Gospodo Naprednjaci, preigrali ste se. Menjajte kadrovike (ili kadrovika), šta god to značilo. Slučaj smenjenih tužiteljki se zahuktava i ko zna dokle će da stigne. Lepo je sudija Majić objasnio u prošlom Utisku nedelje. Ovo kako radi Viši javni tužilac Nenad Stefanović vam je kontraproduktivno – lupanje šakom o sto, umukni dok ja govorim … ne možete mi ništa izabran sam na šest godina, u komunikaciji sa ozbiljnim ljudima ne može da traje. Potrebni su vam ljudi sa više „političkog“ (htedoh ovde da napišem jednu adekvatniju reč – pretpostavite koju, ali se plaašim da bi je urednik izbrisao) šlifa. Nešto kao Dačić, na primer. On je šampion licemerstva, a nikad ga nećete čuti da kaže – umukni dok ja govorim.
Čini se da vi sa tim svojim stilom pokušavate da sledite vođu, koji, na primer, pre neki dan u javnom obraćanju naciji „na sred televizora“ javno izrezili voditelja Zorana Stanojevića, da ga je ovaj u jednom momentu zamolio za malo manje cinizma. Ne ide to gospodo. Nije se te večeri predsednik Srbije obraćao Zoranu Stanojeviću već naciji čiji je predsednik. Njih je izvređao.
A kad je u pitanju Viši javni tužilac Nenad Stefanović, od koga je sve ovo i počelo, Predsednik ga javno podrža i reče da se protiv njega vodi politička hajka. Pa jeste. To je i politika. Ne zato što pretpostavljeni rukovodilac raspoređuje izvršioce na druga radna mesta – što mu je i u opisu posla, već zašto to radi, kako to radi, u kom momentu to radi, a onda kao kolaterala ispliva i kako je na tu funkciju izabran. U svemu tome ima mnogo politike, pa zato to u politiku i spada. Da je u pitanju lični sukob između smenjenih tužiteljki i njihovog rukovodioca, one bi mogle ili da protiv njega podnesu disciplinsku prijavu ili da ga privatnom tužbom tuže za uvredu ili da ga i dalje trpe – što su i do sada (na štetu javnosti) činile i javnost to ne bi mnogo interesovalo. Ali ovde je u pitanju politika koja je isplivala povodom drske krađe od 7,5 miliona dolara – predmeta na kome je preko godinu dana radila smenjena tužiteljka Bojana Savović, u momentu kad je naložila hapšenje izvršilaca.
Čuli smo šta se potom njoj desilo, ali ne i zašto. A to nije teško pretpostaviti. Cifra drske krađe od 7,5 miliona dolara, nije mala, iako to pretstavlja samo kap u gubicima EPS-a koji se procenjuju na više od miljardu eura. To vam je 75 puta 100.000 eura, pa vi pretpostavite koliko je učesnika u toj prevari moglo da bude uključeno. I šta se desilo. Kad dođe do hapšenja najpre se određuje pritvor od 48 sati. U tom periodu dolazi i do prvog, a najznačajnijeg saslušanja, u kome okrivljeni, braneći svoju kožu mogu svašta i da otkriju. To se moralo sprečiti, pa je hitno u policiju pozvana prva zamenica Nenada Stefanovića, tužiteljka Brankica Marić, i njoj je saopšteno da iz predmeta mora odmah da makne Bojanu Savović i ona je istog dana tako i postupila.
Simptomatično je i to koga je Viši Tužilac Nenad Stefanović tražio da mu pošalju kao zamenu za Bojanu Savović – Jelenu Kocić, tužiteljku iz Niša koja je u tom svojstvu bila angažovana u slučaju „Doljevac“ kad je na naplatnoj rampi poginula Stanika Gligorijević, upamćena po tome što je povodom nestalih, po mišljenju veštaka ključnih dva minuta snimka, zastupala tezu da se u tih dva minuta ništa značajno nije dogodilo. Šta treba da zaključimo – da Beograd nema sposobnih tužilaca, pa je potrebno da se hitno traže pojačanja iz Niša. Ne, već da na tom predmetu dalje može da radi samo provereni kadar. Da li je to politika? Da!
Pa otuda uznemirena javnost i pokreće političku hajku, jer kad se javnost, obraća vlasti ona to ne čini iz kulturno-zabavnih ili nekih drugih, već političkih razloga. To bi trebao da zna i Viši javni tužilac Nenad Stefanovič, koji je između ostalog i diplomirani pravnik, kad od Poverenika Državnog veća za samostalnost tžilaca traži zaštitu zbog „nedozvoljenog uticaja medija i političara“.
Nažalost, slučaj Nenada Stefanovića nije ni samo incident ni usamljen slučaj. Poglrdajte kako vodi Skupštinu Vladimir Orlić, kako se opozicionim poslanicima obraća Milenko Jovanov, šef parlaentarne grupe SNS-a u Skupštini Srbije, kako nastupaju „mladi lavovi“ SNS-a, školovani u njihovoj Akademiji za mlade kadrove, ili kako se već ta novokomponovana „obrazovna“ ustanova, smeštena na jednom salašu u blizini Subotice, gde je pristup dozvoljen samo uz člansku kartu SNS-a, zove i ko su im predavači.
Politika „slona u staklarskoj radnji“ će se najpre vama obiti o glavu, a takva kadrovska politika u poslednje vreme eskalira pa se stiće utisak da ste vi u očekivanju nekih pretstojećih događaja – Kosovo, na primer, odlučili da zaoštrite stvari. A to vam je gospodo, kontraproduktivno. Potrebno je u tome više „politike“. Opet sam u iskušenju da to nazovem pravim imenom, ali sam siguran da bi mi urednik taj epitet izbrisao.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!
autor:Dragiša Čolić
