„Maratonci trče poslednji krug“ – rimejk istoumenog filma

0
371
Foto: YouTube Screenshot

O dešavanjima u Demokratskoj stranci (DS) je reč. I kao što je Dušanu Kovačeviću ideju za scenario filma dao „retrogradni komunistički sistem“ i raspad Jugoslavije,  tako je i meni ideju za ovaj tekst dao raspad DS-a, s tim što se Kovačević u nečemu zajebao: Bravar je ipak bio bolji, u svemu što se oko nas dešava, pa i sa političkim strankama o čemu je ovde reč.  

       Demokratska stranka – ideja divna, ime još lepše, „dama“ u najboljim godinama, pedigre, rukovodstvo – managament, što bi se moderno reklo – Mićun, Vida, Boris, Šuca, Kena, Laza  …, „sve partijske radnice iz 1941. godine“ (vic koji ću vam ispričati na  kraju, jer nije u redu da ozbiljno obraćanje započinjem vicevima), nije ludo da to „što su stvorili“ ispušti i preda nekim novim „šiljokuranima“. Ostalo je još da izvršimo glumačku podelu:

  • Pantelija – Dragoljub Mićunović, partijsko ime Mićun, na vrhuncu revolucionarnih dostignuća bio još za vreme studentskih demonstracija 1968. godine, što ga je kvalifikovalo za poziciju doživotnog predsednika ideološke komisije DS-a.
  • Maksimilijan – Vida Ognjenović. Može ona i to (uz manju asistenciju šminkera), jer ima bogato iskustvo u oblasti pozorišnih režija, što joj je, kako je poznato, pomoglo i u uspešnoj karijeri ambasadora, tako da je sada slobodna za nove pozorišne pretstave.
  • Arsenije – Boris Tadić, kao gost. Ima on i svoje pozorište, ali kad partija zove …
  • Milutin/Laki – Dragan Šutanovac, kome su ratna dešavanja prekinula lidersku karijeru, pa je red da mu familija pruži novu šansu da dovrši započeto.
  • Mirko – Zoran Lutovac, koji pokušava da nasledi partiju, ali mu familija to ne dozvoljava, jer je ovaj zaljubljen u Kristinu, ćerku zloglasnog Bilija Pitona, pa se familija plaši da bi partija mogla zapasti u njegove ruke.
  • Bili Piton – Dragan Đilas, lokalni razbojnik, koga takvim podjednako smatraju i oni na vlasti i familija iz koje je inače svojevremeno pobegao.
  • Kristina – Nada Kolundžija, koju u alternativi može da igra i Vida Ognjenović, ukoliko joj u međuvremenu ne bude ponuđena neka nova ambasadorska uloga, koja je zaljubljena u lokalnog filmadžiju Đenku.
  • Đenka – Branislav Lečić … i mnogo žandara u ulozi statista koji mudro čekaju kojem će se carstvu privoleti.

* * *

       Aman ljudi, šta napraviste od nekad vodeće parlamentarne stranke u zemlji. Da li se Vida Ognjenović, nekada respektabilna pozorišna rediteljka još uvek seća, dokle je Boris Tadić, večiti gubitnik, nesrećni (po DS) naslednik Zorana Đinđića, doveo DS i šta je sve radio Draganu Đilasu kada je poraažen od SNS-a na izborima 20112. godine u svojim pokušajima da uz pomoć gore pomenute bratije ponovo ptreuzme rukoođenje strankom, koji ga je na partijskom kontestu potukao do nogu, a onda gospodski otišao iz stranke i politike.

       Vratio se kasnije ponovo, izgradio svoju političku poziciju i bez DS-a, da bi ga ovi sada rušili svim silama – taman isto kao i oni na vlasti, sa idiotskom porukom tandema Tadić/Šutanovac – Đilas je dužnik DS-a, jer da njih nije bilo on nikad ne bi mogao da postane tako popularan kao što jeste, tako da bi on sada trebao da vrati dug stranki iz koje je potekao. Čitaj – da se vrati pod njihovu komandu!  

       Ima tu novih ljudi, Lutovac, Dragana Rakić … oni predvode stranačku većinu i što je najvažnije – bore se protiv vlasti, a moraju i protiv vas. Zar ne vidite da sa takvom politikom ni smanjeni cenzus od 3% ne možete da pređete. Građani su vas pročitali i više vam ne poklanjaju poverenje, jer vi se više bavite sobom, nego onim zbog čega su nekad listom glasali za vas. Šta ako novo rukovodstvo sarađuje sa Đilasom? Kad bi oni u Crnoj Gori pobedili Mila Đukannovića da su radili ovo što vi radite. 

* * *

       Obećao  sam vam gore vic o bivšem „menadžmentu“ DS-a, onim „Topalovićima“ koji se     uporno bore da ponovo preuzmu vlast u stranci. Nije politički, ne bojte se, a i radnja se ne dešava kod nas – u pitanju su kupleraj i kurvinska posla: 

Po završetku drugog svetskog rata, rešili Rusi da poprave devizni bilans zemlje, pa u tu svrhu otvorili kupleraj – samo za inostrane goste. Međutim očekivanih rezultata nije bilo pa je partijski komitet odlučio da razmotri taj slučaj. Ređaju se govornici, pljušte ideje, ali zadovoljavajućeg rešenja nema. Nemajući kud, sekretar komiteta konačno dade reč jednom članu koji se uporno javljao iz zadnjih klupa, jer je zbog nekih greha bio malo politički skrajnut – ‘Ajde kaži šta hoćeš, reče mu sekretar. – Druže sekretare, ja mislim da su tu u pitanju kadrovi, reče ovaj. Sekretar mu hitro oduze reč uz oštro upozorenje – Nemaš ti pojma, kadrovi su sve proverene partijske radnice iz 1941. godine.

Predrag Rakočević
Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime