Makron i mikron ili kratak put od Reksa do dureksa

1
1359
A. Vučić u Davosu / Foto: Tanjug/Vlada Srbije

Eh, Alek, Alek… šta se to s tobom dešava? Svakog dana sve si pogrbljeniji, pogureniji, smotao si se kao pritka pod teškim rodom boranije? Kao da ti je neko okačio mlinski kamen o junačka pleća? Znam, sve je to od silnog rada, reći ćeš, od silne brige za državu i svoj narod, zar ne? Ustaješ pre nego što sunce izađe, a ležeš pred samu zoru. Pa da si od nerđajućeg čelika, pod tolikim pritiskom počeo bi da se povijaš, ukrivljuješ. Šteta.

A pre nepunih šest godina došao si sav vedar, prav kao bor, pun snage i volje k’o ono Rakićevo životinjče, silan ždrebac, poletni vranac, prava zdrava konjina u najpozitivnijem smislu te reči. Istina, nisi okretao dolap, već, izgleda, nešto mnogo teže, kad si se tako brzo ukljusio. Trudio si se da zadovoljiš boginju Monetu i vlastitu gladnu utrobu što pre, što brže, što jače, što bolje, što naprednije. I, jasno je, nisi to sve radio toliko zbog sebe, nego zbog naroda. Kad si ti sit, znao si – i narod će biti sit. I zaista, tako je to i bilo – sve donedavno.

Groznica te trese. Nisi uspeo da uradiš glavnu stvar u Davosu, je li? Ono zbog čega si tamo najviše i išao. Tvoji mediji su taj tvoj veliki zadatak diskretno i najavili. Trebalo je da se sretneš s Trampom. Kažu na nekakvoj ivici, na ćošku, u budžaku. Ali, nije važno, da li na margini ili na ulazu u toalet… Samo da se slikaš s njim, a posle… Mogao si, možda, da probaš na onu Dačićevu foru. Tražiš autogram! Šta veliš? Čak i tako silno pogrbljen, opet nisi dovoljno mali da te ne primete. Lako je bilo Dačiću – on se nije video iznad stola.

Opet, mali veliki Vođo, mogao si da legneš na pod. Tada bi bio baš po meri. Ne bi ti bilo prvi put. U sličnom valjanju imaš iskustva. Grofica Eštonova se svojevremeno u Briselu krstila i levom i desnom kada te je videla onako opruženog, tačnije, gorostasno prostrtog poput džinovskog otirača pred njenim nogama. Srećom po tebe – imala je čiste cipele.

Da Vas podsetimo:  I Bog se odmarao sedmi dan, ali ne i naš predsednik

Uzgred rečeno, u Briselu uopšte nema blata, osim onoga balkanskog, koje se s tebe i takvih kao ti obavezno struni.

Mogao si, dakle, da legneš i da puziš na onom forumu, pa da se tako dokotrljaš do Trampovih cokula. Opljuneš ih onda i počneš da glancaš. Tad bi te Donald sigurno primetio. I sigurno te ne bi pustio, a da te ne nagradi za marljivost, posvećenost i bezmernu ljubav iskazanu prema liderskim đonovima.

I to bi bila izvanredna prilika da odozdo, iz perspektive crva, napraviš selfi sa Trampom iznad tvoje glave. Objasnio bi svom voljenom narodu da imaš novog zaštitnika. Otkud njega sad nađe? – pitali bismo te mi, tvoji podanici. Kako si uspeo da ga angažuješ, da ga pokreneš i navedeš da se on brine o tebi… i o nama? Odgovorio bi nam slavodobitno: „Pitate kako sam uspeo. Pa, odgovor je prost – uspeo sam zato što sam pametan!“

Polako shvataš da su Klintonovi bila pogrešna karta, na koji si onako samouvereno odigrao. Sve je primetnije da se njihova moć lagano gubi, snaga im jenjava, slabi, neumitno opada. Teško ti je takvom pametnom da u takav scenario rasklintonjavanja sveta poveruješ? Odnekud se i dalje nadaš da će oni potegnuti nekog keca iz rukava. Pobogu, na njihovoj strani klackalice je sav svetski kapital, Rotšildi, Rokfeleri, pa onaj ološ Soroš & sin, zajedno sa brojnom plaćeničkom svitom.

Vidiš, ponekad nije dobro ni kada si mnogo pametan. Zbili ti se snovi na Klintona – konstatovao bi ovde veliki srpski pesnik. Da si kao Dača, onaj iz Banana države, ti bi sigurno našao načina da se barem slikaš s Donaldom. Čudi me da nisi Trampu ponudio barem milion dolara da se s njim ovekovečiš, kad si već Klintonu dao dva. Istina, na tribini Klintonove fondacije dobio si i slikanje i pola sata znojenja (studijske saune), kao da ti se odnekud zalomilo, pa si upao među onih svojih sto probranih muslimana. Ali, srećom, u Davosu nije bilo sto(la) za jednoga, već samo za stotine.

Da Vas podsetimo:  Fudbalski stadioni – dokaz naopake politike SNS

No da se mnogo ne sekiraš, ni ti, a ni mi, bogme. Ipak nisi otišao sasvim zabadava. Slikao si se sa svojom ukrasnom premijerkom – Brnabićevom. Nju si svi tamo bez daha posmatrali. Da je Hju Hefner živ (nažalost nije) odmah bi je angažovao za glavnu zečicu. Stavio bi je na naslovnu stranu Plejboja, na kojoj bi se videle samo njene fikusne uši. Naravno, te uši bi najpre oprali i udarili maksimalan glanz, onakav sjaj, kakav ti nisi stigao da apliciraš na Trampove cipele.

Vidiš kakav je naš svet. Sto puta im učiniš dobro, a jednom nešto omaneš, odmah ti sve ono dobro zaborave. Zaboravio narod da si ti uspeo da uloviš Reksa na ekonomskom forumu u Davosu. Otkud Reks na konferenciji, upitaće se neki pasionirani biolog, koji se bavi izučavanjem izumrlih vrsta. Ama, ne radi se tu o svetu iz doba jure; nije u pitanju Tiranosaurus ili njemu slična zverka, iako i ovaj Reks ume da rastrgne sve oko sebe.

Šta kažeš? Reksa si pozvao da te poseti u Jajincima, usput da počisti nagazne mine na prilazu tvojoj kući – pa da se malo poigra sa Vukanom. Dete bi mu se puno obradovalo. He, he, vidimo kud si udario – pročitali smo te –  i Tito je imao svog Reksa, zar ne?

Ne razumeš zašto svi beže od tebe, kao da si zarazan, šugav ili, ne dao bog – kao da si utekao iz leprozarijuma? Ne razumemo ni mi, koji u tebe godinama gledamo kao na svetlost nebeske zvezde, kao da si glavom i bradom (re)inkarnirani Luj XIV (Kralj Sunce ‘Le Roi Soleil’).

Da Vas podsetimo:  „Severna armija“, usijane glave i ten(a)k

Jedva si sa’vatao onog francuskog gerontofila, koji se na časak odlepio od svoje lepše i troduplo starije polovine, pa krenuo na „marginu“ da malo dođe do daha. Uzaludno si se trudio da Makronu objasniš (dokažeš) da nisi mikron.

I kad smo već kod Makrona, šta ti je još rekao – ‘leba ti? Možda nešto slično, kao Napoleon nekada svom generalu: „Jeste, od mene si veći za dve glave, ali nijedna ti neće ostati na ramenima, ne budeš li igrao onako kako EU svira!“

Svet je zavidan, definitivno. Ni Rama neće više s tobom da se druži. Šapatom govori, misleći na tvoju Veličinu: „Jeste da je naš – ali daleko mu lepa albanska kuća. Zbog njega me (is)proz(i)vaše mafijašem! A ja sam samo pošteni tiranin, mislim – stanovnik sam Tirane!“

Dok ti se tetka Angela pripremala da se obrati skupu, posadiše te u počasni prvi red, zajedno s afričkim poglavicama. „I to ti je neko znamenije“, zar ne? Možda signal da se okreneš i smelo zagaziš u Treći svet, pa tamo nastaviš s onog mesta, gde je Broz, pre više decenija, silom (ne)prilika zastao. Istina, narod i država nisu još spremni za trećerazrednost, jer je tebi pošlo za rukom da nas, sve zajedno, za samo pet godina, lansiraš u orbitu – daleko od svakog (normalnog) sveta.

Eno i Junkera, prođe pored tebe i ne pogledavši te. Otpuza četvoronoške u klozet – povraća mu se. Danas nikoga neće šamarati. Ne, ne brini, nije ga spopala muka od tebe, prepio je, takvi su EU običaji. Ko god se u Uniji otrezni, odmah gleda kako da pobegne svojoj kući. Šta kažeš Alek? Ti ne piješ? Nisi pijan? Dobro, to znamo, ali možda bi za nas bilo bolje i da si pijan – nego beznadno opijen!

D. Gosteljski

Koreni

 

 

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime