Sretoh Lazovića iz Ne davimo Beograd ili bolje reći srete on mene. Veseo čovek, razdragan i rasterećen.
Odbih da mu pružim ruku. On se kao malo začudi, pa pita zašto. Elem, kažem ja a šta je rekao i uradio Zelenović, on kaže „a pa nije on sa nama, nemamo mi ništa s njim“.
Pitam isto za Stojkovićku, on opet „a ona je druga organizacija“.
Ok, a Ćuta, kaže „e to ti vidi sa njima, mi s njim ništa nemamo“. Sve ovo je izjavio pred svedocima.
Tako, odreče se Lazović svih, kažem „pa kako čoveče, to je vaš predsednički kandidat bio i to su vaši ljudi“. „Ma to je nešto drugo“, kaže Lazović.
Pitao me je i šta treba da kaže, ne šta i da uradi. Rekoh kad već pitaš, reci da Kosovo i Metohija nikad ne mogu biti nezavisni. Bilo mu smešno.
Šta god ga upitah o projektu, ne zna. Kaže objasni mi. Evo trčim. Pa gde si pošao prijatelju kad ne znaš.
Elem, u ovoj zemlji niko neće da preuzme odgovornost ni za šta. Svi su bili dobri dok nisu ušli u Skupštinu, a onda opraše ruke jedni od drugih.
Tako će sutra SPS, Čanak, Palma, NATO Vuk Drašković, Karić, PUPS i svaka druga šuša da kaže „ma nismo mi odgovorni, nego SNS, mi smo samo sedeli tu“.
I to sve ljudi za koje ne postoji forenzika koja će da utvrdi radni staž i šta su ikad u životu uradili, ne daj Bože napravili. Svi znamo za koga su radili i rade, narod sve siromašniji, a njima sve bolje.
Za glasove će svi sve reći, obećati i glumiti, a onda će se praviti blesavi i u krug sklapati koalicije koje će uništavati ovu zemlju i narod, sve po principu ajde Mujo da je više vojske i niko nikad neće biti odgovoran.
