„Tomo, ako šta treba, zovi me“, reče Barak Obama Master Tomi Bajčetinskom bez da mu je ovaj dao neki orden. Tako barem navode beogradski elektronski mediji u manje-više istom tonu.
„Vi ste najzaslužniji za uspostavljanje stabilnosti u regionu jugoistočne Evrope i ako Srbiji bude potrebna bilo kakva pomoć, pozovite me“, saopštila je press služba predsednika Srbije, a mediji po komandi preneli bombastično.
Lebac ti tvoj!
Još samo da Master Toma poslednjeg dana septembra govori u Ujedinjenim nacijama. Po drugi put za četiri dana. I ima da opet slušamo ono „po prvi put u novijoj srpskoj istoriji“…
Uskoro će na društvenim mrežama da osvanu i slike Master Tome sa predsednikom SAD (ako je dao onakvu poruku, to mora da je bilo licem u lice)… Još ako je u pratnji svoje Dragice, opet će da prave grupni foto „Ja i Dragica se slikali sa onim…“
I definitivno: Toma je (što se tiče Obame) osigurao da bude „prvi predsednik Srbije u novijoj istoriji“ koji se tri puta sreo sa Obamom. Istina, o sahranama (na šta je Toma Bajčetinski navikao) i sličnim dogodovštinama. Zato ne treba da vas čudi osmeh na okupljanju koje bi trebalo da bude tužno. Ali, ovo danas – beše nešto drugo.
Ipak, zna se ko voli da kaže kako se nešto dešava po prvi put u istoriji Srbije.
Makar se pod „istorija Srbije“ podrazumeva period od dolaska na vlast 2012. u kombinaciji sa Ivicom, koji je, kažu dobro obavešteni, već spakovao kofere (za koferče ne znamo) iz svog kabineta u Ulici kneza Miloša.
Inače, taj naš premijer voli svašta nešto, osim ovog pominjanja istorijskih datuma u razvoju Srbije.
Evo, pre par dana imao je priliku da kaže kako prvi put u novijoj srpskoj istoriji premijer Srbije polaže kamen temeljac u najvredniju investiciju ikad.
Naravno, bio bi demantovan. Iz više razloga: Bilo je većih investicija (čak i u građevinskim objektima), a čitav Beograd na vodi (za koji više niko ne zna da li će se graditi tri, četiri, deset, 20 ili 30 godina) će po svoj prilici ostati na nivou Potemkinovih sela, tako da ta priča oko investicije…
I da se razumemo: to me ne raduje. Jer, samo bi glup i zatucan čovek voleo da se u zemlji u kojoj nema posla – ne zaposli 20.000 radnika. Ili je u pitanju 15.000? Ili deset? Pitam, jer Vučić je, u zavisnosti od pesničke slobode, upotrebljavao sve brojke. A realno je reći – tri do četiri hiljade. Tako barem tvrde građevinski inžinjeri koji su svoje iskustvo sticali na raznim arapskim gradilištima.
E, zato želim da budem proglašen zatucanim. Jer: da, voleo bih ja da naraste Beograd na vodi, ali: ugovorno određeniji i bezbedniji po Srbiju; manje megalomanski; investitorski pouzdaniji; realniji i vremenski određeniji.
Ovako – sve me to podseća na ogromnu maketu izgrađenu od lego-kockica. I bojim se da se ne završio kao onaj projekat koji je krenuo komandom:
Žao mi je samo našeg Reformatora Velikog, kog je čak i Al Abar pretekao i rekao: „Prvi ću da kupim stan u Beogradu na vodi“… Alo, rođače, zna se ko u ovoj zemlji može da bude prvi u novijoj srpskoj istoriji! Ako ti to nije jasno, pitaj brata šeika!
Sve to neviđeno nervira našeg Reformatora Velikog.
Toliko da još ne zna da li će da raspiše opšte izbore, pa se najavljuje kako će da objavi odluku – do 15. oktobra… Ehhhh… Od Super Aleka, Heroja od Feketića, preko Reformatora Velikog, do Aleksandra Neodlučnog kratak je put.
Valjda je to razlog što nam premijer ne vidi dobro.
Eto: pre tri dana nije video policiju u Karađorđevoj kad je dolazio da postavi kamenac temeljac.
Nije video ni građane koji su protestovali zbog ugovora koji je (opet) nedostupan javnosti u integralnoj verziji. Dakle, ne govorim o protestima dve političke stranke protiv Beograda na vodi. Govorim o građanskom protestu koji je bio odvojen.
Aleksandar Neodlučni je video samo zatucane protivnike reformi. I po dobrom, starom običaju, vređao ih ignorantski.
Da li vam to liči na nekoga ko je ovom zemljom vladao do pre 15 godina?
Meni lično – da.
Videćemo koliko sam u pravu.
Aleksandar Bećić
