Spadam u srednje obrazovane ljude, ali sa dobro usađenom osobinom, koja me usmerava, da saznam još više, otkrivam nepoznanice. Nadam se, da je ovo moja dobra osobina i da nisam usamljen po ovom pitanju.
Pa šta mi smeta, da tako usmeravam svoj život?
Možda ima više tih pojava, ali je jedna EVIDENTNA. UPORNA I NERAZUMLjIVO POSTOJANA. Gledajući program trećeg kanala RTS – a, vrlo često se na njemu emituju koncerti ozbiljne muzike, emitovani iz obilne zaostavštine muzičkog odeljenja preko 10 godina. To je za pohvalu. A šta nije u redu i šta treba popraviti?
Nedostaju informacije nama gledaocima – slušaocima, a to su: koje muzičko delo se izvodi i ko su izvođači? Naravno, da je to pisalo na ekranu pre početka izvođenja, ali posle toga se to više ne može pročitati. To praktično znači, ako se ne „uhvati“ trenutak ispred emitovanja, možete slušati sat – dva neko delo i više ne postoji mogućnost, da saznate bilo šta o tom delu i o izvođačima. Čak i na kraju, posle aplauza publike, koja je uživo prisustvovala koncertima, u dugačkoj odjavnoj špici se emituju organizatori koncerta, snimatelji, kamermani, stručnjaci za zvuk, svetla, sekretari (ima ih bezbroj), vozači (čega), datum snimanja i kraj. A o umetnicima, kompozitoru, izvođačima, delu, ni govora. Poznato je, da publika, slušaoci koji uživo prate izvođenja u koncertnim salama, obično imaju u rukama programe u kojima piše. sve što je važno za koncert, kome prisustvuju. Lagano ga pročitaju uoči početka koncerta ili u kratkim pauzama, ali ponekada i diskretno bace pogled i u toku izvođenja, da bi nešto proverili, potvrdili ili bilo šta. Ali, ova loša navika naših edukativnih „snabdevača“ muzičkom umetnošću, ne popuštaju u svom tvrdoglavom ophođenju prema nama , konsumentima i „teraju svoje“. Ovo namerno pišem grublje, ne bili ih podstakao, da naprave „mali korak – veliki dobitak“.
Svedok sam kako se radi u Evropi u sličnim situacijama. Evo kako:
Čak i za vreme izvođenja muzičkog dela, povremeno se pojavi traka sa strane ekrana, sa informacijama o delu, izvođaču, čak i više puta u toku emitovanja. Kome to može zasmetati? Nikome, samo kože biti od koristi. A na kraju, na špici koja se vertikalno pomera, umesto članova ekipa, snimatelja, sekretara i drugih, možete pročitati ukratko imena: dela, orkestra, kompozitora, dirigenta, solista, članova orkestra, koncert – majstora, imena prvih , drugih instrumentalista i tako dalje. To je pravi odnos i poštovanje prema gledaocima i slušaocima. Čovek dok to ne vidi, i ne zna kako se to radi kulturnim sredinama.
Pisao sam pre nekoliko godina pismo RTS – u i predao na ulazu u zgradi. Ništa od toga. Oni rade svoje, „uče nas“ kako ne treba i dalje uživaju u ćaskanju, uz kafu. Niko se ne žali i rade tako iz loše navike, reklamirajući sebe a ne autore te velike umetnosti.
Površno, zar ne?
Mišo M. Mladenović, akad. slikar i pisac