Šta je ovde nauk za Srbiju? Izbori moraju biti striktno unutrašnje pitanje, bez mešanja stranih aktera, posebno ako su nedobronamerni
Makedonija vri, nešto više od dve godine otkako je krenula poslednja faza njenog davljenja. Počelo je sa tzv. bombama (snimcima prisluškivanih razgovora) Zorana Zaeva. To je rezultovalo faktičkom smenom Gordane Jankulovske, Mileta Manakijevskog i Saše Mijalkova, a počeli su pritisci i da Nikola Gruevski podnese ostavku, u čemu se naročito isticao zapadni faktor. Već tad se videlo da iza Zaeva stoje moćni igrači i da će borba biti žestoka.
Velika unutrašnja politička kriza trajala je uporedo sa međunarodnim pritiscima, subverzivnim akcijama, aktiviranjem albanskog faktora. Migrantska kriza takođe je uzdrmala Makedoniju. Gruevski je umeo da odgovori, ali uz Zaeva, osim soroševskih grupacija, bili su Albanci iako je on to prikrivao pričom kako je to protest svih nacija i građana Makedonije.
Desetine hiljada glasova Albanaca koji su na poslednjim izborima otišle Zaevu govore u prilog tome da im je obećao mnogo toga zauzvrat. Možemo samo da pretpostavimo šta to može da znači – dvojezičnost na celoj teritoriji, federalizacija, jednaka zastupljenost Albanaca svuda, posebno u obaveštajnom i aparatu sile – sve pretpostavke za davljenje i raspad zemlje. Vladajući krugovi odavno optužuju Zaeva, da se enormno obogatio za vreme gradonačelničkog mandata u rodnoj Strumici i da je s najbližim saradnicima i rođacima formirao moćan klan.
OBRISI REGIONALNOG SUKOBA
U kontekstu najnovijih spekulacija, da je Zaev spreman da radi zadovoljenja Albanaca dodatno naruši odnose sa Srbijom odgovor naše zemlje biće najmanje recipročan, uključujući i promenu stava o priznanju imena Republika Makedonija. To bi valjalo predstaviti kao akt protiv neprijateljskih akata makedonske vlasti, a ne naroda. Ne bi trebalo zaboraviti da ni Gruevski nije bio cvećka, ali neki pomaci za srpsku manjinu za vreme njegove vlasti, zahvaljujući koaliciji sa Demokratskom partijom Srba Ivana Stoilkovića, dali su rezultate, koji mogu da budu narušeni ukoliko Zaev sa Albancima formira vlast.
Svako popuštanje velikoalbanskim aspiracijama potencijalno je opasno po Srbiju. Moguća nestabilnost, pa čak i ratni sukob, nešto je zbog čega Srbija mora da otvori četvore oči, pogotovo što se istovremeno kuva i u BiH, Crnoj Gori, na Kosmetu, uz standardne hrvatske provokacije. Sukob u Makedoniji nije više samo makedonsko- albanski već su i sami Makedonci duboko podeljeni. Može se reći da je sve to dobilo obrise regionalnog sukoba sa uticajem na svetska događanja, s obzirom da je ovde reč o sukobu stare klintonističke doktrine i suverenističke, koja postaje globalni trend. Procesi resuverenizacije država svakako postoje, ali oni nisu tako jednostavno povezani, i uvek valja imati u vidu i regionalne i lokalne specifičnosti, kao i dugoročne strategije. Jer prostog prelivanja trendova i događanja stvari samih od sebe neće biti. Posebno zemlje poput Srbije, kojima stari klintonistički poredak nikako nije odgovarao, moraju da shvate da promene koje nose neizvesnost neće same od sebe doneti boljitak ukoliko ne budemo aktivni igrači koji će se truditi da sve to okrenu na svoju korist koliko je moguće.
Davljenje Makedonije i regionalne turbulencije i provokacije ka Srbiji pokazuju da situacija nije crno-bela i ishod nije izvestan. Ssve će biti mnogo jasnije posle holandskih, francuskih i nemačkih izbora. Što se Srbije tiče, nakon dogovora Nikolić – Vučić, jasno je ko će biti predsednik Srbije. Ali to neće biti kraj, već početak bitke za Srbiju. Upravo zato je poučan makedonski primer.
Makedonija je primer bestidnog mešanja u unutrašnja pitanja i izbornog inženjeringa, u kome se pokazalo sve licemerje evroatlantskih makedonskih „partnera“. Makedonski primer je ogolio kako je navodna privrženost liberalnih globalista demokratiji i volji većine samo maska. Naime, dokle god većinu ima onaj ko njima ne odgovara, oni ga urušavaju, dižući ceo spektar poslušnika na noge. Aktivira se, pored pete, i šesta kolona, koja pravi akcije koje smanjuju ugled vlasti i države (kao kod nas Savamala). Naravno, ni u Makedoniji ni u Srbiji nije reč o stranačkim pitanjima, jer uzrok njenog rušenja nije u tome što je vlast dobra ili loša ili zbog volje naroda, u ovom slučaju makedonskog, nego zato što je to organizovana akcija spolja. Loša uprava nije ono što brine komesara Hana ili generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenbaerga da od makedonskog predsednika ultimativno zahtevaju da mandat ponudi upravo Zaevu.
KO SU NAŠI „ZAEVI“?
Izbori su konačno održani 11. decembra, i opet je najviše glasova dobio Gruevski. I pored znatno manje mandata albanske DUI, Gruevski je mogao s njima da formira vlast. Veliki broj glasova Albanaca odneo je Zaev, DPA Menduha Tačija doživela je krah, Ahmetijeva DUI je znatno oslabljena, ali zato na albanskom spektru niču novi akteri – Alijansa za Albance i Pokret Besa islamističke provenijencije, za koji se veruje da ima tesne veze sa Erdoganovom Turskom. Sve albanske lidere u Tirani okuplja Edi Rama i oni nakon toga u pregovore o novoj vlasti ulaze na platformi tzv. Tiranske deklaracije. Iako bi Makedonci matematički mogli da formiraju veliku koaliciju, Zaevu to ne pada na pamet (doduše, to bi bilo riskantno i zbog verovatne albanske pobune). Ali, sa druge strane, prekršeno je nepisano pravilo nakon Ohridskog sporazuma, prema kome najjača stranka Albanaca i Makedonaca prave koaliciju. Ahmeti, ukoliko stvari odu pravcem kakvim se zasad čini, istupa iz koalicije sa decenijskim partnerom i najverovatnije ide sa onima koji su mu uzeli gomilu glasova. Sve to govori u prilog tome da je i Ahmeti bio izložen velikim pritiscima iz Tirane, a iza Tirane je stajao neko mnogo moćniji.
Šta je ovde nauk za Srbiju? Pre svega, izbori moraju da budu striktno unutrašnje pitanje zemlje, bez mešanja stranih aktera, posebno ako su dokazano nedobronamerni. Ukoliko dozvolite drugima da kreiraju pravila i tajming izbora i da se igraju vama, vrlo je moguće da će vas na kraju pobediti. Ako i pobedite pojedinačno, vaši dojučerašnji koalicioni partneri će vas u novim okolnostima i pod pritiskom izdati čim matematički postane moguće bez vas da se formira vlast.
Najvažnija makedonska lekcija je za sve odgovorne i dobronamerne aktere u Srbiji da je jedno biti protiv vlasti, loših poteza, kritikovati i debatovati, a sasvim drugo kada se ne preza ni od čega da bi se na vlast došlo, makar i na krilima crnog đavola. Kad Zaev rizikuje sudbinu države i na velikoalbanskom talasu ruši Gruevskog, on ne udara (samo) na vlast nego (i) na državu. Naravno, to su problemi Makedonaca, ali koliko je samo „zaeva“ u Srbiji koji mole za reprizu Petog oktobra i internacionalizaciju problema beznadežne srpske opozicije.
Uroš Nikolić
www.standard.rs
