Svaka sedma mlada osoba na svetskom nivou ima izazove mentalnog zdravlja. Samoubistvo je treći vodeći uzrok smrti među osobama starosti od 15 do 29 godina, pokazuju posaci Svetske zdravstvene organizacije.
Kada se čitaju podaci o mentalnom zdravlju mladih, utisak nije optimističan. Globalno, a posebno lokalno, briga o mentalnom zdravlju mladih ostaje nedovoljno ili neadekvatno adresirana, kako institucionalno tako i strukturno.
Posledice neprepoznavanja i neadekvatnog tretiranja mentalnih stanja kod adolescenata protežu se i u odraslo doba, narušavajući i fizičko i mentalno zdravlje, te ograničavajući mogućnosti za ispunjen i produktivan život, samo je jedna od činjenica o kojima govori Svetska zdravstvena organizacija.
U Srbiji je mentalno zdravlje strukturno zanemareno. Tome u prilog govori činjenica da na 100.000 stanovnika ima manje od dva psihologa u ustanovama primarnog sistema zdravstvene zaštite, što pokazuju podaci zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje Batut.
Mentalno zdravlje mladih – suštinski nedostupno
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, globalno je procenjeno da svaka sedma mlada osoba, odnosno preko 14 odsto mladih uzrasta od 10 do 19 godina ima neki izazov mentalnog zdravlja, ali oni ostaju većim delom neprepoznati i nelečeni. Takođe, SZO navodi da podaci ukazuju na zabrinjavajuće poraste stopa samoubistava u mnogim zemljama među osobama uzrasta 10-24 godine.
Kako navodi SZO, da bi se situacija suštinski rešavala, neophodno je koordinisano, međusektorsko delovanje koje obuhvata obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, klimu, digitalno okruženje i kulturu — i koje je utemeljeno na okvirima zasnovanim na pravima, sa uključivanjem dece i mladih, koji ne ostavljaju nikoga po strani, uključujući i one u humanitarnim i ranjivim kontekstima, navodi se.
Prema podacima Krovne organizacije mladih, više od dve trećine mladih u Srbiji sa kojima su razgovarali u istraživanju imaju anksioznost, više od 50 odsto ima simptome umerene ili teške depresije, a više od trećine ispitanika/ca (34,2 odsto) je navelo da su im bile potrebne usluge psihologa ili psihoterapeuta/kinje tokom poslednjih šest meseci, ali da nisu sa njima razgovarali.
Kako je Mašina ranije pisala, imajući u vidu da je medijalna zarada u Srbiji nešto malo iznad 83.000 dinara, što znači da polovina zaposlenih prima manje od tog iznosa, da je adekvatna terapija suštinski nedostupna jer u Srbiji prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ nedovoljan broj lekara i psihologa na 100.000 stanovnika, a da je jedna seansa psihoterapije privatno između 20 i 60 eura, ne čudi da se mladi često osećaju kao da ne postoji podrška.
Mladi spadaju u kategoriju stanovništva koja je u povećanom riziku od siromaštva. U 2024. godini, stopa teške materijalne i socijalne deprivacije među mladima (uzrasta 15-29 godina) u EU bila je 5,8 odsto. Stopa je bila nešto niža u poređenju sa ukupnim stanovništvom, koja iznosi 6,4 odsto. Prema izveštajima Monitoringa socijalne situacije u Srbiji, Srbija se nalazi među evropskim državama sa najvišim stopama rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, kao i među državama sa najvećim nejednakostima u dohotku.
Mladi tako imaju ograničene mogućnosti da se osamostale, obezbede sredstva za dostojanstven život, stvaraju porodice ili rade na ostvarenju svojih punih potencijala, te zbog ekonomske ugroženosti često pate od anksioznosti i depresije.
