Model za opstanak malih i nezavisnih lokalnih medija

0
720

Pitanje je da li su kooperative, čiji su vlasnici novinari i čitaoci, primenjive u Srbiji, ali one na drugim mestima nude potencijalno rešenje za goruće medijske probleme – sve manje nezavisnosti u novinarstvu i nestanak lokalnih medija.

Medijske kooperative su u Evropi i svetu postale neočekivano popularan način da se u životu održe lokalni i drugi „mali“ mediji pred naletom krupnog kapitala i sužavanja mogućnosti za prihode od reklama.

Kooperativa znači kontrolu „malih“ vlasnika (velikih nema) nad poslovanjem, nezavisnost u radu i novi biznis model koji možda i reši već dugo nerešiv problem održivosti malih i lokalnih medija.

Pitanje je da li su kooperative primenjive u Srbiji, ali one na drugim mestima nude potencijalno rešenje za goruće medijske probleme – sve manje nezavisnosti u novinarstvu i nestanak lokalnih medija.

Ovaj model je idealan za lokalne medije, a njegov način finansiranja i odlučivanja predstavlja prilično radikalnu alternativu postojećim – a to znači i novcu od reklama, koji je povezan sa interesima krupnog kapitala i, kao što je kod nas slučaj, vladajuće političke nomenklature.

Suvlasnicima se kooperativa isplati

Postoji više modela medijske kooperative, ali su na krajevima spektra dva osnovna. U jednom, mali akcionari, koji su, u stvari, novinari i ostali zaposleni i korisnici (čitaoci, gledaoci, slušaoci) medija postaju vlasnici malih udela u kapitalu. Dok novinari ulažu rad, korisnici ulažu novac kao investiciju za revitalizaciju medija.

Isto tako, lokalni korisnici obezbeđuju lokalne reklame jednom kada investicija donese veću vidljivost medija – to im se kao suvlasnicima direktno isplati.

Drugi model je vlasničko/pretplatnički – mali akcionari plaćaju mesečnu članarinu na osnovu koje imaju svoj glas u vezi sa strategijom razvoja, uređivačkom politikom i tome slično. Naravno, ovaj drugi model ima smisla samo ako akcionara/pretplatnika ima dovoljno.

Da Vas podsetimo:  Kako su Cenzolovka i SĆF pomogli lokalnim medijima čiji je opstanak epidemija dodatno ugrozila

U oba slučaja, akcionari čine skupštinu koja bira upravni odbor. Odbor postavlja glavnog urednika i direktora. Direktor odgovara za poslovne i pravne odluke u okviru strategije koju donosi skupština. Glavni urednik je u svojim odlukama nezavisan, a odgovara odboru za profesionalne standarde i kretanje uređivačke politike u okvirima strategije koju donosi skupština.

Osim što predstavlja poslovni model koji je prilično fleksibilan i prilagodljiv poslovnim prilikama, medijska kooperativa donosi uređivačku slobodu oslobađanjem od potrebe prilagođavanja interesima izvora novca, pošto tu slobodu štiti skupština kao kolektivni organ upravljanja.

S druge strane, međutim, želje akcionara najčešće se kreću ka sopstvenim društvenim, često i političkim stavovima, i kritičari modela tvrde da se kooperative neminovno pretvaraju u navijačke, čak i neobjektivne medije, nastojeći da udovolje svojoj skupštini.

Sadržaj za unapred odabrane ciljne grupe

Odsustvo želje za suvim činjenicama, bez jasnog redakcijskog stava o njima, međutim, neporeciv je svetski trend koji se ne vidi samo u istraživanjima potreba korisnika medija, već poodavno i u promenama u uređivačkim politikama samih medija, koji se sve češće odlučuju da biraju ciljne grupe i za njih stvaraju sadržaj i okruženje koje im prija (CNN vs. FOX, na primer).

Tako su kooperative, koje postoje još od četrdesetih godina prošlog veka, dočekale da najveća zamerka ovom vlasničkom modelu postane mejnstrim uređivačka politika kakvu korisnici žele i očekuju, samo što su u ovom slučaju korisnici ujedno i vlasnici, pa imaju priliku da utiču na poslovnu i uređivačku politiku.

Mnoge kooperative nisu uspele da prežive, ali neke opstaju baš dugo, kao nemački Junge Njelt, koji izlazi još od 1947. godine, ili italijanski Il Manifesto, koji će 2019. godine proslaviti pola veka postojanja.

Švajcarski NjOZ Die Njochenzeitung osnovan je nedavno, 2012. godine, i postigao je pristojnu popularnost i održivost. Fantastičnu gipkost ovog poslovnog modela simbolizuje Le Monde diplomatique, koji nije kooperativa, ali neke kooperative štampaju u saradnji sa matičnom redakcijom – lokalne verzije „velikog“ Monda.

Da Vas podsetimo:  O nerešenim problemima novinarstva u Pančevu (a stvaraju se novi)

Nije, naravno, izvesno da su kooperative izvodljive u Srbiji, posebno što je za njih vrlo bitno da ostvaruju i komercijalne prihode, a to je u Srbiji veliki problem. Ipak, model nudi rešenja za neke probleme za koje ni jedan drugi to nije uspeo. Vredi razmisliti i, možda – pokušati.

Branko Čečen
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime