Martovski patriotizam i petooktobarski dolari

5
1296
Foto: printscreen (https://www.novosti.rs)

Od petooktobarskih događanja u Srbiji, kraj meseca marta uvek iznova potseti na vidljivu činjenicu koliko se drugosrbijanci trude da opravdaju ono potpisivanje Trojnog pakta, pravdajući to navodnom dalekovidošću kneza Pavla, koji je eto sve pokušao samo da ikako sačuva Jugoslaviju od užasa svetskog rata.

Pritom se baca drvlje i kamenje na one navodne nerazumnike koji su izveli puč rušeći kneza i njegove poslušnike, i to sve jelte zarad britanskih funti, a ne zarad patriotskih osećanja o kojima je tako nadahnuto okupljenom narodu sa balkona svoje rezidencije u Kraljevu  kazivao episkop Nikolaj Velimirović, čije su proročke reći- bolje grob nego rob- komunisti baš rado pripisali sebi, dok  su uporno pokušavali lagati da su oni poveli taj narodni bunt!

Ta teza, da je taj srpski bunt povodom potpisivanja pakta zapravo samo jedna čisto trgovačka transakcija, britanci naručili i platili, oficiri izvršili, plasirana je laž koju uporno tvrde revizionisti istorije, bazirajući svoju tvrdnju na saznanju da je jedna kombi- strančica primala mesečnu apanažu od britanske ambasade u Beogradu, a pojedinci iz Udruženja starih četnika bili novčano pomognuti.

Zapravo je istina sledeća, nezadovoljni političkim potezima kneza Pavla koji je vodio izrazito probritansku politiku na štetu srpskog naroda u Jugoslaviji, najeminentniji srpski intelektualci osnovali su Srpski kulturni klub kao stožer za okupljanje umnih, da ukažu na probleme i opasnosti u koje srlja politička grupa koja vrši vlast.

Naročito je isticano da se u srpskim zemljama van Srbije oseća zbunjenost među narodom, jer su zarad integralnog jugoslovenstva u koje su iskreno poverovali, Srbi potpuno zanemarili svoje nacijonalne interese dok su Slovenci i Hrvati svom snagom jačali uskonacionalne interese, vidljivo ne hajući za zajedničku državu!

Da Vas podsetimo:  Srećna Nova godina

Potpisivanje štetnog Konkordata sa RKC, bio je onaj inicijalni momenat koji je Slobodanu Jovanoviću jasno pokazao da se kneza i kliku mora ukloniti sa vlasti, ako se želi ikakav opstanak  zajedničke države.

Grupa istaknutih intelektualaca se potom obratila za savet dvojici nekadašnjih majskih zaverenika, Antoniju Antiću i Velimiru Vemiću, kao dokazanim patriotima koji su već jednom smeli i umeli da krenu u neizvesnost poduhvata!

Tako će nastati tajno udruženje Konspiracija, čiji su članovi svesno planirali preuzimanje vlasti od kneza zarad opštenarodnog dobra, a ne zarad britanskih funti, kako to lažu današnji revizori srpske istorije!

Koliko su ti patrioti bili svesni teškog stanja po državu, najbolje kazuje činjenica da je i Petar Živković bio član Konspiracije, iako su on i Vemić i Antić bili dugogodišnji ljuti protivnici, ali opšta opasnost za državu i narod ponovo ih  je ujedinila!

Članovi Konspiracije su prepoznali da bez oslonca na SPC neće imati podršku naroda za svoje delo koje su planirali, te su potražili savet i od patrijarha i od vladike Nikolaja  kao patriota, ali i starih ratnika sa iskustvom.

Tek potom su se članovi Konspiracije pažljivo približili grupi oficira u komandi ratnog vazduhoplovstva, kao budućim izvršiocima samog puča, koji dokazano ne koordinišu svoje pripreme sa britanskim obaveštajcima u ambasadi!

Njihov patriotizam nije bio plaćen funtama, kao što je petooktobarsko delo bilo obilato plaćeno dolarima, te je razumljivo da sada ti izvršioci pokušavaju da dokažu da su i oni nekadašnji zaverenici samo bili strani plaćenici, te podržavaju drugosrbijanske revizore koji za nastale posledice dvadesetsedmomartovskog patriotskog izliva narodnog gneva uporno optužuju SPC, kao navodnog stvarnog inspiratora!

Ali zaboravljajući pritom da razjasne, da je stvaranjem banovine Hrvatske knez Pavle zapravo pravno uobličio buduću NDH, u kojoj je izvršen genocid nad Srbima.

Da Vas podsetimo:  SPOMENIK GENERALU LUZANU – A NE „ĆULIBRCIMA“!

Onu bitnu sitnicu, da je takva banovina Hrvatska zapravo bila britanski projekat koji je knez-poslušnik i stvorio, pritom koristeći niškog trgovca Dragišu Cvetkovića kao izvršioca tog prljavog posla, namerno niko ni ne pominje!

Izuzev brojnih pismenih potomaka onih zatrtih Srba, koji su zato odmah i prepoznali opasnost u devedesetim godinama prošlog veka, te su stvorili Republiku Srpsku pre nego li britanski pakosnici ponovo stvore neku novu banovinu, jer kneza- poslušnika će uvek  naći!

Vladimir FROLOV
Izvor: Srpski Stav

5 KOMENTARA

  1. Vidim da ovde neko tvrdi da je 5 oktobar 2000 repriza 27 marta 1941
    Moze. Ima razlika i slicnosti :

    5 marta 2000 god, milion Beogradjana dize revoluciju protiv komunistickog aparatcika Slobodana Milosevica koji nije shvatio pad Berlinskog zida i koji svoj narod gura u gradjanske ratove sirom Jugoslavije

    27 marta 1941 grupa srpskih oficira (hapseci kneza Pavla i vladu koja je potpisala mir sa Nemackim) gura srpski narod u svetski i u gradjanski rat.

  2. Питагора 7. априла 2020. at 09:21
    Apsolutno ste u pravu sto se tice „patriotizma“ prilikom desavanja 25. marta 1941. Nikakve razlike nema izmedju tog dogadjaja i organizacije desavanja pred Narodnom Skupstinom 5. oktobra 2.000. godine. Strani arhivi i cinjenice jasno govore o tome:

    https://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:689543-5-%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80-%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0-27-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0

    5. октобар реприза 27. марта
    Иван Миладиновић | 08. октобар 2017. 15:00 | Коментара: 18

    Неспорна улога иностраних тајних служби у организовању пучева у Југославији. Светске силе режирале и платиле два највећа преврата у модерној српској историји

    ПОДРШКА Београд 27. марта 1941. године, Фото-архива „Борбе“

    ЗНАЧАЈНА дешавања у историји једног народа, врло често, неопходно је наново процењивати и оцењивати. Поготову ако се последице тих догађаја осете тек много, много година касније. Такав је случај и са 27. мартом 1941, а по свему судећи, и 5. октобром 2000. године. Исправно сагледавање историјске улоге појединих великих догађаја биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје.

    О првом мартовском догађају од пре 76 година написано је неколико десетина књига, што у земљи, што у дијаспори, које су изузетно противречне. Једну групу аутора чинили су пучисти и њихови симпатизери, који су бранили своју улогу и релативизовали последице. Подршку им је здушно пружала комунистичка власт. Неке је, као генерала Симовића, наградила пензијом и безбедним повратком у Југославију. Другу групу су чинили чланови оборене владе, који су, иако малобројнији, упорно покушавали да докажу исправност својих капиталних одлука. У трећој групи били су званични југословенски историчари и публицисти, који су глорификовали улогу Комунистичке партије Југославије у дешавањима око 27. марта.

    Збивања у српској престоници 59 година касније, 5.октобра 2000, нажалост су много сиромашније забележена. Делимично због недовољне историјске дистанце, а много више из интереса и кукавичлука, добро умотаног у дивљење, и некритичког хвалоспева живим актерима.

    ПОЈАВУ књига новинара британског Скај њуза Тима Маршала „Игра сенки: Петооктобарска смена власти у Србији“, Милана Ст. Протића, историчара и функционера ДОС-а, „Лица и наличја – Изневерена револуција“, и Миодрага Милета Исакова „ПраДОС“ углавном је дочекало – ћутање.

    Изостале су отвореније политичке анализе, нарочито Маршалових тврдњи, а на њих се готово нико није осврнуо. Према овом сведочењу, показало се да су западне силе, односно њихове тајне службе, припремиле, извеле, па чак и платиле преврат којим је српска опозиција сменила Слободана Милошевића и његов режим. Једина порука књиге Тима Маршала јесте: „Србијо, погледај себи у очи и буди искрена!“

    Непосредно после 5. октобра, Мирослав Свирчевић, из Балканолошког института САНУ, у британским архивама је дошао до сета непознатих докумената о 27. марту која бацају сасвим другачије светло на овај значајан историјски догађај.

    Само на први поглед ова два открића у српској јавности немају никаве узајамне везе. Напротив, она потврђују смелу тезу о повезаности догађања 27. марта 1941. и 5. октобра 2000. године.

    СРБИ су поново пронашли своју душу, узвикнуо је сер Винстон Черчил 27. марта негде око поднева, када му је посланик Кемпбел јавио да је пуч у Београду дефинитивно успео. То усхићење Србима неће дуго трајати. Већ крајем те исте године Ситон Вотсон, британски професор универзитета, рећи ће нешто друго: „Ми смо улазак Југославије у рат платили пола милиона фунти, па не дугујемо Србима ништа!“

    Нешто доцније огласиће се и Вилијем Донован, амерички генерал, обавештајац, отац Централне обавештајне агенције (ЦИА), човек који ће се јанура 1941. године наћи у Београду и упознати кључне пучисте: „Срби се не могу позивати на 27. март 1941. године, јер смо ми ту револуцију купили.“

    А три дана пре пуча, у Београд је стигао шифровани телеграм: „Став кнеза-намесника показује такво безнадно осећање нереалности да се од њега ништа не може очекивати. Имате пуно овлашћење за било коју меру коју сматрате да је исправно да предузмете да бисте помогли промену владе или режима, чак и путем државног удара.“

    ПРИПРЕМА Демонстранти пред Скупштином 5. октобра 2000. године

    Телеграм, под број 4, Џорџа Тејлора, специјалног агента кога је лично Черчил крајем 1940. послао у Београд, за нас је најинтересантнији: „Откако сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга… Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац!“

    АГЕНТИ су исплаћивали сараднике по Београду, од новина до политичких странака. Документа која је пронашао Мирослав Свирчевић кажу: Земљорадничка странка добијала је 5.000 фунти месечно, неке дневне новине, попут „Правде“, имале су 150.000 динара месечно, а неке друге узимале су апанажу у натури, односно у олову, без кога је био незамислив штампарски слог. На листи су били и Самостална демократска странка Светозара Прибићевића, којој су такође исплаћиване значајне суме, а један од лидера, Срђан Будисављевић, био је и члан Владе. На списку се налазило и Удружење старих ратника, као и Сељачка странка Драгољуба Јовановића. Два енглеска извора спомињу да су фунте одлазиле и на рачун Српског културног клуба Слободана Јовановића и Драгише Васића.

    Мотив Британаца да режирају ове догађаје најбоље илуструје Черчилов савременик, војни историчар Лидл Харт, који је написао: „Черчил је постао велики само зато што је умео да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе“, што је, иначе, црвена нит британске спољне политике.

    ПРИПРЕМЕ за оно што се догодило 5. октобра трајале су месецима. Још крајем 1999. године почели су све учесталији контакти српске опозиције са државницима кључних светских сила и оперативцима њихових служби. Ако данас и није могуће открити све појединости, одређени закључци се ипак могу извући. Суштина свих тих састанака била је иста – Слободан Милошевић мора да оде са власти.

    У НАТО бази у Берлину пада договор да се примени принцип Филипа Македонског, који је говорио да и најутврђенији град може да освоји само са једним магарцем натовареним златом. Српској опозицији је послата порука: Паре наше – посао ваш!

    Велике суме новца годинама су улазиле у Србију. Прва шушкања су почела када су поједини активисти другог ешелона ДОС-а нагло почели да троше неубичајено велике износе. Већ 26. новембра 2000. године у „Њујорк тајмсу“ је објављено да нема прецизних података о томе колико је тачно новца уложено у свргавање Милошевића.

    Америчка агенција за међународни развој је тврдила да је око 25 милиона долара уложено само 2000. године. Неколико стотина хиљада долара је дато директно „Отпору“ за пропагандни материјал – мајице, беџеве и слично, рекао је Доналд Л. Присли, помоћник управника ове агенције. Лидери „Отпора“ су касније признали да су добијали много „тајних долара“, али ту тему нису хтели да коментаришу у Вашингтону.

    фото З.Јовановић

  3. Kako mozemo znati sta se dogadjalo pred sam drugi svjetski rat, ako nismo u stanju da shvatimo , tumačimo i razumijemo “petooktobarski prevrat” ??
    Sve nepobitne činjenice znamo :
    Amerikanci napisali knjigu ( Porodični dragulji ) , a pučisti snimili film u kojem se hvale kako su odlazili u Madjarsku po novac…….. Svima su nam poznate posljedice,……… političke, vojne, ekonomske, ekološke, zdravstvene, nacionalne, civilizaciske, mentalne…….
    e kod ovih mentalnih……. svatko sebi uzima za pravo da ih tumači po svome, grubo gazeći činjenice sa punim sljepilom prema istini !!!

  4. Moje duboko postovanje knezu Pavlu (gospodinu, vizionaru) i Krunskom savetu kraljevine Jugoslavije, koji su 25 marta 1941god, u izuzetno teskoj politickoj situaciji, potpisali ugovor sa Nemackom i Italijom. Mirovni ugovor koji je nasoj zemlji garantovao mir i postojece granice.
    Ugovor, koji bi verovatno spasao stotine hiljada zivota, medju kojima i moga oca i mojih sticeva.

    Nazalost, dva dana kasnije, grupa srpskih oficira (moram reci « budala »), izveo je vojni puc. Taj puc je imao snaznu podrsku Velike Britanije i sto je jos tuznije, imao je i podrsku dela srpskog naroda, na pr srpskog patrijarha Gavrila Dozica koji je blagoslovio državni udar rečima: „Noćašnji akt spasao je čast našeg naroda i države, pa zbog toga i mi možemo samo blagosloviti ovo delo.“

    U aprilskom (totalno beznadeznom) ratu koji je bio posledica vojnog puca 27 marta, Jugoslaveni su izgubili ljude, slobodu i drzavu, a 200 000 uglavnom srpskih vojnika i oficira odvedeno je u zarobljenistvo.

  5. Ко мисли да у „мартовском патриотизму“ није било долара, односно фунти, за разлику од петооктобарских збивања – грдно се вара. Патриотизам не би требало да буде слепо срљање једног народа који се, изгледа, заветовао на немишљење и уобразио да је баш свакоме на овом свету раван, док његова назови елита, која га покреће у пропаст, прима фунте или доларе, свеједно. Петог октобра беше прекипело. И без икаквих долара, сваком дебилу беше доста.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime