Mala je razlika između režima u Srbiji i Crnoj Gori

Veliki uspeh crnogorske opozicije. U teškim uslovima uspeli su da naprave više nego sjajan rezultat. Ali, i dalje predstoji borba za oporavak sistema koji je i tamo urušen.

Postavljate pitanje, siguran sam, zašto bi to nas interesovalo? Kakve to veze ima sa nama? Koje su sličnosti i razlike između ova dva državna uređenja?

Mora nas zanimati jer je model autokratije gotovo identičan sa modelom vladavine JEDNOG ČOVEKA u Srbiji. Jedna od osnovnih razlika među akterima političke scene crnogorskih i srpskih vlasti je, po meni, pre svega jedinstvo opozije. Bez obzira što nisu politički istomišljenici po svim pitanjima, jedna ideja ih je okupila sve na jednom mestu.

Rušenje višedecenijske vladavine jednog čoveka i njegove partije. Za razliku od nas, građana Srbije, građani Crne Gore nisu tražili „dlaku u jajetu“ svakom opozicionom lideru. Nisu se međusobno pljuvali i omalovažavali. Pa, čak i taj večiti „Predsšjednik“ se nije obraćao svojim političkim protivnicima na način kako se Aleksandar Vučić obraća svojim.

Opet poredivši medijske slobode, postoji još jedna razlika koja nam je možda promakla. Ponegde se mogao i čuti glas opozicije. Glas crkve. Glas upornih građana na ulicama širom Crne Gore. Nisu konjica i borbena vozila proterivali narod sa litija.

Mediji privrženi Milovim glasačima nisu „targetirali“ svoje političke protivnike iznoseći neistinite informacije koje mogu dovesti čak i do likvidiranja političkih neistimišljenika. Možda vam je promakla jedna emisija na srpskoj režimskoj televiziji koja na najgori mogući način opisuje predstavnike opozicije kao izdajnike srpstva, kao nekog ko je „prodao“ Kosovo i Metohiju.

Pogledajte ovaj spot i izostanak reakcija institucija na isti.

Da li vas ovo podseća na nešto? Da li možda liči na na naslove novina i režimskih televizija.

Zar vas ne asocira na tekstove, spotove i hajke koje su prethodile ubistvu Dade Vujasinović, Zorana Đinđića, Slavka Ćuruvije i Olivera Ivanovića?
Kao predstavnik velikog dela građana Srbije na KiM, mučki je streljan Oliver. Strah građana na Kosovu je definitivno opravdan. Pomisliće svako: Pa, kad je Oliver ovako „sklonjen“, čemu mi „mali“ ljudi možemo da se nadamo.

Gledajući ovaj kratki film, osetio sam jezu. Neko radi ono što smo već imali prilike da vidimo. Izdajnici, strani plaćenici, mrzitelji Srbije i slično.

Izvrtanje činjenica, „spinovanje“ i izazivanje mržnje prema političkim protivnicima, bojim se da dolazi od glavnog kuvara svih političkih splačina u Srbiji. Glavne mete ovog horor „filma“ su Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić i Borko Stefanović.

Vi sami razmislite ko su kreatori ovakvih spotova. Mislim da odgovor naslućujete.

Bilo da ste za njih ili niste, bilo da ste simpatizer neke druge političke opcije, ovakvi montirani snimci bez dijaloga sa učesnicima svih ovih događaja, smatram da nije dobar način borbe za svoje biračko telo. Usuđujem se da napišem, da je čak je veoma, veoma opasno.

E to su neke razlike između ponašanja političkih lidera u Crnoj Gori i Srbiji.
O sličnostima je glupo pričati. Dovoljno je videti lidere zagrljene, nasmejane i samozadovoljne. Ali, posle ovog poraza DPS i obraćanja predsednika srpskoj naciji, kao da sam video neku dozu straha, strepnje u njegovom nastupu. Zašto, on to verovatno najbolje zna.

I jedna dobronamerna poruka (kritika) svim građanima Srbije i predstavnicima opozicije: Ne dajte da nas razjedine, nemojte dozvoliti da lične sujete preovladaju nad razumom i interesima građana Srbije.

Dosta je bilo podela, sejanje mržnje, traženje dlake u jajetu, brojanja krvnih zrnca. Podmetačina, političkih igrica ili dogovora iza kulisa. Ako želimo dobro ovoj zemlji i našoj deci, pre svega ne smemo da zaboravimo izjavu prvog čoveka: Sto za jednoga!

Moramo da se okrenemo onoj divnoj zakletvi koju su polagali musketari iz romana Aleksandra Dime: Svi za jednog, jedan za sve!

Marko Marjanović
Izvor: Direktno