Medicinari sa KiM traže pomoć

0
1147

Radnicima KC Priština, proteranim sa KiM 1999. godine, stigao je ultimatum o izjašnjavanju hoće li se vratiti na posao ili ne. Za mnoge od njih ovo predstavlja težak životni udarac i preti da im ozbiljno ugrozi egzistenciju.

 REUTERS/Stephen Hird
Ostaci bolnice sa preko 70 ležajeva u Kosovom Polju koja je do ovog Pogroma, marta 2004. godine, prognana iz Prištine jedino ovde mogla da funkcioniše kao institucija gde su se Sri mogli lečiti. Od tog trenutka ova slika obeležava i stanje u srpskom zdravstvu na centralnom KiM.

Pokušavajući da reše svoj ezistencijalni, naprečac otvoren, problem medicinari sa KiM rasuti po centralnoj Srbiji udružili su se i traže da ih neko primi, da sagleda sve opcije i iznađe prihvatljivo rešenje.

Poslali su dopise na sve dostupne adrese medija, nadležnih službi, ministarstava. Odgovora nema. Njihova nemoć ogleda se u jednom od pasusa zahteva koji su poslali Ministarstvu Zdravlja:

U ustanovama gde smo angažovani za svaki problem dobijemo odgovor: ”Vi niste naši radnici”, pa Vas pitamo g-dine Ministre: ”Čiji smo mi radnici?”

poziv
Anketa i poziv na izjašnjavanje povodom Ultimatuma koji je stigao medicinskim radnicima.

Jedan od medicinara sa centralnog KiM, Saša Stanković, inače radnik Doma zdravlja Kosovo Polje veruje da će se novonastali problem nekako rešiti jer u suprotnom on u ovom trenutku ne vidi izlaz.

„Ovo je klasična ucena a znaju da nemamo gde da se vratimo. Ja sam samohrani otac dvoje dece. Za sada nas niko od medija nije kontaktirao. Inače niotkoga već šesti dan ne dobijamo odgovor a obratili smo se svima. Od Ministarstva zdravlja, preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, KBC Gračanica… Totalno smo blokirani“ kaže Stanković za KM Novine koji već duže godina živi i radi u Smederevu.

Tekst dopisa poslatog Ministratvu zdravlja i ministru Zlatiboru Lončaru, sa zahtevom za prijem predstavnika medicinskih radnika sa KiM kako bi pokušali da nađu neko razumno rešenje, prenosimo u celini.

MINISTARSTVO ZDRAVLjA

Nemanjina 22
11000 Beograd

MINISTRU G-DINU LONČARU

Poštovani g-dine Ministre,

Mi, radno angažovani zdravstveni radnici sa teritorije Kosova i Metohije, oformili smo grupu na društvenoj mreži i na taj način se povezali i dogovorili da je za našu dalju budućnost, kao i budućnost naših porodica, jedino i najbolje rešenje da zakažemo prijem kod Vas i tražimo od Vas pomoć da rešite naš radni status u smislu sporazumnog preuzimanja u ustanovama na teritoriji Republike Srbije, gde smo već godinama radno angažovani.

Da Vas podsetimo:  Milanović: Srbe nije proterala hrvatska vojska, nego Beograd
dopis
Dopis ministru

Nakon više bazuspešnih pokušaja da elektronskim putem (e-mail-om) dopremo do Vas, prinuđeni smo da na ovaj način stupimo u kontakt sa Vama i tražimo hitno rešavanje našeg statusa.

U Srbiji smo radno angažovani u proseku od 8 do15 godina, svoj posao obavljamo savesno, odgovorno i lojalno, mnogi bez nadoknade za prevoz, ovde smo zasnovali porodice, mnogi od nas su i samohrani roditelji, mnogima od nas je sva imovina na Kosovu i Metohiji uništena.

Kao što smo već pisali (e-mail), dobili smo anketni listić da se izjasnimo da li smo za povratak u svoje matične službe ili ne. Nismo dobili mogućnost ponude da ostanemo tu gde smo radno angažovani tolike godine. Problem je u tome što mi i nemamo gde da se vratimo, jer naša imovina je uništena, a ovde smo sa porodicama od kojih bismo se odvojili. Zar se na ovaj način štiti porodica i njeno pravo?

Ova anketa nam je poremetila živote, planove i ubila sve nade. Iako je većina nas pola radnog staža provela u ustanovama gde smo radno angažovani, niko nam od nadležnih ne izlazi u susret sa odgovorom šta dalje, niti se neko iz tih ustanova zainteresovao za preuzimanje, iako tolike godine radimo tu.

Svi nas upućuju na Vas kao Ministra zdravlja, jer samo vi, kao resorno Ministarstvo možete odobriti naš prijem u ustanovama gde radimo već dugi niz godina. Sama pomisao na mogućnost povratka tamo gde nemamo ništa, u nama izaziva strah jer je velika većina nas jedva izvukla žive glave, a sada bismo trebali da se tamo vratimo. Molimo Vas i zahtevamo da nas primite i izađete nam u susret jer, ako nas vi odbijete, nama preostaje samo da sa porodicama dođemo ispred Ministarstva i tu započnemo, po ovoj zimi, štrajk glađu do rešenja našeg statusa. A naš jedini zahtev je pravo na rad i život sa svojom decom, dakle u ustanovama gde već dugi niz godina radimo.

Da Vas podsetimo:  Crna Gora – drugi čin – Milo se kockao i izgubio
direktor-urgentnog-centra-zlatibor-loncar-1355734320-242257
Ministar zdravlja, Zlatibor Lončar. Nije nadležan za radnike pri svom ministarstvu?

Mnogi od nas žive samo od te plate (zato što naši supružnici nemaju posao) i nade da ćemo doživeti neku stabilnost, da ćemo dobiti rešenja tu gde radimo tolike godine.

U našim rešenjima piše: DO DONOŠENjA POSEBNOG ZAKONA KOJIM ĆE SE UREDITI PODRŠKA PRIPADNICIMA SRPSKOG NARODA NA TERITORIJI APKiM. Zar je to ta podrška???

U ustanovama gde smo angažovani za svaki problem dobijemo odgovor: ”Vi niste naši radnici”, pa Vas pitamo g-dine Ministre: ”Čiji smo mi radnici?”

U ustanovama gde smo radno angažovani, kao i u matičnim ustanovama upućuju nas na Vas, kao jedinu osobu koja nam može pomoći i rešiti naš problem.

Stoga Vas molimo: POMOZITE NAM DA OSTANEMO TU GDE SMO I DA RADIMO KAO I DO SADA.

Molimo Vas da nam zakažete prijem kod Vas u što kraćem roku i odredite koliko radnika možete da primite u ime ostalih. Mi bismo došli kad Vama odgovara, iz cele Srbije samo čekamo Vaš poziv. Ima nas dovoljno, ali ne i toliko mnogo da ne možemo biti preuzeti.

U Beogradu Unapred zahvalni
18.01.2016. Radno angažovani zdravstveni radnici sa KiM

KM Novine

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime