Menjanje srpske svesti u fazama

0
667

Robert KuperRobert Kuper je britanski diplomata koji je posredovao u „pregovorima“ između „Beograda i Prištine“ pre grofice Ešton.  U subotu je ovaj dugogodišnji član Evropskog saveta za spoljne poslove dao intervju za radio „Slobodna Evropa“, u kome priznaje da pre godinu dana nije mogao ni da sanja da će „Srbija uspeti da potpiše sporazum s Kosovom“. On dalje objašnjava, da bi velike zasluge za ovakav „uspeh“ trebalo odati bivšem predsedniku Borisu Tadiću, jer on je „probio led“. To jeste, Tadić je onaj čovek koji je uspeo da u velikom stepenu „pacifikuje“ srpsko javno mnjenje i stvori preduslove za konačni proboj u sferi srpske kolektivne svesti, koji će ubrzo dovesti do Dačić-Vučićevog ili Nikolićevog „istorijskog zaokreta“ i koji će omogućiti da Srbi i Albanaci nađu „zajednički jezik“.

Sada sledi primena „sporazuma“ i tu su negde skrivene nove ucene. Po običaju, sam sporazum je tako napisan, da ostavlja dovoljno prostora za buduće nesporazume. Nikoga ne treba da začudi ako sutra zapadna politika nanovo pritisne Srbiju, da ispuni i one uslove koje nikad i nigde nije potpisala, uz tvrdnje da se to „podrazumeva“.

Zapravo, Kuper otkriva kako i šta se radilo da bi se došlo do ovakvih „spektakularnih“ rezultata. Sve je išlo u „fazama“, najpre s dijalogom o „tehničkim pitanjima“, da bi se prešlo na „ozbiljnije stvari“. Između redova može se pročitati da je Zapad u jednom momentu procenio da su Tadić i DS „odradili svoje“ i da je bilo nužno da ih zamene „svežijim“ snagama, Nikolićem, Vučićem i SNS-om i „neistrošenim“ Ivicom Dačićem i njegovim SPS-om. Dakle, ništa se u Srbiji ne dešava slučajno. Izbori su najobičnija farsa, jer nakon vešte obrade javnog mnjenja, dobija se utisak, svetski eksperti za medijsku obradu masa mogli bi na čelo ovakve banana države da dovedu i čuvenog „rodoljuba“ Mišu Bananu.

U intervjuu za radio „Slobodna Evropa“ Kuper „ohrabruje“ Srbiju na isti način kako je to nekada činio i pokojni premijer Zoran Đinđić. Uradite krupne stvari brzo ili što brže možete, veli on, posle će vam biti lakše. Ili, ako moraš da progutaš žabu, ne oklevaj, već je „iznenadi“ i požderi je odmah. Uz sve to Kuper ne krije da su izgledi Srbije da jednog dana (ko zna kada) postane članica Evropske unije „vrlo pesimistični“. Tu je bar bio dovoljno pošten da nas ne zamajava nemogućim stvarima.

Nakon što se pročita Kuperov intervju, u duši ostaje bolno osećanje i saznanje da Srbija daje sve što joj se zatraži za „mačku u džaku“. SPC je to dobro opisala, kazavši da Srbija „unapred plaća robu za koju ne postoji nikakva garancija da će ikada biti isporučena“.


Intervju s Robertom Kuperom

RSE: Šta je sada vaše mišljenje o sporazumu Beograda i Prištine? Da li je nešto moglo biti urađeno na drugi način?

Kuper: To je hipotetičko pitanje. Mnoge stvari u svetu mogle bi biti drugačije. Međutim, velika je stvar što je došlo do sporazuma. Pogledajte kakav je situacija bila pre nekoliko godina ili samo pre godinu dana. Da ste me tada pitali da li je moguće postići dogovor, rekao bih vam verovatno da nije. Prema tome, ja sam sada s razlogom optimista i ovaj dogovor je veliki uspeh.

RSE: Na koji način EU može pomoći u implementaciji sporazuma?

Kuper: U primeni će biti važne tehničke ekspertize, Evropska unija tu može pomoći. Obe vlade zaslužuju čestitke na tome kako se odnose prema primeni sporazuma.  U ranijim fazama pregovora implementacija je bila slaba strana. Do značajne razlike došlo je nakon dolaska nove vlasti u Beogradu. Postići sporazum je jedna stvar, ali do stvarne promene može doći tek s njegovom primenom i tek se kroz tu primenu stvara poverenje. Ljudi će poverovati u taj sporazum tek kada vide praktične rezultate. Ne možemo reći da je primena važnija od samog sporazuma, ali sporazum bez primene ne znači mnogo. Možemo li mi pomoći? Da, možemo pomoći finansijski ali možemo i posredovati oko detalja koji nisu precizirani sporazumom. I to je jedan pozitivan aspekt ove cele stvari.

RSE: Šta mislite da su osnovne prepreke, izazovi narednog perioda?

Kuper: Izazova će biti mnogo. Svaki korak u implementaciji će biti težak. Ništa se neće događati automatski i svaki korak će tražiti velike napore od obe strane. Možda je najveći izazov uveriti ljude na severu Kosova da je ovaj sporazum u njihovom interesu. Prihvatanje sporazuma u parlamentima obe zemlje je bilo impresivno, ali mislim da ljudi na severu nisu uvereni da je ovo za njih dobro, ali se nadam da će se taj stav promeniti jer život kakav su imali poslednjih deset ili 15 godina, nije bio lagan. Vreme je da tome dođe kraj.

RSE: Vi ste posredovali u tehničkom dijalogu kada je bilo reči o električnoj energiji i o telekomu. Da li su to pitanja o kojima će se ponovo raspravljati, kako vidite narednu rundu pregovora?

Kuper:  Pitanje struje i telekoma je dobro prodiskutovano – ali sigurno ima detalja oko kojih se još moraju postići kompromisi. Svi sada već znaju šta su najbolja rešenja. Ova pitanja su uvek i tehnička i politička. Ona su politička jer neko mora donijeti odluku i tiču se nekih beneficija, ali u suštini su to tehnička pitanja. Tu je i pitanje organizacije struktura vlasti.

RSE: Da li mislite da će Srbija u junu dobiti datum za početak pregovora?

Kuper: Pa, jun je blizu i treba uraditi još neke stvari ali na osnovu onoga što se uradilo do sada bilo bi ludo da sve ovo što je urađeno ne bude zaključeno. Tako da ako bih se trebao kladiti onda bih uložio svoje novce na dobijanje datuma.

RSE: Ako dobije datum, kada mislite da bi se Srbija mogla pridružiti EU?

Kuper: Pa, ne znam. Očigledno da će do toga proći dosta vremena i više od bilo čega drugog to zavisi od njih samih. To pitanje zavisi od toga koliko će brzo oni delovati. Ono što možemo reći je što pre to bolje i što pre počnete to bolje. Tendencija je da kada preduzmete velike korake da odahnete sa olakšanjem i onda kolabirate ili se osećate mamurno jer nakon žurke svi se osećaju loše i ništa ne rade neko vreme. To bi u stvari bila pogrešna reakcija i ne zaboravite: što pre počnete pre ćete i završiti. Počnite sa težim stvarima i završite ih brzo i brzo ćete osetiti korist od toga. Ne bih želeo predviđati i mislim da su neke procene suviše pesimistične. Ako se zaista počnu baviti usvajanjem zakona i primenom reformi onda će dobiti i veliku pomoć EU za to.

RSE: Neki analitičari su kritikovali dijalog tokom tehničke faze kada ste vi predsedavali ali i nakon toga zbog uopštenosti, takođe i da su tekstovi sporazuma bili uopšteni. Da li je to bilo urađeno s namerom?

Kuper: Verovatno je bilo slučajeva gdje su stvari mogle biti jasnije ali mislim da su tekstovi bili prilično jasni tako da se ne slažem. Mislim da je svima bilo jasno o čemu su se dogovorili. Mislim da je nakon dogovora usledila i implementacija i tu nije bilo nikakvih nejasnoća.Možda bih mogao reći nekoliko drugih stvari i vratiti se na početak. Mislim da je ovo bilo veoma značajno, međunarodni ugovori o teškim problemima kao što je ovaj nisu nešto što se dešava svaki dan. Razmislite da li je u zadnjih deset godine bio neki sličan dogovor i mislim da nećete naći mnogo primera.Drugo, mislim da ljudi (koji su bili uključeni u pregovore) zaslužuju da im se oda priznanje. Ja ne znam nikoga drugog na Kosovu, osim Hašima Tačija, koji je imao hrabrosti da ovo uradi uprkos ogromnoj opoziciji.Nas su gađali paradajzom a ja mislim da se on politički borio sa mnogim većim problemom nego što je paradajz. Mislim da je i premijer Srbije, gospodin Dačić, takođe pokazao veliki nivo pragmatizma i inteligencije i jednu vrstu realističnog patriotizma. Mislim da su oni zaslužili veliko priznanje kao i moj bivši šef, Ketrin Ešton. Ona je takođe napravila veliki posao i možda niko to nije očekivao.

RSE: To je i moje zadnje pitanje. Kako se došlo do tog prelomnog trenutka jer smo imali devet rundi tehničkog dijaloga i deset razgovora sa gospođom Ešton? Činilo se u jednom momentu da smo u slepoj ulici. Šta je dovelo do tog prelomnog momenta?

Kuper: Ovakve stvari se odvijaju po fazama. Prvi ključni momenat je bio sam početak procesa i treba odati priznanje Borisu Tadiću za to. Da nije počelo, da se ljudi nisu navikli na tehničku fazu, da se nisu navikli da razgovaraju jedni sa drugima i da se nisu navikli na ideju da dogovor može biti postignut i čak i primenjen ovo sve se ne bi dogodilo. Sledeća faza jer dolazak nove vlade i to je takođe bila nova mogućnost jer su ljudi imali svežiji pogled na stvari. Rezultat uključivanje i nove i stare vlade je da je čitav politički spektar u Srbiji ovo podržavao.Mislim da sa srpske strane premije Ivica Dačić zaslužuje puno priznanje. Bio je jako koristan i u prvom delu kada je situacija postala malo teža i kada smo se obratili njemu iako nije bio direktno uključen. S kosovske strane, Hašim Tači je uvek bio ključni protagonist i uvek je morao prevazilaziti visoki novi domaće opozicije.Ja sam napustio pozornicu u pravom momentu jer je trebalo preći na viši nivo. Ja sam uvek skeptičan po pitanju termina tehnički jer je sve političko. Druga faza je bila politička sa velikim P i jedini ljudi koji su se mogli uhvatiti  u koštac sa tim pitanjima su bili oni na vrhu vlade.Tako da je način na koji je Keti Ešton vodila dijalog, na jedan ličan način sa samo njih troje u sobi, bio pravi način da se to uradi.

Rikard Jozviak

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime