Osećam potrebu da prvo odgovorim na jedan od komentara ispod predhodnog, drugog teksta u feljtonu „Loših 100 čine Srbiji zlo…“, u kome je napisano: „Nikako mi ne ulazi u glavu, kako to mislite da branite i čuvate Srbiju iz „dijaspore“. To NIJE dijaspora, to su TUDJE države! Tuđa kultura, tuđi ljudi, tuđi običaji… Oćete da iz komšijinog dvorišta preko ograde, okopavate svoju baštu. Tesko će to ići.”
Verujem, tačnije rečena skoro sam siguran, da većina naših ljudi koji žive u ”tuđim državama” nije misli i ne misli da iz tih ”tuđih država, sa tuđom kulturom, tuđim ljudima i običajima”, može da brani Srbiju. Svaka država se od onih koji su je napali, koji su ubijali nenaoružane civile i silovali naše majke, žene i ćerke, branila oružjem. Među ljudima koji su to činili bio je i deo (mali deo) naših ljudi koji su iz rasejanja dolazili da u vreme građanskog rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije brane Srbe u Hrvatskoj, u Bosni, na Kosovu… isto kao što je bilo i pripadnika gore navedenih naroda koji su odlazili u njihove matice da brane njihove ljude od Srba. Među onima koji nisu mogli da ratuju sa puškom (iz mnogih razloga) bilo je i onih koji su osećali potrebu da reaguju (ili kako se pita autor napisanog komentara ”da se bore”) protiv selektivnog a često i lažnog informisanja, kada su u pitanju zločini nad Srbima i srpske žrtve.
Koliko ja znam u ”tuđim državama” u kojima ima naše dijaspore mi živimo primarno sa našim običajima i našom verom, a da nikome od tih ”tuđih ljudi” u tim njihovim zemljama u kojima su rođeni i oni i njihove majke i očevi, dede i babe, prababe i pradede… nikada nije smetala ni naša kultura, ni običaji, ni vera…
Da bi ste znali koliko sam ja koji pišem ove redove, a pisaću desetine nastavaka ovog feljtona, lično ”tuđ” ili ”naš” odmah ću da priznam i to priznanje pišem masnim slovima:
”Ja, Nikola Janić, rođen sam za vreme rata u šumi ispod Kosmaja i do moje 26. godine odrastao sam u Beogradu u Srbiji, jednoj od šest Republika tadašnje zemlje Jugoslavije. Sve prvo lepo i ljudsko i emotivno doživeo sam u toj voljenoj Srbiji i nikada nisam pomislio da ću živeti u nekoj drugoj zemlji ali, kako neko reče, život je hteo drugačije. Pre više od pet decenija otišao sam na par dana u Švedsku i u njoj ostao, jer sam sreo nju… Gde ću i kada ću umreti još ne znam, ali znam da ću u ovoj zemlji biti sahranjen. Srce je teško podeliti a nemam ni nameru ni potrebu da ga delim. U jednoj polovini mog srca je Srbija a u drugoj Švedska i ni jedna od te dve zemlje mi nije tuđa. Obe ih doživljavam i grlim ih kao moje”.
Inače mnogo toga što nije naše smetalo je i smeta i danas ”našima” koji su sebi na čelo zalepili novčanicu da su Srbi, a u sebi su imali malo i srpskog i ljudskog. Raspisao sam se… a čitaoce u ovom tekstu treba da upoznam sa istinom kako su devedesetih godina čelnici ”naše” Srpske organizacije u ”tuđoj” Švedskoj tumačili saradnju na polju probijanja medijske blokade. Takođe i da saznaju kakvu bi štetu imala ta srpska organizacija, ako bi reagovala na laži i tražila ispravke u nekim medijima u kojima su ponekad i mrtvi Srbi prikazivani kao ubijeni Hrvati?
Predlog saradnje na probijanju medijske blokade, koju mi je ponudio Svesrpsko Jugoslovenski savez, bio je jasan pokušaj da onemoguće iznošenje istine o stradanju srpskog naroda, što se može pročitati samo u nekoliko od navedenih tačaka u njihovom predlogu:
Tačka 5.: ”Za svaki ev. nastup u medijima gdje bi Janjić predstavljao SSJS potrebno je podnijeti zahtjev koji mora sadržati predmet razgovora i osnovne teze koje će Janjić zastupati. Obavezan je izvještaj Odboru poslije razgovora”.
Tačka 6.: ”Informativni Odbor (Predsjedništvo) se obavezuje da donese odluku po traženju zahtjeva u roku od 7 dana”.
Tačka 9.: ”Informativni odbor može u svako doba povući odobrenje za saradnju ako ocijeni da ga Janjić zloupotrebljava te da u svojim istupima radi na štetu saveza i interesu srpskog naroda.”
Nije mi zasmetalo što moje prezime pišu Janjić, a prezivam se Janić. Nije me dotakla ni uvreda da su se ponadali da sam sličan njima i da ću potpisati sramotu koju su oni napisali. Napisane redove u tački 5 bi i lud shvatio kao pokušaj zabrane da se javnost Švedske informiše o lažima kada se pominju Srbi. Ili su mislili da mediji funkcionišu tako da kada se desi neki veliki zločin kao naprimer ubistvo srpske dece koja su se igrala na obali reke u Goraždevcu, ili Markale, ili Račak… i švedska televizija me pozove da ispred srpske organizacije u Švedskoj da to komentarišem, ja bi treebalo da im odgovorim:
”Hvala na pozivu ali da bi mogao da govorim u vašem programu obavezno je da mi prvo pošaljite napismeno osnovne teze razgovora koji bi vodili i pitanja koja ćete mi postaviti u dnevniku u 19:30 a predlažem da odložite emitovanje vesti o tom događaju ili zločinu (o kome danas pišu i govore sve medije u svetu) nedelju dana, koliko je špotrebno čelnicmai iz Srpsko Jugoslovenskog saveza ne procene da li mogu da gostujem kod vas i šta o tome moram da kažem”.
Pozvao sam jednog člana njihove uprave i pitao ga da li su budale sastavljale tekst predloga o saradnji na probijanju medijske blokade i koju bi to štetu imali članovi njihovih udruženja i srpski narod u celini, ako bi iznosili dokaze o nepravdi i zločinima nad našim narodom. Posle pauze od nekoliko sekundi, rekao je:
”Pa možda bi nam smanjili dotacije koje savez dobija od Švedske države…”
”Marš u pičku materinu”… rekao sam i spustio slušalicu.
Tog dana mi je sve do tada nejasno postalo jasno. Veoma brzo posle tog saznanja osnovali smo udruženje ”Glas Srpskog Naroda”, koje je bilo nezavisno od Saveza. Da bi imao validan kredibilitet da u medijim govorim i pišem u ime dela Srba u Švedskoj, pojedinačno sam nazvao svako udruženje i tražio za to potvrdu njihove saglasnosti, što je većina prihvatila uz zahvalnost.
Nastavio sam, ali sa većim značenjem, da na svaku lažnu informaciju u nekom mediju telefoniram glavnom uredniku i tražim ispravku. Pisao sam novinskim redakcijama i učestvovao u emisijama Švedskog Radija i Televizije. Uskoro sam shvatio da su neki ljudi u upravi Svesrpsko-jugoslovenskog saveza bili mali đavolčići, jer su posle njih na scenu stupili do tada skriveni veliki djavoli. Da bi nastavio da se borio za istinu, morao sam prvo da se izborim sa đavolima, nekim srpskim političarima…
Nikola Janić
Nastaviće se: U četvrtom nastavku iznosim dokaze o njihovim pokušajima da spreče dalje zaustavljanje širenja slike o Srbima kao jedinim lošim momcima i zločincima…
1. „Loših 100 čine Srbiji veliko zlo…“(1)
2. „Loših 100 čine Srbiji zlo…“ (2)
Dragi moj Nikola,
znaš koliko dugo se znamo i koliko dugo smo odlično sarađivali -i nadam se- sarađivaćemo sve dok nas Bog ne pozove sebi. i koliko te cenim i kao čoveka, i autora a najviše i kao najvećeg borca za srpsku stvar! Isto tako znaš da uvek pratim sve tvoje članke. Dozvoljavam sebi slobodu da ti napišem da kod brojke od 100 (!) loših koji uništiše Srbiju grešiš. Po mom mišljenju, Srbadiji je bilo dovoljno njih -u vrh glave- samo desetak! U celoj novijoj srpskoj istoriji. Od kralja Aleksandra (ujedinjenje sa Slovencima i Hrvatima) Nikole Pašića (isto zbog ujedinjenja) Josipa Broza, koji Srbiji otseče glavu (AP Vojvodinu) ali i noge (AP Kosmet) preko Slobe M, Koštunice, Đinđća, Tadića pa do ovog današnjeg nesrećnika i izdajnika -Vučića. Tu je bar još njih dvoje, troje. Svi drugi oko pomenutih su bili samo izvršioci naradba pomenutih i radili na provođenju planova moćnika kojima je Srbija uvek smetala -a smeta i danas- pa ih ne treba ni pominjati. Zašto npr. pomenuti gospodina ili gospođu, možda ni ona sama ne zna šta je, Anu Ikebanu Brnabić, kada je ona samo jedan običan „repetitor“ -žvalavi u narodu ono šta joj je Vučić naredio. Znamo da je i u kulturnijim, nekada obrazovanijim i većim narodima od srpskog, uvek, spočetka, bio dovoljan samo jedan čovek da uništi budućnost svoje ali i neke od drugih država, često čak i pola sveta -u Italiji Musolini, u Nemačkoj Hitler, u Rusiji Staljin -samo da pomenem tu trojicu. Naravno da su se oko pomenutih, baš kao i kod nas Srba, oko vođa, odmah okupili lešinari da na leševima svojih sunarodnika steknu položaje i bogatstvo. Na kraju, ko je nama Srbima kriv što smo odavno zaboravili čuvenu srpsku govnjivu motku pa da njom rasteramo bagru sa vlasti? Danas -ni ta motka nije više potrebna -dovoljna je olovka u rukama glasača da udare svoj krstić na pravom mestu i tako reše i sebe i sve nas od tih koji uništiše Srbiju. Ali, činimi se, ni ovoga puta (17.12.) se neće dogoditi čudo. Ovaj parama naroda masovno potkupljuje glasače! Šta da radimo kada i mi Srbi, kao i svi drugi narodi, uvek imamo VLADE KOJE ZASLUŽUJEMO! Ipak, boriti se moramo -koliko toliko ali po mom ubeđenju niko se nije toliko borio kao ti! Odmori se malo, pa kada u BG ponovo olista drveće, da se opet, kao u stara- doduše za nas Srbe skoro nikada „dobra vremena“ sretnemo u tvom i mom Beogradu!
Od srca ti želim sve najbolje -tvoj -i po godinama života i po stažu pisanja za tvoje i naše KORENE – stari drug Peđa Rakočević
Dragi moj prijatelju, dobri Pedja!
Odgovaram tek sada jer sam tek sada i video tvoj komentar. Hvala na napisanom gde me svaka tvoja napisana rec obradovala. Kod mene je situacija i dalje losa, a od juce jos gore. Oporavak od dva puta prelezane Korone i mozdanog udara ide veoma sporo. Ka dam postao nekoristan sve 4 ljubavnice su mi poslale napismeno poruku da vise nisam nizasta i da prekidaju svaki kontakt samnom.Najgore se desilo sada kad sam u odgovoru jednog poznanika na pitanje kako se danas osecam umesto da napisem „Kao i svak osamdeset jednogodisnji covek, zamenio sam brojebe i umesto 81 napisao sam kao svaki momak od 18 godina… Odmah su stigem poruke od sve 4 ljubavnise koje su apisale da mi sa vracaju sa radoscu… i tu je problem. Ucini mi uslugu kao dugogodisnji prijatelj i prihvati dve od njih, jer sve 4 necu moci!!!
U nadi da si dobro saljem ti iskrene dobronamerne pozdrave,
Nikola
Dragi prijatelju Nikola,
hvala za odgovor na moj komentar -ali vidim da si i ovde, što se brojki tiče, malo „omanuo“. Ne samo sa brojem tvojih (naravno i mojih) godina, si od 81 napravio 18, nego ti se to (namerno?) omaklo i kod broja ljubavnica. Ne beše li da ih je bilo, bar u vreme dok si se bavio i filmskom umetnošću, ne samo 4 nego 44? Prebroj se malo, dragi Nikola! A što se „pomoći“ tiče, rado, ali i kod mene nastade ono za šta naše dobre Lale kažu: Duša hoće, al´ d.pe klokoće! Ali -na malo „javne“ šale, u ovim tmurnim (političkim) vremenima, možda na čuđenje nekih čitalaca KORENA, imamo i mi stariji pravo. Pa tako i o -izmišljenim- brojkama! Ili nas je tome naučio AV? I on se samo „frlja“ brojkama -te o stotinama km autoputeva koji je ON izgradio, te o novim fabrikama, bolnicama, školama itd. -a sve je izgrađeno na grbači naroda, često zbog mita i korupcije, po veoma neverovatno visokim cenama. Na kredite koje će otplaćivati možda čak i naši praunuci! Toliko za danas. Ozdravi nam brzo i uspešno!
Srdačan, bratski pozdrav Predrag-Peđa Rakočević
Zbog ovog da sam „omanuo u brojkama „dokazujes da me zena (ako cuje za to) ovako matorog i bolesnog bije, umesto da me pazi kao nikada dom sada. Ja ostajem drug i prijatelj i nikada nisam tvojoj dragoj (jedinoj od desetina drugih) nisam govori o tome!!!
Koliko znam o gospodinu Janiću on je normalan čovek a ne neki svetac i mađioničar pa me interesuje kako je naš Nikola pre nego što je izabran za predsednika „Glasa Srpskog naroda“ i Srpskog saveza u Švedskoj, uspeo da dobije toliko prostora u švedskim medijima, novinama, televiziji, radio kanalima, kao pojedinac???
Ovaj komentar je identičan u svojoj poruci jednom tv filmu RTB, još prije rata.Filmski je obradjen istiniti dogadjaj o Srpskom seljaku iz Vojvodine. Na početku rata 1941. je deportovan u konc. logor u Njemačku, a krajem 1945.se sam vratio odatle.Bio je izuzetno sretan što je uspio prezivjeti tako nešto, i odmah je otpočeo sa poljoprivrednim poslovima, na vlastitoj zemlji i imanju,!!! Onda su nastali novi inkubi i šokovi za domaćina !!! Nova vlast je trazila od njega objašnjenje i opravdanje :
“ KAKO TO DA SI TI PREZIVIO A TOLIKI DRUGIH JE POBIJENO ????? BAŠ TI DA PREZIVIS KOD TOLIKO UBIJENIH “ ………………………“ …..Bas Nikola da dobije toliko prostora ……………”
Била сам на личном порталу Николе Јанића и када сам видео шта је тај човек све урадио зарад нашег народа, сигуран сам да НИ ЈЕДНА ЈЕДИНА ОСОБА У СВЕТУ није ни приближно учинила онолико колико је то учинио тај човек. Хвала Николи уз поруку да 99,9% српског народа не интересује где неки Србин живи него да је остао Србин и човек!
Od poslije petooktobarskog prevrata , krenula je rasprodaja etike i morala !! Otpočela je nezapamćena VELEIZDAJA DRZAVE I NARODA koja je i danas u toku!!! Prvi ministar ( premijer ) postao je čovjek , koji je u vrijeme bombardovanja Srbije, organizirao odavanje polozaja VOJSKE JUGOSLAVIJE i dostavljanje podataka NATO u !! Kada se došlo do situacije da se potpise R1244 , on je trazio nastavak bombardovanja!!! Da ponovim iako sam siguran da svi znate, bio je to Zoran Djindjić !
Naslijedio ga je Boris Tadić, koji je veoma brzo shvatio “ poruku pisca“ , kako je završio Djindjić, pa je
ispunjavao sve zahtjeve Amerike i zapada, nastavio uništavati privredu, uništio VOJSKU ,istopio tenkove, uništio municiju…………. svima se izvinjavao, sramotio i Narod i Drzavu, otpočeo proces predaje institucija KiM albancima !!! Da bi spriječili ovoliku VELEIZDAJU , Narod misli da je izabrao Vučića, a u stvari Amerikanci su ga i izabrali i postavili!! Dalje znamo !!!Mnogo gori od Tadića !
Drzava Srbija plaća rad NEVLADINIH ORGANIZACIJA , a ove , legalno , drsko, bezobrazno, rade protiv Srbije!! Ima li smisla navoditi imena , Nataše. Kandic, Sonje Biserko, Jelene Milić, Bebe Popovića, parlamentaraca -Čede Jovanovića, Nenada Čanka……..
Svi ih znamo…….i ništa nismo u stanju da učinimo!!! Od opozicije je vrlo teško razlučiti onu pravu od one lazne ……….. Famozni SANU je pao na najnize moralne i etičke grane, ni p……od patriotizma!!
I pored svega oni koji jesu i trebali bi biti PATRIOTI i NACIONALISTI……..medjusobno se svadjaju !!!
Razmislite samo o nama……. koji pišemo komentare . Ukoliko gospodin Janić nije imenovao “ loše“
,sigurno je procijenio da je tako bolje. Oni se ne mogu „sakriti“, i siguran sam da to i ne pokušavaju!
Mi smo došli u situaciju da poštujemo i respektiramo sve one koji se otvoreno NE BORE protiv Srbije i Srpskog Naroda!! Ne moraju ništa dobro da čine , dovoljno je da je ne podrivaju, zbog jadnog senviča, ali i zbog radnog mjesta …..i zbog mjesta u vrticu za djete ……i zbog……….. i tu nastaje problem………….Da li one koji su se iz zestoke nevolje , da bi spasili porodicu…..prodali….mrziti ili zaliti !!!! Situacija je veoma slozena i stoga pokušajmo biti tolerantni barem prema onima koji se trude i pokušavaju da učine nešto dobro za vlastiti Narod i Drzavu !!! Nije bitno tko se gdje nalazi, svatko iz svoje pozicije, prema mogucnostima, prilici i situaciji ZAJEDNIČKI PREMA ISTOM CILJU ,
da se oslobodimo VELEIZDAJNIKA , jer su oni očigledno puno opasniji od najvećeg i najgoreg vanjskog neprijatelja!!!
MNOGO SMRDI
Najnoviji Vučićev plan je da mirno, ali da na silu sahrani Srbiju. To je onaj njegov: „Mir po svaku cenu“. Niko ne sme ni o čemu da progovori, ni da pisne, ni da šukne. On traži apsolutni mir, jer mu je tako najlakše da sahrani Srbiju. Ko se bude pobunio sledi mu MIR po glavi, a ako se pobuni masa, puška je u ćošku. Za sad nam još uvek preti samo praznom puškom, ali ako ovako nastavimo, njemu ništa drugo ne preostaje nego da se stvarno lati sile i osovine, odnosno da nas „MIR“om pobije. Ko malo bolje prati sled događaja, njemu je potpuno jasno zbog čega Vučić sprema ovoliku hajku na nas neistomišljenike. Ustvari njemu smeta istina o zlodelima koja je počinio i Srbiji i srpskom narodu. Zato nas Vučić vodi u jednu veliku neizvesnost a možda i u građanski rat, samo da sakrije istinu. Sve govori da se zato i sprema…
Na kraju voleo bih da sam u pravu, da se ovaj sunovrat Srbije jednom zaustavi…
P.Sajdžo 2020.
Pateticno gospodine Janicu… pravite se naivni. Neverovatna je potreba svih vas u TUDJIM zemljama, da perete savest i lecite komplekse, preko ledja onih koji i dalje zive u svojoj zemlji. Sa velikom zaloscu Vam moram reci, da to Vase dugogodisnje piskaranje, niti je borba niti reagovanje, vec upravo SAMO piskaranje. Evo vec treci deo bez i jednog jedinog imena, prezimena i dokaza. Pisacete jos desetak… i na kraju ponovo nista konkretno necete reci. Evo ja Vas konkretno pitam, ko su tih sto?! Ali vi naravno necete to napisati. Postoje samo dva razloga, ili nemate blage veze, ili se plasite. TO je jedina istina, sve ostalo je piskaranje. Ima ko ce na oruzje, ne brinite se… nasa deca nemaju gde odavde.
Da Vam sad ja kazem nesto o sebi (i jos stotine hiljada takvih) u Srbiji. Ja sam od onih NAJGORIH Srba pored Morave. Zasto najgorih? Pa zato sto se vec decenijama siri prica kako su SVI bolji od nas, i oni preko Drine, i oni preko Dunava, pa cak i oni preko granice i preko bare. Rodjen sam 1988 godine. To su one generacije koje su odrastale pod sankcijama, koje su zmurke igrale u podrumima i sklonistima, a mladost im je pojela tranzicija i privatizacija. Nasi roditelji nisu imali ni za mesecnu karticu, tako da smo o odlasku u inostranstvo mogli samo da sanjamo. Ovi sto danas odlaze, odlaze prodavajuci komunisticke stanove i vikendice, sta mi oko Morave da prodamo? Krave su nam odavno uzeli, sad muzu samo nas. Ovde te jedna plata deli od popunog siromastva i propasti. E, onda sam i ja sreo NJU! i pre sedam meseci smo dobili NJEGA! I jedno mogu da Vam obecam, moja deca nece biti nadnicari! Ni ovoj gamadi ovde u Srbiji, a ni STRANCIMA! Postoji ovde jedna izgubljena i zaboravljena generacija, koja nema gde i koja nema vise cega da se plasi, jer je sve izgubila, tacnije nikad nije ni imala neke sanse. Nas ne mogu da uplase, ni politicari, ni policija, ni udba, niko. Jer * ko se za svoju glavu ne boji, sa tudjom moze da radi sta hoce. I batalite me price kako znate kako nam je, jer blage veze nemate. Svi vi Srbi! Tako da dragi moji Srbi, ili uradite nesto KONKRETNO, ili prestanite vise da palamudite. Vreme price je odavno proslo. Zarko Peric O.P.P.S (Obicni Primitivni Prljavi Srbin)
ТТражити од другог, у овом случају имена, а објављивати коментаре без пуног имена и презимена је упроаво што се критикује.
Neznam dali primecujes ali G. Nikola Janic pise o celom korpusu losih Srba.
Kazes, daj imena, to je piskaranje. Pisao si vec ovdje da si bio mali kad je bio rat, pitao si Srbe u dijaspori kad ce da se vrate i dali ce uopste da se vrate, hoce li nasa deca da se vrate.
Prvo, nemam obicaj da se raspravljam sa pesimistima i ljudima koji za svoj zivot krive sve a nista ne cine da se pomere ni milimetar.
Drugo, nemam obicaj ni da raspredam u prazno sa decom, DA MLAD SI toliko da mogu tako da kazem, uz duzno postovanje ali sigurna sam da su i tvoji roditelji mladji od mnogih nas ovdje.
Da ti skrenem paznju da covek treba da bude tolerantan cak i kad pise sa onima sa kojima se ne slaze.
Kultura dijaloga nalaze da se medjusobno uvazavamo i postujemo.
Bar su mene vaspitavali pre skoro sest decenija da se prema nepoznatim i starijim od sebe obhodim sa dubokim postovanjem i da uvek strpljivo saslusam i drugacija misljenja.
Ctam koliko uspevam da pratim ovdje i tekstove i komentare, i moram priznat da si svojim komentarima razgolitio svoju dusu, pokazao si vrlo nizak stepen netolerance, nepoznavanja problema o kojima se ovdje cesto pise i sve se uglavnom zavrsi samosazaljenjem, u stilu; ,,MOJE SU MUKE NAJVECE,, niko mene ne razume, bio sam mali kad je bio rat, gladan uplasen i upisan.
U medjuvremenu si malo porastao popio svu pamet sveta i ovdje cesto castis nas koji smo devedesetih gubili poslove i najmilije da bi pomogli onima u ratu, da bi se spaslo ono malo nase zemlje i naroda, pa napises nama; more mars, mamicu vam itd….
Svi tvoji komentari su puni prepotentntnosti i negative, pesimizma ali to je vec tvoja licna stvar, iskreno ja se odavno ne opterecujem ljudima koji su vrlo pesimisticni.
Pitas za imena kao da ces ti sad da se obracunas sa onima koji su nekima od nas digli kola u vazduh, bacali kasikare u dvorista, koji su kidnapovali nekog od nas samo zato sto je u tudjini branio srpsku istinu.
Pitas kad ce Srbi da se vratimo u Srbiju?
– Pa kako ti tako pametan i nacitan ne shvatas da nismo svi Srbi rodjeni u Srbiji i naj manje je Srba iz Srbije u dijaspori i rasejanju.
U Srbiju mogu da se vrate samo oni koji su otisli iz Srbije na privremeni rad u tudjinu. Oni koji imaju drzavljanstvo neki drugih zemalja koje ne priznaju dvojno drzavljanstvo, morali su da se ispisu iz drzavljanstva Srbije pa prema tome, mogu doci samo kao gosti kao svaki stranac u Srbiju.
Pitas hoce li se nasa deca vratiti u Srbiju, i opet pokazujes svoje skromno znanje. Neki od nas nemamo tu srecu da imamo decu pa samim tim vredjas nasa najdublja osecanja.
Drugo, oni koji imaju decu i cija su deca rodjena u tudjini mogu svoju decu samo da dovedu kao turiste i goste u Srbiju.
Deca koja su rodjena u nekoj drugoj zemlji ne mogu da se vrate u Srbiju iz koje nisu otisla.
Kad vec pljujes po svima nama koji smo imali srecu da se rodimo veliki, u vreme meda i mleka, da nam na rodjenju daju pasos i avionsku kartu za zemlju po izboru i kofer para, seti se da svako od nas nosi svoj krst i nauci da menjas sebe da bi menjao svet oko sebe.
Nauci da komuniciras kulturno i da uvazavas i drugacije stavove drugacije misljenje drugaciji izbor.
Nismo mi krivi za tvoje muke i nema potrebe za samosazaljenjem.
Pitas sta ce dijaspora konkretno da uradi?
– Pa mnogi smo uradili mnogo, vise nego sto smo nekad i sanjali da mozemo.
Sad je vreme da i drzava nesto uradi za svoje gradjanje u dijaspori, za one koji su na privremenom radu i koji ce se vratiti.
Za one koji su se odrekli srpskog drzavljanstva, odavno je kasno.
Nisam znao da smo na TI. Toliko o „kulturi dijaloga“… drugo, „dali“ se pise odvojeno. Uglavnom ste sve sami o sebi rekli u svom komentaru. Vi iz vasih drzava pojasnjavate kako je nama u nasoj? Vasa deca su vec stranci? Ok, zasto onda vi ispravljate krivu drinu u mojoj zemlji? O mom privatnom zivotu, Vi ne znate nista. Ja sam daleko od pesimiste, ja sam surovi realista.To sto je realnost ovde crna i tmurna, to nije do mene, to ste Vi stariji, pametniji i hrabriji stvorili da bude tako. Kazete da JA ne prihvatam tudje misljenje, a zapravo Vi to radite. Ja, Srbin koji zivi u Srbiji, i porodicu stvara u Srbiji, mislim (i valjda imam pravo) da svako ko je otisao odavde, nije imao snage da se izbori sa ovim nedacima, i NEMA pravo glasa. Tacka. Isto ce vaziti i za mene ako nekada odem. Kazete da sam netolerantan? Pa ‘oce to tako, kad coveku padne mrak na oci, od licemerstva, lazi i kukavicluka. To sto Vas istina boli, to je Vas problem. Zamislite „Kosovka“, da ja prodam ovde sta imam, par decenija zivim u nekoj drugoj zemlji, i onda nakon toga, pametujem nekom „klincu“ koji je rodjen u Srbiji sjebanoj do temelja, koju sam ja predhodno napustio, koristeci nadimak „Moravac“ a sedeci u Americi recimo. Neverovatan je stepen bezobrazluka i licemerstva vasih generacija! Necu vise komentarisati na ovom sajtu, da Vam ne rusim „idilu“ svojim prostaklukom, zivite i dalje u samoobmani.
“ Umjetnost zivljenja jeste umjetnost mjere “ ( Kleobul )
Gospodine Janiću, Vi se izuzetno trudite da budete korektni ! Onaj tko prati “ KORENE “ i Vaše tekstove u to je više nego siguran ! Biti korektan ima i svoju mjeru ( Kleobul ) a Vi ste tu mjeru prekoračili . Umjesto da od Vas čitamo toliko vrijedne, nove, orginalne, nesvakidašnje, zanimljive, poučne tekstove, Vi obijasnjavate ( iz korektnisti ) nekom ………….krajnje banalne iako veoma vazne stvari !! Ukoliko nekome treba obijasniti odnos i vaznost DIJASPORE prema matici zemlji, osjećaje , ljubav i zelju da se pomogne rodnom zavičaju……….
Ukoliko to treba obijašnjavati , onda taj koji to čini je osudjen unapred na neuspjeh !!!
Zdravim, normalnim ,prosječnim i inteligentnim ljudima patriotizam je toliko normalna stvar, gdje god se nalazili na kugli zemaljskoj, da im to nitko ne mora obijašnjavati, kao što nas nitko nije morao učiti da dišemo i da gutamo !!! Zato Vas molim da nastavite pisati, i ne obraćajte paznju na ono što to i ne zasluzuje!!!
Било би корисно, сазнати имена тих 100 ликова. Колико ми је познато и у Немачкој, рекао бих нешто касније је основан неки сличан „Све српски савез“. За председника је волшебно изабрана докторка и професорка из Хамбурга, која је већ била у пензији и имала право на пратиљу, што је ваљда знак да се није могла бринути о себи. Дотична дама пре тога ни у један југословенски, или српски клуб на територији Северне Немачке никада није ступила. Појавила се, а у уз њу још неки пензоси, такође непознати, а школовани. Јасно је да од такве екипе није могло да буде никакве користи. Неки из „екипе“ и данас се баве „дијаспором“ и свађају, али се наравно појављују на разним ТВ каналима и трибинама уз показивање „знања“ шта и како треба и овде да се „ради“.