Na politički uobičajen napad Demokratske stranke kako vlast ne vodi računa o siromaštvu građana, Vlada Srbije odgovorila je dugačkim saopštenjem, koje je, svakako, moralo da bude ozbiljno i dokumentovao u smislu velikih uspeha sadašnje vlasti.
Da bi to postigao, pisac saopštenja načinio je manipulaciju: naveo je poslednji podatak o siromaštvu – stopa siromaštva u Srbiji od 7,2% u 2017. – i uporedio je sa stopom od 8,8% u 2006. godini. Znači, u 2017. je niža nego u 2006, što potvrđuje uspeh ove vlasti.
Pa da pogledamo.
Odakle Vladi podatak o stopi siromaštva od 7,2% u 2017. godini? Ne znamo. Republički zavod za statistiku ga nije objavio, niti radi obračune stope apsolutnog siromaštva još od 2010. godine. Znači, ili je neko u Vladi izmislio ovaj „podatak“ ili je u RZS urađen vanredan obračun, samo za Vladu. Ako je ovo drugo, voleo bih da vidim odlučujuće elemente obračuna, kao što je linija siromaštva (u dinarima). Ovako se ne može verovati na reč, jer smo poučeni velikim iskustvom sa Vladinim netačnim izjavama.
A zašto je Vlada uzela za poređenje 2006. godinu, a ne neku drugu? Jasno, zato što joj odgovara, pošto je tadašnja stopa siromaštva veća od ove navodne iz 2017. Ovo nije metodološki korektno upoređenje zato što je 2008. načinjena poveća promena u metodu ankete koja služi kao osnova obračuna, što onemogućava valjana upoređenja stopa siromaštva pre i posle te godine. Takođe, blesavo je porediti sadašnju sa nekom godinom koja nema veze sa naprednjačkom vlašću.
Zašto nisu uzeli, na primer, 2011. godinu za upoređenje, što bi bilo prirodno s obzirom da je to poslednja godina pred sadašnji naprednjački period, pa bi upoređenje stopa siromaštva pokazalo efekte ove vlasti. Ali, tada je stopa siromaštva bila samo 6,1%,* što je manje nego što je danas! Naravno, nije čudno da kriju ove podatke, jer se pokazuje da se siromaštvo pod demokratama bilo manje nego sada, odnosno da se u međuvremenu povećalo zahvaljujući naprednjačkoj vlasti.
Meni je, u stvari, smešno ovo licitiranje vrlo sličnim procentima, jer znam da se ne radi o egzaktnom brojevima več o dosta grubim procenama, tako da jedan ili čak dva procenta mogu biti smatrana statističkom greškom. Čak i ako nisu, radi se o malim razlikama koje ne treba naduvavati i pridavati im više važnosti nego što imaju.
* Autor obračuna je Boško Mijatović, izdanje Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.
Boško Mijatović
srbijasvet.wordpress.com
