Iako su nacrti ključnih medijskih zakona odavno gotovi, sva je prilika da neće, po mišljenju člana radne grupe koja je radila na izmeni zakona Radeta Veljanovskog, biti usvojeni do jula, kako je planirano, i to zato što vlast planira izbore – kao da se zakoni donose zbog vladajuće garniture. Pored odbijanja da se izaberu novi članovi Saveta REM-a, neverovatno je da nacrti ne nude bolju zaštitu gledalaca od štetnih scena nasilja, posebno dece i maloletnika
Dok se na desetine hiljada ljudi okuplja na ulicama Beograda već pet nedelja, protestujući zbog nasilja i agresije koji se između ostalog gotovo svakodnevno, a bez sankcija, emituju i na nacionalnim televizijama, i traži ostavke članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), dotle se državi očigledno ne žuri da usvoji novi, rigorozniji Zakon o elektronskim medijima (ZEM) i tako pokuša da unapredi sistem kontrole, pre svega nad televizijama sa dozvolom za nacionalno emitovanje.
Umesto do jula, kako je bilo planirano, novi ZEM ali i krovni medijski zakon – o javnom informisanju i medijima, čija usvajanja i ovako ozbiljno kasne – moraće, izgleda, da sačekaju bolja vremena. Možda čak i novi skupštinski saziv. Tako bar za Cenzolovku kaže Rade Veljanovski, član radne grupe za izmenu ZEM-a.
„Informacije koje imam, koje su nezvanične ali vrlo indikativne, govore da medijski zakoni čiji su nacrti završeni – Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM), verovatno neće ni ući u javnu raspravu, niti će biti usvojeni do jula, kako je bilo planirano”, kaže Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji.
On dodaje da su, prema informacijama koje smatra pouzdanim, razlog za to mogući izbori na jesen. Veljanovski ocenjuje da je ta odluka jako loša, te da je paradoks da se zakoni ne donose zbog izbora, jer se oni ne donose za vladajuću garnituru. U ovom slučaju odlaganje donošenja zakona jeste, kako objašnjava Veljanovski, dokaz da se nešto taktizira i manipuliše.
I Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), ocenjuje za Cenzolovku da je očigledno da su medijski zakoni stavljeni na „stend baj”.
Veljanovski kaže da su medijska udruženja dala predloge i mišljenja na Nacrt Zakona o elektronskim medijima, završen još krajem marta. Zajednički stav osam najvećih medijskih udruženja je da se iz procedure za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) izbace skupštinski odbori, kao i da novi članovi Saveta treba da se biraju nakon usvajanja zakona, u skladu sa Medijskom strategijom.
Javne rasprave za oba medijska zakona nisu ni najavljene iako su nacrti odavno gotovi. Ukoliko ZEM zaista ne bude usvojen do jula, Srbija se suočava i sa pretnjom da će zbog prekoračenja rokova u pogledu transpozicije odredaba Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama u Zakonu o elektronskim medijima biti isključena iz fondova programa „Kreativna Evropa”, u koji je ušla pre devet godina, u vreme kada je ministar informisanja bio Ivan Tasovac, kao prva država koja nije članica Evropske unije.
Selektivna primena Medijske strategije
Pored kašnjenja, proces izmene aktuelnog Zakona o elektronskim medijima pratio je i skandalozno odbijanje predloga da se nakon stupanja na snagu novog zakona biraju članovi Saveta REM-a. Kako su ranije za Cenzolovku rekli Saša Mirković i Rade Veljanovski, to nije u skladu sa Medijskom strategijom i Akcionim planom za njeno sprovođenje.
Stručna javnost godinama upozorava da je Savet REM-a pod političkim uticajem, da ne radi svoj posao, i uporno ignoriše kršenje zakona, te da dozvoljava emitovanje nasilja i krivičnih dela u programima nacionalnih televizija, govor mržnje i targetiranje političkih neistomišljenika.
Novinarska i medijska udruženja i sindikati su nedavno zatražili pokretanje postupka za razrešenje članova Saveta REM-a zbog dugogodišnjeg kršenja Zakona o elektronskim medijima.
REM direktno krši odredbe Zakona jer – „ne doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja i ne štiti interes javnosti u oblasti elektronskih medija i ne štiti korisnike usluga elektronskih medija”.
Bez građanske i sudske kontrole rada Regulatora
Smena članova Saveta REM-a je i jedan od zahteva opozicije na građanskim protestima koji su počeli 8. maja, kao i oduzimanje nacionalnih dozvola Pinku i Hepiju.
Maja Divac, medijska ekspertkinja, kaže za Cenzolovku da je velika šteta što predlog da budu izabrani novi članovi Saveta REM-a nije usvojen, jer bi to znatno pomoglo i da se na jednostavan način ispuni jedan od zahteva građana formulisanih u okviru protesta ,,Srbija protiv nasilja”. Problematičan je, kaže, i predlog da se sa liste ovlašćenih predlagača članova Saveta ne izbace državni organi.
„Time bi se stvorio prostor za izbor časnih i kompetentnih novih članova u ovom izuzetno važnom regulatornom telu, koje je najviši autoritet u oblasti elektronskih medija. Izuzetno je štetno i to što je i u novom zakonu ostalo ranije rešenje da članove Saveta REM-a i dalje predlažu državni organi kao što su Odbori Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine. Trebalo je u potpunosti revidirati spisak ovlašćenih predlagača u korist profesija koje su najtešnje vezane za rad elektronskih medija. Od devet članova Saveta REM-a, novinarska udruženja praktično imaju samo jednog zastupnika. Takođe, članove Saveta ne treba da predlažu ni crkva, ni nacionalni saveti nacionalnih manjina. Iz dosadašnje prakse vidimo da se na taj način ne obezbeđuje adekvatna zastupljenost tih tema u medijima”, kaže Divac.
Dodaje da su dobra rešenja u nacrtu novog zakona detaljnije razrađena obaveza REM-a kada je u pitanju nadzor emitera, kako u vreme izbora tako i tokom cele godine, i uvođenje mogućnosti da REM izriče novčane kazne emiterima.
I za NUNS je u nacrtu novog zakona problematično zadržavanje „suštinski istog sistema izbora članova Saveta REM-a“, mogućnost uticaja Skupštine, kao i isti krug ovlašćenih predlagača.
„Izostala su pravila u vezi sa političkim oglašavanjem i obavezama u vezi sa izveštavanjem za vreme predizbornih kampanja, i to posebno u funkcionerskim kampanjama. Medijska strategija jasno određuje da je važno izmeniti regulativu i propisati način na koji Regulator sprovodi kontrolu u periodu predizbornih kampanja i obavezu širenja i na druge aspekte izveštavanja”, napominje Đurić.
On ukazuje i da je nacrtom zakona fizičkim i pravnim licima priznato pravo da podnose prijave Regulatoru u vezi sa programskim sadržajima emitera. Međutim, to je samo inicijativa za pokretanje postupka u kojem bi se prijava automatski razmatrala, a lica koja prijavu podnose ne bi imala nikakav uticaj na dalji tok postupka. Na taj način se, kaže Đurić, onemogućava građanska i sudska kontrola rada Regulatora, a onaj koji je prijavu podneo nema svojstvo stranke u postupku, što je suprotno domaćim i međunarodnim standardima.
Relaksiranije odredbe u oblasti zaštite dece od nasilja
Posebno šokantna odredba u novom zakonu, prema mišljenju Maje Divac jeste to što nisu ponuđena bolja rešenja kada je u pitanju zaštita gledalaca, a posebno dece i maloletnika, od štetnih scena nasilja, verbalnog i fizičkog, neprimerenog i kriminalnog ponašanja, uvredljivog i nepristojnog govora.
„Umesto da pažljivo uredi tu oblast, novi zakon dodatno relaksira odredbe iz još važećeg Zakona o elektronskim medijima iz 2014, u kome je ova problematika bila loše uređena, zbog čega na TV sa nacionalnim pokrivanjem godinama imamo emisije pune nasilja i prostačkog ponašanja od ranog jutra, što je sve ostavilo teške i tragične posledice na naše društvo”, kaže Divac i pojašnjava da za razliku od aktuelnog zakona, novi ne uređuje za koji uzrast se smeju emitovati programi od jutra do večeri (osim da do 21 sat ne smeju da se prikazuju programi koji nisu prikladni za mlađe od 15 godina), ne prepoznaje dečji program, kao ni programe koji su neprikladni za mlađe od 12 godina.
To praktično znači da će se na isti način tretirati deca od 5, 6 ili 10 godina i mlađi maloletnici od 14 godina.
„Dobro je da tek predstoji javna rasprava o ovom zakonu i to se mora iskoristiti da se odredbe o zaštiti dece i maloletnika mnogo bolje urede, inače ćemo po donošenju novog zakona imati još goru situaciju u etru nego što imamo sve ovo vreme sa rijaliti programima, što je u velikoj meri uticalo na porast agresivnog i nasilnog ponašanja i na primitivizaciju celokupnog društva”, objašnjava Divac.
Neophodno je, navodi ona da se u novi zakon unese odredba da programi koji nisu prikladni za mlađe od 12 godina mogu da se emituju posle 21 sat, kao i da zakon prepozna dečji program, programe koje su prikladni za sve uzraste, one koje treba da se gledaju uz roditeljski nadzor, i da pored oznake 12, postoje i oznake 14, 16, 18. Slična praksa postoji u Francuskoj, ali i u svim evropskim zemaljama koje poštuju standard da do 21 ili 22 sata televizije moraju da prikazuju programe koji su pogodni za sve uzraste, koje može da gleda cela porodica, od najmlađih do najstarijih.
„Zanimljivo je da novi zakon ima i poseban član (68) koji je posvećen samo rijaliti programima tj. zaštiti maloletnika od rijaliti programa u kojima se prikazuju ‘nasilje, nepristojno ponašanje, vređanje ili nago ljudsko telo’. Neobično je, i verovatno jedinstveno u medijskoj nacionalnoj regulativi, da se zakonom zabranjuje konkretni format emisije, pogotovo što rijaliti ne mora nužno da sadrži ono što sadrže rijaliti u Srbiji. U svetu ima i rijalitija koji su edukativni, kreativni, pozitivni. Ovakvo rešenje će, nadajmo se, trenutno ugasiti vatru rijaliti užasa sa kojima smo jako dugo suočeni u Srbiji, ali to nije rešenje problema. Potrebno je da zakon reguliše sve programe koje sadrže navedene elemente, ne samo rijalitije. Jer šta ako se neki emiter odluči da umesto rijalitija u dnevnom terminu pušta filmove ili serije sa scenama nasilja i problematičnim ponašanjem, za koje proceni da su prikladni za mlađe od 15 godina, novi zakon ga u tome neće sprečavati”, zaključuje Maja Divac.
Autor: Ivana Predić
