Kada je nedavno odvrnut ventil gasovoda „Turski tok“, koji će snabdevati Tursku ruskim gasom, malo ko je verovao da će se on nastaviti preko Bugarske do Srbije i dalje. Pa ipak, danas kroz „Balkanski tok“ teku prve količine gasa. Da li su se Rusi, Bugari i Srbi prilagodili evropskim pravilima, ili je EU malo zažmurila, sada više i nije važno.
Kad novi gasovod počne da radi punom snagom, kapacitet će mu biti 15 milijardi kubnih metara godišnje. Srbija će postati i tranzitni centar, odakle će 9 milijardi kubnih metara ići u Mađarsku, a Mađari će 4,3 milijarde slati Slovačkoj. Planirano je da gas iz Srbije ide i u Hrvatsku, a za snabdevanje i drugih, zainteresovanih zemalja u Evropi očekuje se izgradnja još jedne grane gasovoda od Turske do Srbije.
Osim što će doneti energetsku bezbednost i stabilnost, ovaj gasovod doneće Srbiji i značajan prihod od tranzitnih taksi.
Potreba da se Balkan direktno gasovodom poveže sa Rusijom pojavila se pre više od jedne decenije, kada je snabdevanje starom trasom, preko Ukrajine, postalo problematično. S jedne strane zbog zastarelosti gasovoda koji nije renoviran od sovjetskih vremena, a kasnije i iz političkih i geopolitičkih razloga koji su dovodili i do potpunog prestanka transportovanja gasa.
Kako bi se taj sistem izbegao, bila je planirana izgradnja „Južnog toka“, kojim bi gas preko Bugarske stizao u Srbiju, a odatle bi se mogao nastaviti do Mađarske i dalje.
U poslednjem trenutku, zbog velikog pritiska Evropske unije, Bugarska je morala da odustane od projekta, a Rusija da traži nove puteve za snabdevanje Evrope gasom. Tako je nastao najpre „Turski tok“, a onda, pošto je Bugarska ipak shvatila da sigurnijeg snabdevača od Rusije nema — po gotovo istoj trasi kojom je planiran „Južni“, napravljen je takozvani „Balkanski tok“.
Izvor: Iskra
