Život piše romane, ali piše i kraće stvari: desi se da ispunim rad. obavezu, a promakne mi nešto neprećutivo, kao na pr. nastup predsednika Republike pred studentima bogoslovije.
STILSKE VEŽBE
Toma Nikolić se studentima obratio najpre svojim vlastitim rečima, pa je nakratko pozajmio svoj glas Svetome Savi i citirao ga da bi, nadahnut sobom i Rastkom, nastavio vlastitu besedu, ali jezikom takvim da ne se ne da razabrati šta je iz Svetog pisma, šta iz Vikipedije, šta iz vlastite glave, a šta iz beležaka koje mu je pretpostavljam savetnica Pak pripremila.
Pođimo od nepobitne istine koju je predsednik prostodušno izneo pred mlađariju okrenutu veri: “Čvrsto uveren da vašim profesorima nemam šta da kažem o Svetom Savi, što oni već ne znaju, poštovani studenti obraćam se vama koji primate znanje kao što je srpski narod primao reči Svetoga Save zasnovane na veri i istini. Citirajte ih sebi i drugima”.
Red Tome, pa red Sv. Save: “Priklonite bogoljubivo srca svoja da čujete reči svetih istina, da ih stavite u srca svoja, u savest duša svojih, pred oči uma svoga, te da ih razumete”.
U nastavku su, according to Tanjug, opet navrle lične misli predsednikove, ali odrecitovane jezikom na kome bi mu mogao pozavideti i Sv. Augustin: “Jer, duhovna nauka nije igra i niti reči bezumlja ljudskih misli, nego je to propovedana Sveta vera Božja na kojoj su osnovani sveti činovi u Hristu Isusu Gospodu našem, o kome proroci Svetim Duhom prorekoše i apostoli naučiše, i mučenici ispovedaše, i svi Sveti sačuvaše…”
Predsednik bez po muke menja glumački fah i u svakoj ulozi zablista: Kinezima se obraća jezikom proročanskim, proročkim, tarabićevsko-bajčetinskim, antisemitizam u dve reči objašnjava jezikom fizike za šesti razred, a barata, evo, i jezikom veronauke, zapevaću malko u tri-četiri glasa da poduprem predsednikovu besedu sa kružnog toka tj. iz Bogoslovije.
