Menjaju se kao čarape

0
1392

grocka-ygrada-opstineOd 2000-te godine pa do kraj 2015-te, Grocka je promenila 11 predsenika.

U ovom dugom nizu godina, bilo je i perioda kada nije imala prvog čoveka, ali i kada su na ovoj funkciji istovremeno bila dvojica!

A, političke igre u kojima više nije bilo bitno ko je iz koje stranke i za šta se zalaže, već je jedini cilj bio dočepati se opštinske vlasti i javnih para počele su 2002. godine.

Tada je Grockom posle petooktobarskih izbora vladao DOS, a predsednik Opštine bila Vesna Ivić, kasnije dugogodišnji šef kabineta gradonačelnika, a posle načelnik gradske uprave. Krajem juna 2002. godine DOS se raspao, a na spornoj sednici, koja je bila otkazana, okupila se većina koju su činili DSS, SPO, SDP, SPS, SRS i JUL i smenila Vesnu Ivić. Novo rukovodstvo birano je u konsultacijama punih šest meseci. Epilog je napisan u decembru izborom Save Starčevića (SPO) za predsednika Opštine. Za njega su glasali DSS, DS, DHSS, SD, DA i SPS, i svi su osim socijalista ušli u izvršnu vlast.

SOCIJALISTI U VLASTI

Starčević se na funkciji zadržao svega četiri meseca, kada je u 2003. godini krenulo novo pregrupisavanje. DS je napravio manjinsku vlast uz tada nezamislivu podršku SPS. Predsednik Opštine postao je Vladan Zarić (DS). U julu iste godine socijalisti su ušli u Izvršni odbor, a Miladin Sapundžić (SPS) je postao potpredsednik Opštine. Gradski odbvor DS naložio je svojim članovima Vladanu Zariću, Aleksandru Barcu i Nemanji Todoroviću, da podnesu ostavke u Opštini, a kada su se ovi oglušili, isključeni su iz stranke uz obrazloženje da su omogućili povratak socijalista na vlast. Ova trojka nastavila je da upravlja Grockom do septembarskih izbora 2004. godine uz podršku SPS, SRS, JUL, DA i SD.

Da Vas podsetimo:  Mediji: „Krađa struje“! – Predsednik opštine Batočina: „Đilasovci vode kampanju!“

BLAŽINA EPOHA

Posle izbora Grocka je ostala poslednja beogradska opština u kojoj se još pregovaralo ko će s kim napraviti većinu. Na kraju je u decembru stvorena koalicija DS, DSS, SPO, PSS i SDP, a predsednik Opštine postao je Blažo Stojanović predvodnik grupe građana.

Ni ova vlast nije bila dugog veka, jer je već u junu 2005. godine PSS promenila stranu i sa SRS, SPS, GG “Vladan Zarić” i dvoje bivših odbornika NS Aleksandrom Barcem i Katarinom Ristić, koji su zadržali mandate, formirali većinu. Predsednik Opštine postao je radikal Dragoljub Simonović.
Pet meseci kasnije Blažo Stojanović uzvraća udarac i vraća se na mesto prvog čoveka Grocke u koaliciji sa SPS, DSS, SPO, SDP, GG “Zarić” i GG “Barac”. Naredna 2006. godina bila je nešto mirnija bez javnih političkih sukoba.

DVOVALAŠĆE

Ali, već na leto 2007. godine Stojanovića napuštaju socijalisti i DSS, pa on nove partnere nalazi u SRS i PSS. U oktobru je ovu koaliciju napustio je i Aleksandar Barac, a u decembru Aleksandar Ristić je iz PSS prešao u G17 plus. Tada se formirala nova većina, DS, DSS, G17 plus, GG “Barac” i GG “Zarić” koja je podržala Zorana Jovanovića (DSS) za predsednika Opštine. Tada kreće i dvovlašće, jer se različito tumačilo kojoj stranci pripada ključni Ristićev mandat, pa su oba tabora brojala 18 odbornika. Tako je Grocka sve do maja 2008. imala dvojicu vodećih funkcionera. Štampa je pisala da je tih meseci Stojanović odbijao da napusti kancelariju, dovodeći svoje pristalice ispred nje, a Jovanović je zvao policiju da interveniše…

RASPLET

Posle lokalnih izbora juna 2008. ustanovljena je nova vladajuća većina, koju su činili koalicija „Grocka za evropsku Srbiju” okupljena oko DS, zatim DSS, SPS i Grupa građana „Snaga građana”. Jovanović je ostao predsednik. Tanka prevlast koju su imali u Skupštini opštine sa 18 od ukupno 35 odbornika nije izdržala ni godinu dana. Početkom aprila 2009. godine predstavnici „Grocke za evropsku Srbiju” – DS, G 17 plus i SPO – istupili su iz vladajuće većine tvrdeći da su dobili mali deo kolača vlasti. Grocka se ivicom uvođenja prinudne uprave kretala duže od mesec dana. Najzad, krajem maja, SRS, najjača stranka u lokalnom parlamentu, podržao je DSS, SPS i GG „Snaga građana”, a na čelo Grocke došao je radikal Radovan Todorović. On je ubrzo podneo ostavku, a za njeno usvajanje ruku su digli i odbornici njegovog SRS-a, koji su, nezvanično se pretpostavlja, bili nezadovoljni radom partijskog kolege.

Da Vas podsetimo:  Kome sve i koliko Srbija duguje?

Posle ostavke Todorovića, u junu 2010-te godine na vlast dolazi, posle deset godina Milan Janković, član Socijalističke partije Srbije. Ovu dužnost u narodu popularni Žire, pre ponovnog vraćanja na tron, već je obavljao od 1994. do 2000. godine – mandat i po.

VLADAVINA NAPREDNJAKA

Nakon izbora 2012-te godine, na vlast posle Jankovića, po drugi put dolazi Dragoljub Simonović, ovoga puta kao član SNS-a. Na vlasti ostaje, otprilike, mesec dana duže nego u prvom mandatu. Krajem decembra 2012.godine, Simonović podnosi ostavku jer prelazi na mesto direktora „Železnica Srbije“. Na njegovo mesto dolazi Zoran Markov, takođe iz SNS-a.

Markov ostaje predsednik Grocke do juna 2014, kada podnosi ostavku a na njegovo mesto dolazi Stefan Dilberović, takođe iz SNS-a.

Lokalni izbori u Grockoj održaće se ove godine, na kojima će se videti ko će biti novi predsednik Grocke.

Željko Matorčević

Žig Info

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime