Srbiju lopovi i kriminalci neometano i nekažnjavano kradu i pljačkaju. Od severa do juga, od zapada do istoka, kradu šta stignu, provaljuju u ambare, čardake, podrume, stanove, vikendice, skidaju lim, olovo, seku dalekovode, otimaju žitarice, prehranbene proizvode, seku bakar, kao gubari sve ogule šta stignu.
Njih ne kažnjavaju, što ih ohrabruje, sve do nasrtaja na policajce i državne organe.
Srrbija je destabilizovana u temeljima.
Policija savesno obavi svoj posao, preda krivične prijave sudovima, ali od toga obično nema ništa. Sudovi zataje. Neko „odozgo“ im sugeriše da ne kažnjavaju.
Pljačkaši se pravdaju:
1. gladni smo, žrtve smo diskriminacije, borimo se da preživimo.
2. kradu oni „gore“, bogataši, što da ne krademo i mi, da ne umremo od gladi.
Oni su apsolutno u pravu što se tiče onoga pod brojem 2. A apsolutno nisu u pravu onoga što se tiče pod brojem 1.
1. Siromaštvo ne može biti opravdanje da se poseže za nasiljem i ugrožavanjem prava drugih. Ovi primitivni pljačkaši su manjina, ipak ogroman broj onih koji žive u bedi, koji gladuju, koji nemaju lekove da se leče, a to su milioni građana Srbije, zlopate se, stradaju, ili umiru- ne pribegavaju otimačini. Najbliži srodnici pisca ovih redova, iako već u sredovečnim godinama su nezaposleni, bez dana radnog staža, u bedi, kao i milioni obespravljenih građana ove zemlje bez „partijske knjižice“.
Oni dubinski destabilizuju Srbiju, na delu je podmukla subverzija, iza koje stoje snage mraka u zemlji i okruženju.
Da tako slabe narod Srbije.da iznuren i obespomoćen ne može da se odupre onima „ gore„, jer im konvenira nemoćan narod, da tako sačuvaju netaknut „Status quo“ i da Srbiju pretvore u lični posed i prćiju. A onima iz neprijateljski nastrojenog geo-okruženja su dobro došli obespomoćeni stanovnici Srbije, i zbunjena i preplašena vlast Srbije.
Prvi na udaru su ostareli i iznureni zemljoradnici, i građani, izolovani i sami, nesložni, mladi napustili sela, rasturile se nesložne porodice, a pljačkaši idu u grupama , ljudi drhte pred njima, disciplinuju policiju i državnu vlast.
Državna imovina je najprivlačnija meta, sve odnose, država Srbija je odavno Alajbegova slama, ne samo za one iz geo-okruženja, nego i za sve one u zemlji kojima je ta imovina mastan zalogaj.
Pljačkaju državnu imovinu, a državni sudovi ih štite. Država protiv države.
2. Oni su potpuno u pravu kada kažu da i oni „gore“, bogati, kradu, zašto ne bi i oni, gladni i u bedi..U Srbiji organizovani segmenti i klanovi kriminalaca, povezani sa „nedodirljivim“ iz „duboke Srbije“, kradu šta stignu, ne samo bagatelne privatizacije, provizije, svakojaka pranja novca i sumnjive transakcije, do mita i korupcije, kroz poreze i namete, smanjenja penzija penzionerima, i doprinosa trudnicama,.krađa i pljačka su svuge prodrli, sve do provala u banke, pošte, stanove,sve do prodaje beba.
Danas, kakva sramota i ljudska beda, oni „nedodirljivi“, vrhunska vlast u Srbiji, potkradaju masovno po kućama stanovima ostarele i nemoćne, bolesne, ustremili se na njih lešinarski, otimaju od nemoćnih i nezaštićenih sve do skrivenih zamotuljaka novca, do srebrenih kašika i viljuški.
Ti „nedodirljivi„su u uređenim državama dika i ponos, najinteligentniji i najodaniji svome narodu i državi.
Ovde su to kokošari i jajare, notorni kriminalci, zločinci, sramota ove države i ovoga naroda. Zbog njih je Srbija raspeta na stubu srama i predmet sprdačina, ne samo u Evropi nego i u najzaostalijim zemljama planete.
Zašto pljačkaši ne pokradu sudove, supermarkete , banke i firme tajkuna., sve do sudija pojedinačno?
Zato što ne smeju. Zašto da napadaju one koji ih štite .
Srbija je na umoru.
Spas je u sudovima. Dok ne zaživi pravično sudstvo, nema spasa Srbiji.
Kada sudovi počnu da sude po zakonu, Srbiji će svanuti.
Neko će kazati: Iza tih koji destabilizuju Srbiju stoje moćne zapadne države.
Srbija se može spasiti mudrom diplomatičnošću i spoljnom politikom . A ne da naivno naseda podmetanjima kukavičjih jaja iz geo-ikruženja, sa ciljem da Srbiju opet zavađaju, da gura prst u oči svemoćnima, kao što su činili 1980-ih i 1990-ih godina, i kasnije.
Um caruje snaga klade valja.
Pa eto, ko nema u glavi, ima u nogama,Raspravljjte se sa raspamećenim i razjarenim neznalicama, koje ne razumeju o čemu se radi, koje traže „krivca„, Koje u Srbiji niste u stanju da obuzdate.
Oni nerviraju Srbiju.
A i oni koji ne shavataju zakone međunarodnih odnosa nerviraju one moćne koji ih znaju.
Tomislav Krsmanović
Годинама размишљам док пратим стање у матици, који је најефикаснији инструмент до драстичне промене стања. Мали број идеја је спроведен у Србији, што делимично, што у потпуности, велики број смо продискутовали. Када погледам грб на застави, чини ми се као да бих сваког трена прочуо глас четири С-а који у себи носе јасну поруку. Зашто ми Срби нисмо у стању да се ујединимо, то ми уопште није јасно… Пропаде нам држава, тло њено, њен дух и устав, тражимо излаз и притом кривимо једни друге, зашто сваки покушај неког погона за уједињењем пада у воду. Све је правилно исписано у тексту, али нас је преко седам милиона Срба плус ми у дијаспори, волимо своју земљу, сви исти циљ и имамо и дубоко у души жудимо за добром страном прошлости, стабилности, сигурности и среће у нашој и наше земље, како то да смо се удаљили једни од других, да судимо једни другима и презиремо се међусобно када смо исте крви, како то да смо годинама уназад распознали и структуру и решење проблема, а нисмо успели да кооперишемо већ једни друге као клинове избијамо. Доста ми је више суза које сам пустио од патње, што су Београд, Нови Сад, Крагујевац и други градови земље постали хладна места, чијим улицама су некада ходала насмејана деца и дивни људи једне дивне земље. Зашто смо допустили да дођемо до те мере, да се фрагментизујемо, а управо то мислим, да је то наш највећи проблем, илузија да смо једни другима највећи непријатељи, да смо себични и покварени, а уствари вековима се крстили под једно истом религијом. Сваки Србин мени је брат, свака Српкиња мени сестра, зашто бих ја презирао или судио било ком нашем држављанину или држављанки, желео му зло, када смо исте крви. Зар су нам опет нужне поплаве да докажемо, да смо један народ, да смо патриоте, да чувамо једни друге. Не вреди нам историја о славним биткама и великим нашим царевима, који су главе дали за нашу данашњу слободу, не вреде Његошеве речи, ни изворне песме, ни епска поезија о славном и великом народу, ако не постојимо као један ум, једно срце, једна душа, једна држава која је спремна, да се ода својој деци и организује се, да заједничким снагама извучемо најбоље из ове државе што је још могуће, док не постане прекасно. Свако прати себе и свако има и добре идеје али тешко је организовати било који покрет за променом, када сви себе слушамо, када сви мислимо и сви желимо исто, а на крају закажемо у истрајности. Као јединка не постојим, сам себе не могу назвати државом, моћ да променим нешто сам у Србији је далеко минималан. Све док не решимо проблем уједињења снага што више појединаца, лиће сузе и ми и наша деца, а за њих поготову радимо на решењима. Србија ће нестати у хаосу крви и очаја, нико од нас тај сценарио не жели, а доказ су наша деца која хладним и ватреним оружијем крећу једни на друге због нешто мало пара. Понављамо грешке западних земаља, постајемо као и они, а не делујемо. Ко то заиста жели сем Србомрзци и равнодушни? Судови ће остати под старом структуром, ако се не покренемо, ако се не огласимо сви, а како то да изведемо, како да схватимо, да нише није питање Србина или Српкиње, већ Срба?
BM,uzmi ti lepo i klikni na internetu FILM SOVJETSKA PRIČA I KOMUNISTIČKI ZLOČINI,nakon toga bi mogao da polemišeš,jer je malo prostora za duga objašnjenja.
Поштовани Србо, превише дезинформација кружи у нашој земљи, почевши од партијских пропаганди до теорија завере. Шта вреди да улазим у материју филма, кад су ствари просте. Срби су погубљени у ућуткани, говоримо годинама крајње је време да се нешто уради, крајње је време, крајње је време. Реците ми, шта би се десило да се сви огласе? Да крену да се буне апсолутно сви? Ми смо створили разне теорије о силама који владају над нама, ко ће гарантовати да нас и двери на власти неће оставити на цедилу? Све док не постанемо прагматични, неће се ништа мењати, то је чињеница. Ни до данас нисмо успели, да променимо стање знатан корак на боље. Не мешајте комунизам са реакционим уједињењем свих бића једне земље истих мука. Неслога ће увек бити проблем. Ја не причам о идеологији, већ о дејству. Нема пуно да се размишља, ако не устанемо сви заједно, комшије, који једни другима желе зло, породице које су растурене, другови који су завађени. Знате ли, зашто су Албанци добили на снази, што су уочи рата опростили једни другима, заборавили крвне освете и ујединили се са циљем, да нас урнишу, користећи сваку шансу и сваку и најпрљавију методу. Добро знам о чему говорим, јер сам се лично сусрео са слогом Шиптара против моје воље. Знате ли, шта је један Шиптар рекао, парафразираћу: „Ви сте Срби браћа само по религији, док ми једни друге волимо без обзира на религију и сталеж, зато вас надјачавамо.“ Да и у праву је, несложни смо, нажалост, само није у једној ствари: Да се свесније називамо православцима и да се присетимо традиција и вредности хришћанских које су раније чиниле лепак друштва, не би данас били где смо, а у то сам упорно сигуран. Заборавили смо мудре речи старијих генерација, заборавили смо њихове опомене, просто сасвим. Не подцењујем Ваше знање и не полемишем против Ваших убеђења, али ствари су много простије него што нам се чине. Потребна је чврста убеђеност у оно шта смо и ко смо, у наша права, потребна нам је тврдоглавост у одбрани ексистенцијалних интереса, знамо ми, само се нећемо усудити у то, мислећи, да ћемо пустити гард и обелоданити једни другима ахилову пету, коју ћемо искористити, да докрајчимо једни друге. Невера и опрез влада међу појединцима, а то ствара и појачава илузије о непријатељству и нужности за преживљавањем на штету другог исте националности са истим проблемима и истим нужним потребама. Научили смо да трпимо. Време пролази, проблема унутар земље све више, најнужнија инфраструктура нам пропада док ми теоретизујемо и завађамо се, крадемо једни од других, а сви знамо ко су нам извори проблема. Домови здравља се претварају у лацарете током рата солферина у којима расте ризик трансфера ХИВ-а током крвних трансфузија. Све измаче контроли. Буне су малог оквира, ево штрајкови полицајаца, војних службеника и грађана донеше минималну промену плата, али је донешена интензивнијим дејством. Да једнога дана унуцима причам бајке о једној дивној земљи, од које ће остати само артефакти, коју смо срушили седећи и чекајући на знак покрета? Свако даље коментарисање је губљење времена, драгоценог времена. Шта више рећи. Са великим поштовањем
Ko je ukrao biciklu,cika Stoletu,neka je vrati!!!
Dragi nasi Srbi !
Da bi se vratili u Srbiju mi koji smo preko 20 miiona po svetu pet geneacija jedino mozemo da se vratimo kada vratimo nasu kraljevinu , i nas crkva kao sto mi imamo svi svoje crkve u svim drzavama gde smo . A pod Titom su nas nasi policajci tukli i za svetog Savu i za Bozic, Najvise nas pobili komunistoi jer Tito je saradjivao sa ustasama a kimiterna od1925 napravila strategiju da se Srbi smanje na minimum i nazalost. Srbi imamo tipicno dve vrste , ili smo veoma dobri i humani ili prevaranti i,licemeri ibeskurpolozno pokvareni . To su na s lagali do sada a nasi roditelji kao moji naprimer koji su pobegli u Francuskoj i onda kada smo se odselili i tek smo doznali ko je Tito onda komunisticka banda udba sta je uradila sa ustasama i njih postavili u Armiji a nase Srbe poubijali i proterali ustvari svi pametni pobegli.iz te proklete drzave ali nasa lubav je u nasim srcima uvek i naravno svi smo se nadalli posle Tita da ce da se vratimo ali u kraljevini. Ali nazlost ova kom njarska horda se nastavlja Titova diktatorski pioniri zlotvori i ako malo vidite ko je bio najvise Hrvati ,Slovenci Crnogorci svi zlobnivci kao i Siptari,i Bosanski muslimani i naravnio nase izdajice su nasi najveci neprijatelji i i mi smo prakticno vise pobijeni od komunista nego od Nemca .
Sve to je ogledalo komunističke vladavine.Oni plivaju samo u haosu.Jedini protivnik im dveri,koje stalno upozoravaju na sveopštu pljačku i sav ostali kriminal.Svi ostali na drugoj strani,glume neku tobožnju opoziciju,a oni pre njih isto radili,i sa ovima u skupštini donosili te zakone koji su napravili da bi zaštitili pljačku države.Evo idu beogradski izbori,da vidimo,dal će Beograd izabrati dveri ili sve ostale na drugoj strani koji su doveli do ovoga.