Insajder.net otkrio je još jedan način kako brojni pojedinci, vlasnici firmi, zloupotrebljavaju aktuelan status Kosova ne bi li izbegli plaćanje svojih obaveza, čime nanose štetu i državi i drugom firmama. Pojedinci svoje firme jednostavno preregistruju iz centralne Srbije na Kosovo i ostanu dužni dobavljačima, koji svoja potraživanja više ne mogu da naplate.
Na samo tri adrese u Prištini, iz centralne Srbije je tokom poslednjih nekoliko godina tako preregistrovano čak 80 firmi.
Istraživanje Insajder.neta pokazuje da je iz centralne Srbije na samo tri adrese u Prištini tokom poslednjih nekoliko godina preregistrovano čak 80 firmi. Prema podacima APR-a, kod tih firmi upisano je više promena vlasništva, a vlasnici obično imaju po nekoliko privrednih subjekata na istoj kosovskoj adresi.
Oštećeni dobavljači, u nemogućnosti da naplate svoj novac, podnose krivične prijave.
Jedna od oštećenih kompanija s kojom su novinari Insajder.neta stupili u kontakt, a u kojoj su nam rekli da iz straha ne žele da budu javno pomenuti, podnela je krivičnu prijavu protiv firme HRIZOS DOO. Ta firma je prema podacima APR-a prvobitno poslovala sa sedištem u Zemunu, zatim na Starom gradu, a poslednja adresa joj je u Ulici Ahmet Krasnići bb u Prištini.
| Mehanizam prevare je jednostavan – firme registrovane na teritoriji centralne Srbije kupuju robu na odloženo plaćanje, a isplatu garantuju uredno overenim i potpisanim menicama. Pre isteka ugovorenog roka za plaćanje, u Agenciji za privredne registre vrše promenu adrese i svoja sedišta prebacuju u Prištinu. |
Do kontakta kompanije i vlasnika nismo uspeli da dođemo.
Hrizos ima svoj sajt, ali na njemu ne postoji bilo kakav kontakt. Iako je na internet stranici te firme navedeno “Javite nam se i mi ćemo Vam pružiti najbolje!”, odmah ispod, odeljak predviđen za broj telefona stoji prazan. Na internet prezentaciji navedena je adresa u Zemunu na kojoj je stambena zgrada, a stanari su nam rekli da za takvu firmu nikada nisu čuli.
Firme u ulicama Vidovdanska i Avalska u Prištini
Osim na adresi Ahmet Krasnići bb, veliki broj preduzeća registrovan je u Prištini i na adresama Avalska 50 ili Vidovdanska 93. Zamimljivo je da od ukupno 38 firmi registrovanih u Avalskoj ulici njih 30 ima istog vlasnika. Brojevi telefona tih kompanija, do kojih je uspeo da dođe Insajder.net, ili su nepostojeći ili privremeno isključeni. I ta preduzeća poslovala su u centralnoj Srbiji, sedište su prebacila na Kosovo u poslednje tri godine, a u registru je navedeno da se bave najrazličitijim delatnostima – od trgovine, preko turizma, do građevinarstva.
Nema izvršitelja u Srbiji imenovanih za Kosovo
I kada bi postojala izvršna odluka suda o naplati potraživanja prema firmi koja je preregistrovana na Kosovo, ona bi bila teško sprovodiva i svakako za prinudnu naplatu ne bi bili zaduženi srpski izvršitelji jer ih na Kosovu nema.
„Dovitljivost dužnika da izbegnu izmirenje svojih obaveza je uvek prisutna i uvek će biti prisutna. Efikasan pravni sistem treba da bude mera da ta dovitljivost ne dovede do osujećenja u namirenju poverilaca. Nema izvršitelja u Republici Srbiji koji su imenovani za teritoriju Kosova, na primer za Osnovni sud u Prištini ili Osnovni sud u Đakovici”, kaže za Insajder.net Svetlana Manić, zamenica predsednice Komore javnih izvršitelja Srbije.
To ipak ne bi smelo da znači, smatra ona, da su potraživanja od tih dužnika nenaplativa samo zbog promene adrese.
Prebaciš firmu na Kosovo i izbegneš plaćanje?
Institucije Srbije teritoriju Kosova posmatraju kao i svaki drugi deo svoje zemlje. Tako je moguće da, na primer, firma iz Beograda registovana u Agenciji za privredne registre jednostavno izvrši promenu adrese u neki grad na Kosovu. Problem je što posle toga u realnosti nije moguća dalja kontrola poslovanja te firme.
Na taj način moguće je koristiti mehanizam prevare o kojoj su našu redakciju obavestili predstavnici nekoliko, na ovaj način oštećenih, kompanija.
Mehanizam je jednostavan: firme registrovane na teritoriji centralne Srbije kupuju robu na odloženo plaćanje, a isplatu garantuju uredno overenim i potpisanim menicama. Pre isteka ugovorenog roka za plaćanje u Agenciji za privredne registre vrše preregistraciju i svoja sedišta prebacuju u Prištinu.
Na taj način, nakon blokade njihovih računa, dobavljačima koji su im prodali robu otežan je put da u daljem postupku naplate svoja dugovanja, pa čak i nakon odluke suda o zapleni imovine.
U odgovoru na pitanje Insajder.net-a šta policija uopšte može da uradi kad nema ingerencije na Kosovu, ministar Nebojša Stefanović kaže da je MUP spreman da s drugim državnim organima radi na rešavanju ovog pitanja.
„Kosovo je deo naše teritorije i mi ne možemo u punom kapacitetu da vršimo policijske poslove tamo, ali možda ćemo imati mogućnost da se obratimo našoj pokrajinskoj policiji, pa da vidimo da li oni mogu nešto da reše. Spremni smo da radimo na čitavoj teritoriji zemlje, ali i s drugim državnim organima koji imaju više ingerencija u smislu kontrole privrednih subjekata“, rekao je Stefanović.
Od Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Ministarstva finansija, s druge strane, nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje na koji način država može da reaguje u ovim slučajevima i pomogne oštećenim firmama da naplate svoja potraživanja.
Insajder
