Da se ne lažemo – nisu naš problem Hrvati, njihovo je prvo, sramota, pa i obaveza da negiraju Jasenovac kako bi potvrdili svoju državnost, ali šta je sa nama?!
Srbija je, koliko primećujem, u neprebolu za američkim pop pevačem Princom, pa valjda nema kad od leleka za njim da se seti 600 mučenika koji su na današnji dan ’45. krenuli u proboj logora!
Preživelo je samo njih 110, da svedoče valjda o nastrašnijem stradanju stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma, muslimana…ili pak da sačekaju neku prigodniju zgodu, jer iskreno šta je njih 110, odnosno, stotine hiljada zverski umorenih, učinilo za svetku pop kuturu, kulturu uopšte, afirmaciju ove mučene šake zemlje na estradnom nebu- osim onog pesmuljka „Đurđevan“, nastale kao vapaj odlazećih, u stočnim vagonima koji su klaparali ka Jasenovcu- ništa!
Da ne grešim dušu (a ne remetim izbornu tišinu jer su prenele i agencije) na Satrom sajmištu će ono zbunjeno biće zvano Nikola Selaković, magacioner pravde položiti nekakav buket, diskretno, jer Princ je voleo cveće…
Pardon, ipak će to biti skroman ali dostojanstven način da se setimo stradalnika, i oni su valjda voleli cveće?..
Možda i život, no to još nije dokazano, ali pomenuta pop zvezda (Gospod da ga pomiluje i podari večni mir) sasvim sigurno jeste, baš kao i tolike žrtve koje je srpski narod podneo za, rekoh, šaku ove grobne zemlje, od: Brus Lija, Elvisa, Majkl Džeksona pa sve do Princa!
U Jasenovcu se neeće pojaviti niko od naših- valjda ih je dovoljno pod zemljom pa da ne pravimo gužvu i nad njom?!
Hrvati će se baš nasekirati (misim na onaj fašistički korpus, ne generalizujem), jer će na one dve stolice ostavljene za nekog od zvaničnika iz Srbije morati da stave jakne, sendviče i flašice s vodom, gde će siroti sve to u ruke, a treba onoliko aplaudirati?
Našoj gluposti, uglavnom, jer, eto, odbrusili smo kako nam ne pada na pamet da šaljemo nikakve delegacije, s obzirom da se zločesti Hrvati sprdaju s našim žrtvama i državom, a mi u sred predizborne ćutnje hendikepirani da neko istupi javno i kaže: „Srbija nikada neće zaboraviti Princa i njegovu žrtvu“, đa vlast- đa opozicija!
Šalu na stranu, nema ovde mesta za nju, ovo nisu prilike u kojima s Hrvatima treba tradicionalno da merimo čiji je veći, da izvinite, jer u Jasenovcu i ne treba da budemo zbog legitimiteta onih nad zemljom, već onih pod njom! Uvek, svake godine, o godišnjici, mimo nje…
Ali, šta zna narod kojem se istorija vazda ponavlja jer nikako da shvati kako ona nije karusel za koju valja kupiti više karata od komšija, ne bi li pokazali koliko smo imućni, već staza hodočašća kojom se korača u napred kako bi ostalo nešto stopa za nama, a tek tragovi koji vode u krug?!
Što na ovim društvenim mrežama „kažu“: RIP- Prinče, nedostajaćeš nam (a bio je muzičarčina, nema spora), na tvoju sam pesmu smuvao prvu ribu“, pa onaj tugaljivi „smajli“, ili kako se već zove?..
Žrtve Jasenovca- hvala vam za „Đurđevdan“, obavezno je naručujemo o svadbama i ostalim slavljima, ekstra je za lomljenje flaše „vinjaka“ o glavu, ala ste je smislili, svaka vam čast!
Mora da ste imali baš ekstra inspiraciju (pa ide onaj smajli s kezom preko cele glavudže), a i u vozovima je žešće smor, padne čoveku svašta kreativno na pamet…
A, da, hoće i čučanje nad jamom da nagna talas lirike u čoveku, ali zašto baš Princ, zašto sad, o Bože čuvaj nam Madonu, samo nam je još ona ostala…
Večni mir i spokoj žrtvama Jasenovca- onima pod prozaičnim „izletištem“ na obali Save, kako i onima koji su živo- umrli uspeli da se probiju iz njega!
Hrvati- Princa vam nikada nećemo oprostiti! Znamo da ste vi, uzalud poričete!
Mihailo Medenica
Nedeljnik
