U današnjem svetu mediji presudno utiču na način života i položaj pojedinca u društvu. Čini se da su najmoćnija sila čovečanstava, ali naravno, njihova moć je samo relativna. Moćni su oni koji stoje iza njih i povlače konce iz senke, igraju se medijima kao što se igraju ljudskim sudbinama. Mediji nisu moć, oni su sredstvo, kao nož i viljuška.
Veoma uticajna televizija “B“ danima je pompezno najavljivala serijal o kriminalu u kompaniji “G“. Zaposleni u kompaniji “G“, koji su znali za mnoge krađe i pljačke nekad u svetu ugledne firme, sa znatiželjom su, u najavljeno vreme, pored malih ekrana čekali početak serijala, da bar televizija raskrinka lopove i pljačkaše kad to ne rade oni koji su za to plaćeni. No, u zakazano vreme nije emitovana prva epizoda o kriminalu velikih razmera. Nije emitovana tada niti bilo kada. Razočarenje radnika i onih ljudi koji su dali podatke novinarskoj ekipi televizije “B“ bilo je ogromno što je razumljivo s obzirom da su im mediji i “medijska pravda“ ostali jedina nada, jedino oružje u borbi protiv kriminala. Shvatili su ono što su dobro znali: da je mafija vrlo moćna! Ali gde je njena moć?
Nekoliko nedelja posle neemitovanja prve emisije serije koja je trebalo da raskrinka kriminal u firmi “G“ radnici u administraciji primetili su fakturu od 20 hiljada evra koja je plaćena televiziji “B“ za reklamiranje kompanije “G“ u njihovom programu. Prošlo je malo vremena stigla je još jedna faktura na 20 hiljada evra. Fakture su i dalje stizale. I to nije bilo sve. Došlo je naređenje da se rođena sestra novinarke koja je bila u ekipi koja je radila na najavljenoj a neemitovanoj seriji o kriminalnim radnjama bude zaposlena kao portparol kompanije “G“. Tako su nesuđeni kriminalci postali primer za ugled koji se reklamira.
Eto šta znači istraživačko novinarstvo, nepristrasno i objektivno informisanje javnosti, eto šta je sila nezavisnih medija.
Ljudima zaposlenim u “G“ đavo nije dao mira pa su prikupili novu dokumentaciju o pljačkanju i predali je novinaru uglednog dnevnog lista “K“. Novinar, k’o novinar, siguran da će obradovati urednika, predao mu je dokumentaciju koja obećava visok tiraž i dobru zaradu. I zaista urednik je pregledao “papire“, obradovao se i odmah pozvao ministra “M“.
– Gospodine ministre, imam lepu vest za vas – reko je urednik lista “K“ i počeo da čita šta sve ima od dokaza.
– Stoj! Ništa ne objavljuj! Odmah donosim 20 hiljada evra!
Tako je i bilo. Sa 20 hiljada evra u kešu ministar “M“ je završio stvar. Ništa nije objavljeno. Eto šta je moć nezavisnog i slobodnog novinarstva. Od njih i ministri drhte i slušaju ih kao dresirane kuce.
Naravno, i jedan i drugi medij, i “B“ i “K“, nastavili su borbu protiv korupcije i kriminala, nastavili su davode kadrovsku politiku, postavljaju i smenjuju ministre, da vode istrage, saslušanja, optužuju i presuđuju. Iznad njih nema višeg suda.
Citiram, ponavljam citiram: “U trenutnim okolnostima, medijska slika je katastrofalna, naša javnost je opterećena potpuno pogrešnim vrednostima i marginalnim pojavama i kao takva ne može da pruži ambijent za adekvatan odjek rada kulturnih institucija.“ (http://starikadar.blogspot.com)
Da je Kolarević napisao “medijska slika je katastrofalna, naša javnost je opterećena potpuno pogrešnim vrednostima i marginalnim pojavama“ na njega bi milozvučno zalajale sve medijske kuce i šarplaninci bivšeg predsednika. U toj rečenici bi bila opasna namera, kao u doba fašizma.
Nažalost, nije takva samo medijska slika, slika je katastrofalna u svim porama društva: privredi, ekonomije, finansijama, diplomatiji… Ne smem ni da postavim pitanje: ko je genijalni kreator takve medijske i društvene slike. Ko kospodari medijskim prostorom od petooktobarske boljševičke revolucije do danas? Recite, pa da ga odlikujemo.
Da li su ti koji su kreatori takve medijske i društvene slike kreirali i onoga ko o njoj tako nadahnuto piše i naravno traži pare. A gde da nađemo pare? Pa uzeće kredite i potrošiti. Baš njih briga ko će da ih vraća, važno je da napune stomake i džepove.
U tu “katastrofalnu medijsku sliku“ dobar deo javnosti veruje kao u apsolutnu istinu. Nema načina da ih uverite da ne veruju takvim medijima, da provere ono što u njima piše. Moji prijatelji, profesori univerziteta, sa svetskim renomeom u svojim strukama, koji bar jednom mesečno putuju u svet na naučne skupove gde drže predavanja, veruju tim medijima, veruju onima koji, ne cipele, već ni đonove nisu zaslužili da im čiste. Ne mogu da ih ubedim da im slepo ne verju. Oni veruju doušnicima ostataka tajnih družina, pripadnicima bivših formacija za dezinformisanje javnosti. Nedopustivo je da svetski stučnjak u jednoj oblasti nauke ne zna kolegu koji će mu reći šta je istina, šta je laž, šta je cilj dezinformacije iz oblasti za koju je laik.
Tabloidna svest se uvukla i u nauku. Kancer je u društvenom organizmu i mora da se odstrani. Tu je i hemoterapija, zračenje. Polupismen svet, koji je stekao “obrazovanje“ iz tabloidne štampe, televiizija i radija, sebe smatra kompetentinijim od vrhunskih stučnjaka. Koliko su tome doprineli oni lažni eksperti koje su nam 14 godina predstavljali kao spasitelji, a čije dugove ćemo morati da vraćamo mi i naši potomci.
Kome je do morala, neka ide u crkvu. U skladu sa tim i ne osećaju nikakvu moralnu odgovornost prema potomcima koji će, i zbog nas koji smo ćutali, biti u dužničkom ropstvu. To smo mi zaslužili, oni nisu.
Kome nije do morala, neka čita novine, gleda televiziju, sluša radio…
Ima komentatora koji kažu da ja o svemu pričam, na kraju ništa ne kažem. Ništa više neću reći jer ništa nisam rekao, a i da sam rekao sve bi bilo po starom.
Dragan Kolarević
