Međunarodni zakon o dijaspori

Poziva srpsko-crnogorske i makedonske vlasti da ga primene u tretmanu albanske dijaspore njihovih teritorija

U permanentnoj suludoj borbi za realiziranje svojih veliko-albanskih rasističkih ciljeva, Albanci aktuelne tromeđe Srbija, Crna Gora i Albanija od vremena sarađuju i čine sve što mogu da mobiliziraju svoje sunarodnike u borbi protiv srpsko-crnogorskog naroda, a za ostvarenje svog sna o super Ve-e-elikoj Albanaiji, ili – kako kaže Ismail Kadare – Albanski Commonvelth. Tako su posljednjih godina organizovali nekakvo udruženje “Ditët e Diasporës” (Dani Dijaspore) u saradnji sa Upravom za Prosvetu i Kulturu Istoga (grad Srbije – Metohija, pod okupacijom NATO kriminalaca), sa Bibliotekom “Marin Barleti” u Skadar (Albanija), kao i sa nekakvim Etnografskim Muzejom Malesije u selo Lekići – Tuz (Crna Gora). U kuadru tog udruženja, oni svake godine organizuju manifestaciju “Muza Alpa”.

Preko svojih medija ovi Albanci kažu da se ta njihova manifestacija podržava od Ministarstva Dijaspore tzv. “Republike Kosovo” i Ministarstva za Kulturu, Omladinu i Sport te “Republike”, pa i od Opštine Istog. Pošto u toj manifestaciji sudeluju i albanski dijasporci Crne Gore, trebalo bi da se za to pitaju i crnogorske vlasti. A pošto se tu uključuju i građani Albanije, razume se da bi trebalo da se pitaju i njihove vlasti. Što se albanske vlasti prave kao da to ne vide i ne razumeju čemu se preko tih manifestacija cilja, nije za čuđenje. Naprotiv, razumljivo je, jer su tvrdo ubeđeni da te manifestacije nisu uperene protiv njih. Ali što se prave kao da ih ne vide i ne razumeju i crnogorske vlasti, za čuđenje je i te kako, kad imamo u predvid što učiniše ovi Albanci sa svojom dijasporom na Kosmetu, pa i u Makedoniji. Izgleda da crnogorske vlasti čekaju da im se to ponovi i u njihovoj kući.

Ipak ima nešto pozitivno u svemu ovome: Ovi Albanci priznaju da nisu meštani na teritoriji Crne Gore, pa i Srbije (Kosmeta), preko svega i Severne Albanije (Skadra sa okolinom). Priznaju da nisu ni narod niti nacionalna manjina, već DIJASPORA. E, kad i oni sami to priznaju, onda zašto crnogorske vlasti ne primenjuju u njihovom tretmanu Međunarodni zakon o dijaspori, zašto ih ne tretiraju kao dijasporu i reše jednom za svagda problem te dijaspore, koja im je uvek činila probleme, i to krvave, kad god su Crnu Goru okupirale strane sile, posebno od kad je počelo njihovo nacionalno buđenje. Problem ove dijaspore se gangrenizirao ne samo u Crnoj Gori, već i u Makdoniji, posebno u Srbiji. Pa, kao i svako drugo gangreniziranje, traži leka. A lek za nju je Međunarodni zakon. Zašto se srpsko-crnogorske i makedonske vlasti ne obraćaju Međunarodnom zakonu, kad sve zemlje sveta upravo taj zakon primenjuju u tretiranju albanske dijaspore na njihovim teritorijama ?! Krajnje je vreme da se Srbo-Crnogorci i Makedonci urazume i prihvate klauzole Međunarodnog zakona o dijaspori i tako, zakonskim putem reše taj njihov problem.

U okviru manifestacije “Muza Alpa” ovi Albanci dele svake godine nagradu “Teuta”. Do sada su je dale Jevremu Brkoviću, Dritero Agoli-u, Ramizu Kelmendi, Mirašu Martinović i Mojkom Zeqo.

Ko je Teuta i što znači ona za Albance?

Izvolite videti WIKIPEDIJU, gde ovi Albanci pišu: “Za kralicu Teuta čuli smo još u detinjstvu. Zatim u knjigama istorije. Držimo je kao legendarnu figuru naše (albanske) istorije. Metnuli smo njeno ime moneti od 100 leka, sportskim ekipama, udruženjima sve do i artiklima svakodnevne upotrebe. Ali nemamo nijedno istorijsko delo za nju niti koje dostojno literarno delo posvećeno kralici Teuti”.

Ovome možemo dodati da su ovi Albanci nazvali “Teuta” i nagradu, koju dodeljuju svojim istaknutim nacionalističko-šovinističkim i rasističkim dijasporcima Crne Gore, Srbije (Kosmeta) i Severne Albanije, kao i onim Nealbancima koji ih podržavaju u njihovim neprijateljskim akcijama prema srpsko-crnogorskom i makedonskom narodu.

Ne samo Albanci Albanije, već i njene dijaspore na sve strane sveta, skoro svakom drugom-trećem ženskom detetu stavljaju ime Teuta, sa pretendiranjem da je Teuta bila njihova, albanska, kraljica, a Iliri njihovi prastari pretci.

Pre nekoliko godina, Albanac Preljoc Margiljaj je objavio voluminozan ćitap ILIRI SU GOVORILI ALBANSKI – ALBANCI GOVORE ILIRSKIM JEZIKOM, Podgorica 2001.

Dodajemo da je pre koji mesec i Albanka Mira Meksi objavila roman MALLKIMI I PRIFTËRESHAVE TË ILIRISË (Prokletstvo monahinja Ilirije), čije se radnje razvijaju na teritoriji današnje Crne Gore i posvećuju se Teuti.

Verodostojno je samo ovo: Pre nove ere Iliri su živeli u primitivnoj nomadskoj plemenskoj zajednici, baveći se poglavito stočarstvom. Oni Iliri, koji su dospeli da se instaliraju po gradovima, bilo kao libertini ili robovi, i bavili se svakakvim poslovima u službi grčkih kolonista, koji su izgradili te gradove, vremenom su se grcizirali.

Ilirska plemena su imala svoje poglavare, koji su u komunikaciji sa grčkim stanovnicima gradova naučili grčki jezik. Jedan od njih, zvani Agron, posle smrti svoje supruge Triteute, koja mu je rodila sina Pini, oženio se Teutom. Posle smrti Agrona, od 230-228, Teuta je upravljaja svojim plemenom, pa se kao takva sudarila i sa Rimljanima, koji su u to vreme nadirali na Balkan. Pod rimskom okupacijom, ne samo Iliri gradova, već i ovi plemena, pa i mnogi od Grka, romanizirali su se. Dokle je stigla tzv. “ilirska kultura” svedoči nam činjenica da oni, iako su živeli pored dva najkulturnija naroda tadanjeg sveta, nisu uspeli da napišu na svom jeziku ni jednu jedinu reč, ni svoje ime. Zato je ilirski jezik nepoznat. Od onih reči tog jezika, koje su napisali Grci ili Rimljani i stigle do nas, na bazi strogo naučne analize, ilirolozi su konstatirali da je ilirski jezik bio KENTUM grupe. Sa druge strane, i sami albanski naučnici priznaju da je njihov, albanski jezik, SATEM grupe.

Akademik, prof. dr Henrik Barić, koji podržava ovu podelu jezika, kaže :

«Arbanaški jezik je neosporno jezik grupe SATEM, u kojoj su indoevropski palatali zamenjeni sibilantima, uporedi arbanaški sorrë: lat. cornix ; arb. zorrë : lit. zarna, nem. garn. ».

Isto to kaže i austrijski akademik, prof. dr Norbert Jokl, poznat kao najveći prijatelj albanskog naroda. Ponovili su to i albanski akademici prof. dr Ećrem Čabej, prof. Šaban Demiraj i svi drugi redom. Nema tog Albanca koji nije prihvatio ovu podelu i koji se nije složio sa satem karakteristikom albanskog jezika, izuzev onih Albanaca koji o ovom problemu nemaju pojma.

Kako vidite, ilirski i albanski jezik pripadaju sasvim različitim grupama jezika. Prvi je KENTUM, a drugi je SATEM.

Sledstveno, albanski kao satem jezik (stvar ova – ponavljamo – koju do danas nije niko porekao, pa ni sami Albanci !), ne može biti sin ilirskog jezika, koji je bio jezik kentum. A za posledicu – ni Albanci ne mogu biti sledbenici Ilira i ni kojeg drugog naroda sa jezičnom karakteristikom kentum, znači ni sledbenici Etruraca, ili zapadnih Pelazga i dr.

Iz jednog kentum jezika može proizaći samo jedan kentum jezik, kao što i iz jednog satem jezika može proizaći samo jedan satem jezik, izuzev slučajeva kad imamo promenu substrata, kao što je slučaj sa savremenim rumunskim jezikom, koji je nekada bio satem jezik, ali – pošto je promenio svoj substrat putem latinizacije – on danas nije više satem jezik, već kentum. Isti je slučaj i sa vlaškim jezikom. Albanski jezik nije pretrpeo promenu svog substrata, sa čime su saglasni svi naučnici sveta (pa i albanski !), bez izuzetka. Prema tome, albanski jezik, kao jedan satem jezik, ne može biti direktan nastavak ilirskog kentum jezika. On ne može biti ni njegov sin, niti bilo kakav derivat ilirskog jezika, kao što ni rumunski savremeni jezik nije više ni sin, niti derivat tračkog jezika.

Argumenat KENTUM-SATEM je jako važan i naučno nepobitan. On nam sasvim jasno i nedvosmisleno dokazuje da albanski jezik nije ni upravni nastavak ilirskog jezika – ilirski, ni sin ilirskog jezika, niti da je dijalekat, ili rezultat jednog prirodnog, normalnog razvoja tog jezika. Ovaj argumenat isključuje svaku dalju diskusiju za ilirsko poreklo albanskog jezika i Albanaca, čineći to naučno nemogućim. Opširnije o ovome vidite moje delo KO SU ALBANCI?, drugo izdanje, Jagodina 2013.

I pored toga, od kad su ovi Albanci saznali da su na ovim teritorijama živeli nekada Iliri, pišili su im se i dušom i telom, pa nam pretendiraju da nisu ništa manje već sami Iliri, njihovo savremeno vaskrsnuće. To je godilo albanskoj feudo-buržuaziji pa je, u njenim nastojanjima da nacionalno probudi plemena Albanaca, svim svojim snagama podržala tu indokrinaciju, što su srdačno podržale i zapadne velike sile, posebno Austro-Ugarska i Vatikam, a u njihovoj borbi protiv Slovena i pravoslavlja.

Tako, aktuelno, ovi Albanci pretendiraju da su autohtoni i genealoški sledbenici Ilira, pa i Pelazga, i da im prema tome, za sada, pripada ceo Balkan, da Sloveni Balkana treba da se isele i predaju svoje teritorije njima, jer su one njihova ilirska prćija. Za Crnogorce pretendiraju da su slovenizirani Albanci i da treba da se vrate “svom” albanskom poreklu. Oni koji su muslimani mogu zadržati tu veru, ne morajun se preveriti, dok oni koji su pravoslavni i katolici, po Ismailu Kadare, svi zajedno, pa i sa muslimanima, treba da se prevere, da prihvate katoličizam, jer misli da će mu tako švedski akademici dodelili Nobelovu nagradu.

Ovom indoktrinacijom ovih Albanaca svi okupatori Balkana su od vremena manipulirali ove Albance i upotrebljavali su ih kao topovsko meso za svoje imperijalističke poduhvate. To čine i danas. Među njima se posebno ističe Albanac iz Duresa Mojkom Zećo, koji psuje i vređa kočijaški sve one koji se ne slažu da su Albanci Iliri. Prema njemu Teuta za Albance ima veliki simbolični karakter. Simbolični ! Ona treba da služi Albancima da se nadahnuju za novu borbu protiv “okupatora” njihove ilirske imperije, commonweltha. Upravo zato su mu ove godine i dodelili tu nagradu. To je njegov doprinos dijaspori.

Nagrada “Teuta” upravo toj indoktrinaciji i služi. Što je Albanci rado primaju – razumem, ali ne mogu razumeti kako i zašto su je iz njihovih ruku primili i Jevrem Brković sa Mirašom Martinovićem, ako i oni ne smatraju sebe Albancima, pa i pripadnicima te dijaspore i te ideologije.

Vlasti država, gde deluju ovi Albanci njihovom šovinističkom i rasističkom propagandom, treba da se ozbiljno pozabave ne samo sa njima, već i sa ovima koji ih na bilo koji način podržavaju. Dobro bi bilo da se njima pozabave i konstruktivni albanski građani. Međunarodni zakon o dijaspori poziva sve da ga najhitnije primene u tretmanu albanske dijaspore njihovih teritorija, ne samo vlasti dotičnih država, već i albanske konstruktivne građane.

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik