Medijski mrak u vreme korone (4): Zid ćutanja o zaraženima u Bečeju

0
287
Foto: Gordana Adamov

Do informacija o merama ili dozvolama za kretanje nekako se i dolazilo, ali do podataka koji su za građane bili izuzetno važni – o broju zaraženih, testiranih, o stanju u Domu zdravlja – nikako. Pokrajinski i republički organi, na koje su novinari upućivani, nisu odgovarali na pitanja

Vlasti su vanredno stanje koristile za novi obračun sa nezavisnim lokalnim medijima i za favorizovanje poslušnih. Istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša pokazalo je da je centralizacija informisanja tokom vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja se tiču njihovog zdravlja, te da samo 5,08 odsto ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije. Cenzolovka predstavlja istraživanje o kvalitetu informisanja tokom epidemije u nekoliko gradova.

Sve vreme tokom trajanja epidemije redakcija lokalnog portal Moj Bečej vrlo je teško ili nije nikako dolazila do zvaničnih informacija u vezi sa koronavirusom, jer su nadležne zdravstvene ustanove na lokalu i u okrugu upućivale novinare i novinarke da odgovore potraže u pokrajinskim ili republičkim institucijama.

To su oni i radili, ali pitanja upućena Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Vojvodine i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo o zaštitnoj opremi u Domu zdravlja Bečej, testiranju građana, broju pozitivnih na kovid-19, kao i o mnogim drugim temama važnim za sve koji žive u Bečeju, ostala su bez odgovora.

„Nezvanično nam je i potvrđeno da je ustanovama još na početku zabranjeno da odgovaraju na pitanja novinara. Isključivo se šalju saopštenja, očigledno prethodno odobrena od nadležnih u Vladi. Ipak, novinaru nije dovoljno da vidi broj, potrebno je da neko rastumači te podatke. Bez obzira na ukidanje neslavnog zaključka Vlade Republike Srbije da se informacije u vezi sa koronavirusom centralizuju, u praksi se situacija nije promenila“, kaže Ana Aćimov, novinarka portala Moj Bečej.

Da Vas podsetimo:  Podaci pokazuju da je Ministarstvo kulture izdvajalo novac za Kurir

Greške u zvaničnim podacima

Naša sagovornica ističe da pokrajinske institucije nisu uopšte odgovarale i da zaslužuju nula bodova u komunikaciji sa medijima. Njena redakcija je poslala i nekoliko pitanja republičkom Kriznom štabu, na koja takođe nije bilo odgovora.

Pitali su i zašto lokalni mediji u Vojvodini informacije o stanju sa epidemijom virusa ne mogu dobiti iz domova zdravlja, već se novinari upućuju na pokrajinske i državne institucije.

Centralizovano informisanje ide dotle da stanovnici Bečeja nisu obavešteni na lokalu o otvaranju kovid ambulanti, već su taj podatak novinari i novinarke pronašli na sajtovima državnih institucija!

O broju pozitivnih na kovid-19, kojih na sreću nije bilo mnogo, redakcija portala Moj Bečej  informisala se na sajtu Ministarstva zdravlja, ali i tu je bilo problema. Naime, nakon što su 16. aprila objavili podatak sa sajta covid19.data.gov.rs da su u opštini Bečej dve osobe inficirane koronavirusom, taj podatak je ubrzo demantovala direktorka Doma zdravlja Bečej Kosana Nešić, koja se tada prvi put od početka epidemije obratila toj redakciji.

Objasnila je da je, na osnovu njene komunikacije sa Institutom za javno zdravlje Vojvodine, u pitanju administrativna greška, odnosno da u kovid ambulanti Doma zdravlja nije registrovan nijedan slučaj obolevanja, kao i da na teritoriji Vojvodine nema hospitalizovanih građana iz opštine Bečej.

Iz republičkog Kriznog štaba o ovoj „zabuni“ nisu odgovorili portalu Moj Bečej.

Za medije zatvorene i ustanove socijalne zaštite

Portal Webinfo, koji pokriva opštine na obe obale Tise – Bečej i Novi Bečej, kada se radi o pitanjima koje se tiču samih opština, nije ostao uskraćen za odgovore.

Prema rečima urednice tog portala Tijane Janković, informacije u vezi sa lokalnom sredinom i dešavanjima dobijaju se bez problema, ali poteškoće nastaju onda kada moraju da se obraćaju višim instancama.

Da Vas podsetimo:  Savet REM-a odbio zahtev sopstvenih članova da ograniči emitovanje rijaliti programa

„Možda je to zbog toga što se radi o relativno malim sredinama, gde se ‘svi međusobno znaju’, ali ako i kada građani s nama stupe u kontakt u želji da, na primer, saznaju da li je za poljoprivrednu dozvolu za kretanje tokom policijskog časa dovoljna samo neka poljoprivredna mašina ili je potrebno još nešto, dovoljno je da pošaljemo SMS ili Vajber poruku osobi koja je u opštini (bilo novobečejskoj ili bečejskoj) zadužena za konkretnu problematiku i da u roku od par minuta dobijemo informaciju, koju potom plasiramo na naš portal“, kaže urednica portala Webinfo.

Ona dodaje i da su imali problema na samom početku prilikom prijavljivanja novinara za kretanje tokom policijskog časa, jer, iako su zahtev za dozvolu kretanja poslali na memorandumu, niko ih nije obavestio o tome da je u međuvremenu doneta obaveza da se popuni i odgovarajući formular, zbog čega su ostali uskraćeni za pres akreditacije.

Osim zdravstvenih ustanova, i ustanove socijalne zaštite su se zatvorile za pitanja tokom epidemije. Tanja Drapšin, novinarka portala Bečejski dani, za Cenzolovku kaže da je do sada imala dobru saradnju sa obe ustanove, ali da joj je na početku epidemije odande poručeno da se obrati nadležnim institucijama viših instanci.

Ona navodi da su, sa druge strane, javna preduzeća bila otvorena za komunikaciju, a u nekoliko navrata je informacije uspela da dobije i iz Doma zdravlja, kada je direktorki bilo „dozvoljeno“ da govori.

Ivana Predić, Zoran Strika
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime