Smejanje „najsmešnijem virusu“, dovoljno je propraćeno. Doduše više psovkama, i ne račun virusa. On samo radi svoje, što se za „odgovorne“, ne bi baš reklo. Ili bar da ne rade, kako bi trebalo… Zato medicinskom osoblju, od strane građana makar aplauz, i makar samo u osam uveče! A vlastima po ceo dan i svakog sata, nešto drugo. Kad već ne možemo aplauz iza ušiju…
Taman pomisliš: radi se o brizi za sve penzionere, dosadašnjeg Predsednika svih građana Srbije koji su članovi SNS. Dragocene su to živuljke, kako su mirno primili smanjivanje penzija! Nema bojazni da će biti drukčije, ako ih iz neke potrebe, vlast opet rebne… A onda se javi ostatak zdravog mozga: otkud tolika ljubav starijima od 65 godina u gradu, a od 70 na selu? (Objašnjenje je smešnije od svega najsmešnijeg: seljaci su „povlašćeni“ jer treba da „poseju pšenicu!“. I moraju imati neku dozvolu, ako u polju nameravaju da rade između 20 uveče i 5 ujutro).
Dati im po četiri hiljadarke, a uzeti stopedeset ako izađu na ulicu? (Dobiće, verovatno, nešto oni koji takve prijave). Zašto je ljubav prema onima sa godinom manje, ista kao prema deci i omladini? Ako bi stari do sedamdesete uspeli da se dočepaju svog sela ili vikendice, mogli bi ono što u gradu ne mogu! A seljaci od šezdeset pet, neka sede ili leže i kašlju, mole se Bogu i pozivaju vračare. Nikako „u grad“ kod dece i unučića, i bliže lekarima! Tamo će odmah biti stariji pet godina, plus sve što sledi. Lekara i medicinskog osoblja, već nema dovoljno…
A Anina objašnjenja? Dobra stvar, po čemu je inače pamtiti? Vanredno stanje proglasili su, baš po Ustavu, predsednik, premijerka, i predsednica Skupštine, jer Skupština nije mogla da se sastane!? Tačno ali pošto je proglašeno! Ne kad se znalo kako je u Kini i drugde, kada je umesto sazivanja skupštine preporučivan šoping u Italiji! Znači, nama seks u zdrav mozak, sve dok ne ostane u drugom stanju… A nije loše ni Ani. Kad bude stani-pani, na raspolaganju joj je poznato: „Ja sam samo izvršavala naređenja!“.
Što bi rekao Rodoljub Šabić: mnogo priče, „treniranja strogoće“, možda je kanula i neka suza! Da prikrije kašnjenje u reagovanju i neozbiljno reagovanje. Odgovarajućem profesoru može se i oprostiti, nije bio na svom terenu. Ali vlast je na svom, i te kako bila! Zato nije bilo „vanredne situacije“ nego odmah „vanredno stanje“, duge cevi, prsti na obaraču… Zato mnogo ljubavi uz malo odgovornosti, zato gledajmo Njega na televizoru dok ulicu gledamo samo kroz prozor. Pamtimo pomenuto i ostalo čudno, i budimo spremni na buduće čudno. Recimo, za početak, na ukidanje društvenih mreža, prvo starijima…
Korona će otići kako je i došla, a ostaće ko ostane. Kakav će biti, zna se. Plašljiviji nego ranije, nesiguran šta da čini i ne čini, u stalnom iščekivanju naređenja i objašnjenja. Uvek okrenut „onom gore“. Ne na nebesima ali ipak nad nama, i sa tradicionalnim: „…dade i uze, neka je blagosloveno ime njegovo“.
