Tokom svog nedavnog boravka u Srbiji, kineski predsednik Si Đinping posetio je i železaru u Smederevu, koja se odskora nalazi u vlasništvu kineske kompanije „Hestil”. NJegov zvanični domaćin u našoj zemlji bio je predsednik Republike, Tomislav Nikolić, ali je u Smederevu njegovu ulogu preuzeo Aleksandar Vučić, mandatar za sastav nove Vlade. On je, kao što se i moglo očekivati, iskoristio ovu priliku da se našoj javnosti obrati jednim od svojih uobičajenih (visokoparnih a praznih) govora sa obećanjima koja će zaboraviti ubrzo pošto ih je izgovorio.
U svom govoru okupljenim građanima premijer-mandatar najavio je ogroman skok Smedereva, koje će, zahvaljujući kineskim prijateljima, postati jedan od najbogatijih gradova u Srbiji. Objasnio je zatim da će se naša zemlja po svom privrednom rastu već ove godine naći među vodećim državama u regionu (što baš i ne zvuči preterano uspešno). Mandatar je zatim nastavio u svom optimističkom stilu i dodao: „Jeste da je Nemačka bogata zemlja, ali možete da zamislite (što je za njega, očigledno, dečja igra) da Srbija ima dva ili dva i po puta veći rast od Nemačke? To ćemo moći da imamo zahvaljujući vama, radnicima Železare i našim prijateljima iz Kine…”
Vreme lepo i toplo, oduševljeni narod maše zastavicama, presrećan što će valjda najzad biti neke koristi od dosad uklete Železare, a možda mu se sviđa i premijerovo optimističko proročanstvo da će Srbija najzad u nečemu preteći svog osvedočenog „prijatelja” iz dva svetska rata i jednog građanskog, a čitava atmosfera sa ove svečanosti doziva u sećanje stari vic koji se pričao pedesetih godina prošlog veka:
Centralni komitet Bugarske komunističke partije raspravljao je o predlogu jednog svog člana (možda je to bio generalni sekretar, ali nije ni važno) da Bugarska udruži sve raspoložive snage i poveća napore kako bi u privrednom smislu prestigla Sjedinjene Američke Države. Svi članovi koji su se javljali za reč oduševljeno i bez rezerve podržavali su ovaj sjajni predlog, izuzev jednoga. On je oprezno izjavio kako Bugari ne bi trebalo da prestignu Amerikance. Dovoljno će biti ako ih samo dostignu.
Većina članova Centralnog komiteta se začudila. „Zašto da ih ne prestignemo ako ih već dostignemo?”, pitala je pomalo i ljutito.
„Da nam ne vide golu zadnjicu!”, odgovorio je uzdržani član.
Vojislav M. Stanojčić
Stanje stvari
