Od samog proglašenja nezavisnosti 1991. godine, Makedonija je bila u stanju trajnog političkog sukoba s Grčkom u vezi korena svoje države – imena, grba, zastave. Upravo je to neslaganje dovelo do činjenice da je Atina blokirala svi pokušaji Skoplјa da se pridruži NATO i EU.
U nedelјu, 17. juna 2018. godine je potpisan sporazum o rešavanju makedonsko-grčkog spora oko imena i strateškom partnerstvu Makedonije i Grčke. Sporazum potpisan je u mjestu Psarades na grčkoj strani Prespanskog jezera. Potpis na sporazum su stavili ministri vanjskih poslova dvije države Nikola Dimitrov i Nikos Kotzias, a potom i međunarodni posrednik Ujedinjenih naroda u pregovorima Metju Nimic. U slučaju ratifikacije ovog sporazuma, BJR Makedonija će zvanično biti nazvana „Severna Makedonija“.
Međutim, opozicione parlamentarne stranke su odmah napali premijera Ciprasa. List „Proto Thema“ je 16. juna sproveo istraživanje, prema kojem 69 odsto Grka protivi se sporazumu. Slična anketa u Makedoniji pokazala je nešto bolјi rezultat – 49% protiv. Iako je sporazum zahteva ratifikaciju u parlamentima obe zemlјe, u slučaju Skoplјa i održavanje referenduma o promeni imena države i stvaranje odgovarajućih amandmana Ustava, postalo je jasno da stanovnici Makedonije ne podržavaju takav sporazum. Lideri najveće makedonske stranke VMRO-DPMNE pozvali su lјude da odu na ulice, što se pretvorilo u dugotrajan protest ispred zgrade Skupštine. Protesti su se pretvorili u nered, lјudi su počeli bacati kamenje u policiju, pokušavajući da zapali zgradu Skupštine molotovlјevim koktelima. Istog dana, spalјen je automobil jednog od članova SDSM-a, Harija Lokveneca, koji je bio aktivno uklјučen u pregovore sa Grčkom. Oko trideset osobe su povređeni tokom tri dana nereda, uklјučujući policajce. Zabeleženo je da je 25 demonstranata privedeno.
Ali, u ovom političkom pitanju nije samo društvo podelјeno. Predsednik Makedonije, Đorđe Ivanov, odbio je da ratifikuje i najavio je da taj sporazum ozbilјno krši Ustav i zakonsku regulativu Makedonije, a takođe je u suprotnosti sa interesima zemlјe. U ovom pitanju predsednik uživa punu podršku VMRO-DPMNE, koja ima 51 od 120 mesta u parlamentu.
U slučaju da premijer Makedonije Zoran Zaev ratifikuje zakon, a Ivanov ga potpisuje, zbog čega ovaj sporazum će postati legitiman, reakcija Grčke ostaje nepoznata, jer populacija u većoj meri ne podržava ovaj sporazum. Vrlo je verovatno da će ratifikacija biti blokirana, jer vladajuća koalicija u Grčkoj ima samo 153 člana od 300 poslaničkih mesta. Za donošenje odluka u grčkom parlamentu potrebno je da dobije 50% + 1 glas, ali postoji niz mehanizama koji menjaju proceduru glasanja i zahtevaju da najmanje 180 poslanika odobri nacrt zakona, što će teško postići. Dakle, koalicioni partner grčke stranke SIRIZA, ministar odbrane Panos Kammenos, rekao je da poslanici njegove stranke ANEL neće podržati sporazum.
Čak i ako u obe zemlјe sporazum stupi na snagu, što automatski uklanja poslednje prepreke za Makedoniju u želјi da bude članica EU i NATO-a, sporazum neće promeniti postojeće tenzije u politici između dve zemlјe.
Kriza je dovela do činjenice da se makedonska vlada, koja želi pristupiti NATO-u, odrekla sopstvenom imenu i otišla protiv volјe svog naroda. Unutrašnja politička napetost u grčkom društvu na rešenje makedonskog pitanja samo dobije zamah. Moguće dolazak na vlast radikala u bilo kojoj od ovih zemalјa ponovo će pokrenuti problem „Severne Makedonije“. Nije jasno zašto je grčka strana će priznati novo ime svog severnog suseda, nakon čega će se Makedonija, pridružilaći NATO-u, biti u jednom redu sa Turskoj. Uprkos članstvu u Severnoatlantskom savezu, Ankara ima sukob sa Atinom u odnosu na ostrva u Egejskom moru. Nažalost, EU i NATO ne garantuju srećnu i mirnu budućnost svojih članova.
Jasna Krivokapić
glasbalkana.com
