„Loših 100 čine Srbiji zlo…“ (2)

7
1653

Nisam mislio da će biti toliko teško da se odlučim odakle da počnem sa upoznavanjem posetilaca poratala www.koreni.rs  šta su poslednjih decenija Srbi činili da spreče Srbe u pokušajima da zaustave, ili bar da se umanje, selektivna informisanja i širenje laži o srpskom narodu. Najtužniji deo te neshvatljive i neprihvatljive srpske sramote je u tome da su u vreme građanskih ratova sabotiranja da se u Švedskoj čuje srpski glas i istina, dolazila prvenstveno od predstavnika srpskih organizacija, a ne od Hrvata, Bošnjaka (muslimana u Bosni) ili Kosovskih Albanca. Sa takvim „Srbima“ bi se lako izborili Srbi kojima je primarno bilo da se zaustave laži o našem narodu i zemlji da dirigenti i glavni akteri mnogih kočenja nisu bili naši političari u matici i neki ambasadori Srbije u svetu. Medije u matici tome su davale svoj doprinos tada, a na veliku žalost tako je i sada… 

Komentari na prvi tekst sa ovom temom http://www.koreni.rs/losih-100-cine-srbiji-veliko-zlo/ jasno su pokazali šta ljude zanima. Kolegu koji je vodio samnom razgovor i po dogovoru poslao više pitanja na koja treba da odgovorim, zamolio sam da mi dozvoli da osnov ovog,  drugog dela feljttona o lošim Srbima, a biće ih više, budu mišljenja i predlozi u komentarima koje su postavili Ljiljana, Radovan, Kosovka… a u njima između ostalog napisali:  

„Biće interesantno da vidimo šta će biti u sledećem tekstu. Malo je ljudi koji otvoreno govore o onome što njima može štetiti ali nama, većini našeg naroda, sigurno biti od koristi. Znati ono što se sprečava da znamo je siguran prvi korak u bolju budućnost, kako je jednom rekao gospodin Nikola Janic.“

„Na Nikolinom sajtu nalazi se ogromna Arhiva, pa ko zeli da sazna kako se Nikola borio sve godine satanizacije srpskog naroda, za istinu i samo istinu bez da bilo koga uvredi i prozove, moze da se informise…“

„Predlažem gospodinu Janiću da počne od prvog dana kada je u Švedskoj krenu da se bori protiv laži o Srbima i prljave propagande u medijima. Ovo predlažem jer znam šta se sve radilo da se zaustave njegove aktivnosti.“

Pre raspada nekadašnje Jugoslavije sa našim organizacijama nisam imao neke kontakte, a nisam se ni družio mnogo sa našim ljudima. Ne što nisam hteo i želeo nego što moj posao nije imao određeno radno vreme i jedno mesto, a „naši“ ljudi u zapadnim zemljama uglavnom su radili „dan i noć“ da bi zarađenim novacem sebi omogućili što brži povratak u maticu, gde bi kupili parče obrađivog zemljišta ili otvorili neki privatan posao. Da bi se što bolje informisao o dešavanjima u Jugoslaviji pratio sam vesti i druge programe na Švedskim TV kanalima i kupovao skoro sve dnevne i večernje novine. Upoređivao sam objavljivane vesti na Hrvatskim i Sarajevskim televizijama, kao i važnijim Engleskim i Nemačkim. Bio sam iznenađen koliko se isti događaj u TV prilozima i novinskim člancima predstavljao različito, pa i suprotno…

Kada su Jugoslovenski savez u Švedskoj napustili Hrvata i osnovali svoj Hrvatski savez, a kasnije i bošnjaci, dojučerašnji Jugoslovenski, promenio je ime u „Svesrpsko jugoslovenski savez“. U Švedskim medijima nisam mogao da vidim ni jednu njihovu reakciju na objavljene neistine. Nisam video nikog od njihovih predstavnika na televiziji, niti pročitao neki tekst u štampanim medijima. Zvao sam ih telefonom, pisao, molio da ne ćute i objašnjavao koliko je važno da se oglase ispred naše organizacije u Švedskoj… Tišina, muk… a kod naših ljudi sve veći jauk! Lične primedbe i uzvike, širio sam u mojim tekstovima koje su švedske novine objavljivale i učestvovao u emisijama vesti na radiju i televiziji, emisijama suočavanja i tv debata. Znao sam da jedan usamljeni glas jednog čoveka, koji u svoje ime reaguje na pristrasno izveštavanje medija o njegovoj zemlji i narodu, nema ni približno onoliki uticaj koji bi imalo reagovanje ispred organizacije. „Svesrpsko jugoslovenski savez“ a kasnije i novoosnovani „Srpski savez“. Njihovi čelnici nisu mogli, ili nisu hteli to da shvate i prihvate. Preokret (kod mene) bio je onog dana kada sam video poruku koju je urednik Švedske televizije ostavio prevodiocu, zajedno sa snimljenom video kasetom sa ratišta u Hrvaskoj, a na tom papiru je pisalo: „Prevedi ovo tako da bude povoljno za Hrvate…“. O tome sam razgovarao sa dva poznanika koji nisu verovali da „Svesrpsko Jugoslovenski savez“, koji sam upoznao sa time, nije poslao protest pomenutoj tv redakciji. Jedan od njih me zamolio da mu dam broj mog telefona, što sam i učinio, a sutradan se javio D.I. čovek koji je bio član informativnog odbora tog saveza. Njegova ljudska veličina bila je i ostala u tome da ne podržava propagandu i laži bilo kog naroda iz bivše Jugoslavije. Isto kao i ja i on je bio mišljenja da je istinito izveštavanje neophodnost svih naroda i da je takođe neprihvatljivo da se medije zemalja koje su daleko od prostora gde su rasplansani etnički sukobi stavljaju na stranu jednih ili drugih. Ruku na srce, teško je bilo tada naći medije koje nisu pristrasno selektirale događaje i montirale priloge i intervjue svedoka, kada su svedoci bili Srbi koji su govorili o mučenjima, silovanjima i ubijanju srpskih žena i dece. Gore napisana rečenica ne sme se tumačiti kao moje odbijanje da su zločini činjeni i sa srpske strane. Naravno da jesu jer se u ratovima dešavaju zločini, ali ih ni u jednom od ratova, u svim vremenima, nije činio samo jedan narod. Zločine ne čini narod, već pojedinci, a ako bi sabrali zločine nad Srbima izvršene od Hrvata, Muslimana i Albanaca, pa broj tih zločina uporedili sa brojem zločina koje su Srbi počinili nad njima… šta mislite kakav bi bio rezltat? Ali otom, potom…

Gospodin D.I. rekao je da bi bilo od veće koristi i njihovim članovima i našem narodu ako bi govorio i pisao u medijima ispred njihove organizacije. To je uskoro bila i odluka njihovog informativnog odbora, a pre nego što su mi ispred saveza poslali da potpišem ponudu o saradnji… dobio sam kopiju rukom napisanog uputstva od tadašnje predsednice saveza šta će da stoji u tom „Predlogu o saradnji…“. Naglašavam da kopiju tog sramnog uputstva nisam dobio od ranije pomenutog D.I. već od drugog čoveka, člana njihove uprave. Bolje da nikada nisu poslali takvu ponudu i predlog:

Dokument koji su poslali da potpišem bio je odkucan tekst rukom napisano uputstvo o „predlogu o saradnje“… Tuga i čemer srpskog naroda. Verujem da ga ni pacijenti u duševnoj bolnici „Laza Lazarević“ u Beogradu, koji su proglašeni za psihički bolesne i lude, ni u ludilu ne bi potpisali… 

Nastaviće se:

U trećem delu feljtona napisaću detaljnije o razlozima i shvatanju čelnika tada u Švedskoj jedine orgaizacije Srba iz Srbije, iz Hrvatske, Slovenije, Bosne (Republike Srpske) i Crne Gore…  Kako, zbog čega i kakva bi šteta bila ovoj srpskoj organizaciji, ako bi reagovali na nekorektno informisanje Švedskih medija, u kome su ponekad i mrtvi Srbi prikazivani kao ubijeni Hrvati…

Nikola Janić


1. „Loših 100 čine Srbiji veliko zlo…“(1)
2. 
„Loših 100 čine Srbiji zlo…“ (2)
3. „Loših 100 čine Srbiji zlo…“ (3)
4. „Loših 100 čine Srbiji zlo…“ (4)

7 KOMENTARA

  1. Nikako mi ne ulazi u glavu, kako to mislite da branite i cuvate Srbiju iz „dijaspore“. To NIJE dijaspora, to su TUDJE drzave! Tudja kultura, tudji ljudi, tudji obicaji… Ocete da iz komsijinog dvorista preko ograde, okopavate svoju bastu. Tesko ce to ici.

  2. Na zalost, Nikola je potpuno u pravu ali Swedska nije izolovan primer.
    Pojedini Srbi koje sam veoma cenila i koji su bili veliki borci za srpsku istinu, ili su zivotom platili svoju hrabrost ili su bili sklonjeni, degradirani iskompromitovani u pojedinim zemljama danasnje EU.
    Cak se desavalo da nam svestenici u dijaspori odlucuju ko je podoban da osnuje kulturno ili sportsko drustvo, ko je podoban da daje izjave medijima, ko je podoban i dostojan dovoljno cestit i pravi domacin da bude deo zajednice SPC.
    Pa su tako skorojevici koji su dobre priloge davali iako bez nekog politickog iskustva postavljani na mesta gde su se okupljali Srbi u dijaspori samo iz razloga sto su tako svi bili pod kontrolom pojedinih svestenika.
    Naravno svestenici nikad nisu izasli pred novinare i kritikovali drzavnu politiku do srpskog korpusa i zbog lazi na srpsku stetu.
    Vrlo retko ce te naci nekog iz crkvenog klera koji je javno osudio politiku zapadne drzave domacina zbog satanizacije srpskog naroda.
    Oni su uglavnom zahvaljivali domacinima sto dobro brinu o srpskom narodu u svojoj drzavi i sto SPC ima svu slobodu kao sve crkve u odredjenoj drzavi.
    Tako se u dijaspori ucutkalo i ono nesto intelektualaca, akademika i skolovanih ljudi koji su imali volju i zelju da pomognu ali od silnih dusebriznika u svestenickim odorama, od silnih predsednika sportskih i kulturnih klubova, nisu dosli na red.

    Ambasadori koji su ostali u inostranstvu na svojim radnim mestima nakon raspada Jugoslavije brinuli su samo o sebi i svom radnom mestu, cak i gde su mogli i kad bi morali, nisu reagovali.
    Tad je bilo lakse izgubiti glavu nego nekog naseg deklarativnog Srbina ubediti da nase nije da cutimo, poginjemo glavu da se stidimo sto nas lazima satanizuju.
    Srbi generalno imamo jeda ogroman problem sa sobom posto smo od 1918 godine navikli da sebe obmanjujemo verom da su nam hrvati, slovenci, muslimani i ostali narodi balkana koji su rame uz rame sa austrougarima a kasnije i Hitlerovim trecim rajhom, progonili, ubijali istrebljivali sve sto je bilo srpsko na prostorima balkana.
    Lagali smo sebe da ce oni postati bolji, da su to nasa slavenska braca i da treba da im damo vise nego sto su zasluzili.
    Kralj ih je amnestirao, tito im dodelio drzave, sve na stetu srpskih zemalja i srpskog korpusa.
    Jos jedna vrlo bitna i tuzna cinjenica pociva upravo na tim lazima i samoobmanama, a to je da su nas Srbe avnojskim granicama podelili pa cak i na neki nacin zavadili da bi nam lakse solili rane i otimali i ono sto do tada nisu uspeli.
    Necete nigde procitati da su hrvati iz Srbije srpski hrvati ili slovenci u Srbiji srpski slovenci isto vazi za ostale nacije.
    Rumuni ne kazu za svoju manjinu u Srbiji da su srpski rumuni, samo se za Srbe kaze da smo; slovenacki, hrvatski, bosanski, hercegovacki, crnogorski, makedonski, albanski, rumunski….
    Sta vam to govori?
    Da je copavi svoj posao fenomenalno obavio uz pomoc i na nasu veliku zalost, Srba poput ovih o kojima pise Nikola. Srbi koji su samo deklarativno Srbi.
    Tako smo devedesitih godina cesto puta bili svedoci zalosnih desavanja, pored svih ratnih stradanja medjusobno su pocele optuzbe koji Srbi su pravi a koji krivi, koji brane srpstvo a koji su izdajnici pa su tako Srbi iz Hrvatske krivili one iz BiH Srbije a oni iz BiH krivili su one u Beogradu i Podgorici, danas uz sve to imamo u Samoj Srbiji, Srbe koji su medjusobno na dzon uprkos cinjenici da to samo dusmanima donosi radost. Skoro ceo vek traje razjedinjavanje Srba uz poklice; velikosrpski nacionalisti, velikosrpski agresori, velikosrpski cetnici, sve te godine pripisujuci nam ceznju za stvaranjem velike Srbije, stvarali su veliku Hrvatsku, Albaniju, islamizirali BiH, Makedoniju, C.Goru i Juznu Srbiju naselili ilegalnim doseljenicima iz, gle cuda Albanije.
    Cudno da se nikad nisu uplasili velikosrpskog nacionalizma pa zastali bar malo.
    Cudno da uprkos velikosrpskom nacionalizmu iz srpskih zemalja nisu bezali, naprotiv, sve su se vise doseljevali se u srpske zemlje.
    Srpska tuga i stradanje srpskog naroda je duplo vece zbog nase nesloge, nadmudrivanja, zbog izdajnika o kojima Nikola godinama govori.
    Nikola Janic je imao srecu, ostao je ziv za razliku od onih koji tu srecu nisu imali i zato, u ime ISTINE i PRAVDE, mi zivi ne smemo da cutimo.
    Moj deda je govorio, sve dok ima jedan zivi svedok, dok neko govori istinu, ona zivi ona se ubiti i sakriti ne moze.
    A kad je nesto zivo onda je i pobeda moguca.

    Postovanje borcima za srpsku istinu i veliki pozdrav Nikoli i ekipi ovog naseg portala!

  3. Дешавло се, да моје коментаре не објавите, а на моје директне мејлове нисте одговарали. Питам се, да ли ће мој коментар „осванути“. Нисте једини који сте ми онемогућили приступ. Има их још! Све наводне демократе, што из земље што из света. Основни проблем је што школовани људи, који живе и раде у иностранству никада се нису мешали у ондашње југословенске клубове и организације. Исте су водили радници и сељаци. Ви „елита“ сте хеклали и Србије сте почели да се присећате тек када нам је тотално загустило. Поред тога је постојао и услов, да сте остварили пензију. Још давне 1984 године у Хамбургу је постојала Хрватска културна заједница, коју су водиле две школоване даме. Наравно, да су са својим знањем остваривале све бенефиције, које су и она времена постојале од стране немачких власти. У двадесетак југословенских клубова, чији рад ми је познат није био НИЈЕДАН школован човек, изузев ту и тамо неког наставника допунске наставе. Шта се дешава? Са одласком у пензију Срба се сетише, Кулић, Мраовић, Деретић, Живковић и многи други. Наравно, да сваки од њих има неку своју фикс идеју и да од заједничког рада нема ништа већ преко 25 година.

    • bravo slobodane. zivim u kanadi od 1974 godine. prisetise staje pokojni patijarh svetac pavle rekao za nas srbe . AKO NISMO KOMUNISTI ONDA SMO MASONI. ti isti sada vode srpske crkve. nikada nisam cuo nekoga iz srpske bilo koje vlade da nas pozove da iznajmimo halu i da sebratski sastanemo. i da se dogovorimo kako da pomognemo nasu otadjbinu srbiju. oni nas netrebaju trebaju samo nase dolare da ih podele izmedju sebe. i ne zele da se zamere brozu koji jos uve sa njima vlada

  4. Браво господине Јанићу, време је да сазнамо шта се дешава и у српској дијаспори.

  5. Nekako sa Milosevicevim ustupcima ambasodorima zemalja kvinte pocinje da se formira pravilo da se u drzavnim ustanovama postavljaju na visoke funkcije pretezno drugosrbijanci i korisni idioti sa osnovnim ciljem da rade na stetu Srba. Iz budzeta Srbije dobijaju platu a rade da Srbija ima stetu u bilo kom pogledu (iz sfere ekonomije, uticaja, sirenjem lose slike da su svi Srbi neradnici i lezilebovici).
    To je sada sve eskaliralo u pravilo da nije potrebana ni skola pa se svesno postavljaju ljudi sa falsifikovanim diplomama i na visim i nizim rukovodecim mestima. Sve to se radi mimo postojecih pravila o proveri podataka iz biografije. Primaju se i postavljaju ljudi koji imaju krimogenu proslost. Valda treba da ,,lisice cuvaju kokoske,,. VAZNO je u tom pravilu da bude sto gore ( citaj to bolje za sve osim Sbima), i tako ide do samog haosa. Cudno izgleda ali je tako, jos malo o tome ce poceti svi da pricati u glas. Javna tajna.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime