Kada su u Dejtonu najzad proglasili mir i priznali dva entiteta kao suverene u imaginarnoj Republici BiH, planirali su NATO usrećitelji devastaciju Republike Srpske uz obilatu pomoć i novostvorene Republike Hrvatske, ali nisu planirali da probude islamski radikalizam u „evropskom“ modelu Islama kako je sa ponosom u Beču isticano sve do onog 11.- septembra, kada su rani radovi polaznika seminara za islamsko ubeđivanje praktično pokazani u Svetskom trgovinskom centru!
Svi dosadašnji pokušaji da ih nekako privedu k spoznaniju prava nisu uspeli, i sada bi eto da se ovde na brdovitom Balkanu obračunaju sa „spavačima“ (uvek budnim!) islamskih ekstremista, makar to značilo i da će se Srbi kao pešadija isturiti da ponovo budu zaštitnici ugrožene „kršćanske“ multikulturalne i multikonfesionalne EU, sve pod dirigentskom palicom potomaka Crne legije Francetića i muslimanske ustaške milicije uz verovatnu pomoć potomaka i obožavalaca Aćif-efendije i sličnih koljača u Raškoj oblasti!
Ko to tako unapred ograničava prirodno pravo Srbima da se odupru eventualnim pokušajima zločinaca da ponovo potpale ratni požar, ili ipak čika Bajden žuri da i ovde dovede dobre Turke da štite umerenu opoziciju islamskim ekstremistima, barem do poslednjeg Srbina?!
Ako je to cilj savetovanja i edukacije, istrpeti će hrvatska vrhovnica i da je Toma bez zemlje ljubi i tridesettri puta, samo da nestane R Srpska!
To što će posle eventualno da usledi mala rasprava među saveznicima i eventualni žestoki obračun (možda otud i iznenadna SAD donacija višecevnih reaktivnih bacača), regulisaće na kraju uvek neki kaubojski nadzornik.
Račun im je ipak nerealan, jer Srbi uvek imaju pored faktora stabilnosti u regionu i radoljubivih šetača i ponekog Jezdimira Dangića ili njemu slične, koji uvek kažu ljubazno NO, NO, neće moći, pa potom i praktično pokažu da stvarno neće moći!
Džaba ste topili srpske tenkove u železari, ljude koji su namerni i odlučni da odbrane svoj narod i sebe, niste ni istopili ni preumili, a tenkovi će se uvek naći bude li trebalo!
Normalni Srbi, svesni svoje istorijske iskustvene nesreće i zločina genocida nanetih od Hrvata i muslimana, neće svakako za račun NATO da navlače na sebe mržnju muslimanskih fanatika i ekstremista iz bela sveta, dosta im je i dragih komšija Hrvata i muslimana, koji strpljivo čekaju svoje novo poluvreme!
I zato Tomo samo ljubi, ljubi, al iskustvenu pamet srpsku ne gubi!
Vladimir Frolov
Fond strateške kulture
