Srbija pred bankrotom
Kritičari vlasti u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnom cenzurom, primećuje berlinski TAZ i piše, kako se blogovi blokiraju, a autori hapse. O Srbiji danas piše i austrijski Prese. List navodi da se bliži bankrot.
„U Srbiji sve izgleda u najboljem redu. Zemlja je u januaru započela pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Zapad pozdravlja politiku Beograda prema Kosovu, premijera Aleksandra Vučića primaju u Beču, Parizu, Berlinu. U četiri oka razgovarao je krajem juna i sa kancelarkom Merkel. Ekonomska situacija u Srbiji je teška, ali Vučić je posvećen reformama i istovremeno od EU računa na pomoć. Zanemaruje se činjenica da je devedesetih napravio ime kao ratni huškač – sve dok u regionu zagovara politiku mira. Dozvoljene su, po svemu sudeći, sitne manjkavosti na unutrašnjem planu. Između ostalog i to da opozicije u Srbiji gotovo i nema, da bulevarska štampa deluje kao čekić za protivnike režima. Kritički mediji jedva i da postoje“, primećuje berlinski Tagescajtung (TAZ).
Cenzura u izražavanju slobode mišljenja je očigledna jer onaj ko previše kritikuje Vladu Srbije, mora da računa na probleme sa nadležnima. Internet-stranice sa kritičkim sadržajima se blokiraju, a autori privode, dodaje se dalje u tekstu. „Nema dokaza da se iza toga krije režim, ali ne meti su uglavnom tekstovi u kojima se kritikuje vlast“, kaže novinarka Vremena Jovana Gligorijević, a prenosi TAZ. Pri tome, u dnevnoj štampi uopšte nema tekstova u kojima se odluke i postupci vlasti dovode u pitanje. Postoje dva TV formata u kojima se može čuti i po koja kritika, mada je jedan od njih humorističkog karaktera. „Novinarska udruženja upozoravaju da je teška ekonomska situacija koju osećaju i mediji ugrozila slobodu štampe. S druge strane, vlasnici velikih preduzeća i izdavača ne žele da se zameraju političarima jer bi to moglo da ugrozi njihovo medijsko poslovanje“, piše Tagescajtung.
Takve okolnosti vode autocenzuri. Novinari strahuju za svoju materijalnu egzistenciju. U vreme katastrofalnih poplava u Srbiji, svaka kritika na račun vlasti, tumačena je „kao napad na premijera Vučića, a samim tim i na kompletnu državu“. Pojedini internet-portali su bili blokirani, a blogeri hapšeni. Nakon ocena Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost, da se u Srbiji mogu uočiti pritisci na medije, Vučić odgovara kritikujući predstavnike međunarodne zajednice. „Na medije ne vršim pritiske ja, već pojedini ambasadori i OEBS“, odgovorio je premijer Srbije i zatražio izvinjenje.
Rado viđen gost
Paula Tide, zamenica šefa misije OEBS u Srbiji, odbila je da se izvini i podsetila kako je Skupština Srbije trebalo da usvoji važne medijske zakone, koji doduše ne garantuju poboljšanje prilika na medijskoj sceni – ali to se ipak nije dogodilo. Srpski tabloidi (koji brane Aleksandra Vučića) pišu „o evropskom udaru na Srbiju i ukrajinskom ultimatumu“. I u aferi o doktorskoj disertaciji ministra unutrašnjih poslova Stefanovića pronađena je „poruka Zapada srpskom premijeru, da bi mogao biti smenjen svakog trenutka.“ Epilog svega toga je: ništa. „Mediji su dobili brnjicu, a opozicija je zanemela“, zaključuje TAZ.
Kandidat pred bankrotom
„Nije prošlo ni sto dana od ustoličenja nove garniture vlasti, a ministar finansija podnosi ostavku. Ekonomski posrnula balkanska zemlja ide u pravcu bankrota“, piše austrijski dnevnik Prese. „Čudo u koje se pre godinu dana (potpredsednik vlade) Aleksandar Vučić uzdao, harvardski diplomac Lazar Krstić (ovo je greška novinara Presea, Krstić je studirao na Jejlu, prim. ur), povlači ručnu. U međuvremenu bivši ministar finansija, predlaže ozbiljne rezove u izdvajanjima za plate i penzije, upozoravajući na grčki scenario, ali u toj nameri nailazi na otpor. (…) Zbog teških poplava očekuje negativan privredni rast od jednog procenta. Uprkos obećanjima i najavljenim reformama, kandidat za EU kreće se sve brže i brže kao nelikvidnosti. Budžetski deficit je na rekordno visokom nivou, a ionako ogroman broj penzionera i dalje raste“, komentariše Prese.
Tokom izborne kampanje obećavalo se mnogo. „Najave iz rukovodstva auto-koncerna Mercedes, kako će se u fabrici Ikarbusa proizvoditi kompletna karoserija za autobuse – o čemu je u martu govorio Vučić – srpsku privredu su obasjale nadom. Potražnja za srpski Mercedes u jugoistočnoj Evropi biće velika – govorio je premijer, uveren da je reč o signalu, koji nagoveštava privredni rast“, podseća Prese i dodaje: „Od zlatnih obećanja je prošlo četiri meseca, a od prototipa i proizvodnje srpskog Mercedesa još uvek ni traga.“
Pred izbore puna usta obećanja
Sve su manja očekivanja od reformi, čiji bi se učinak, prema ocenama samog „elokventnog predsednika vlade“, mogao osetiti za tri do četiri godine. U njih ne veruje ni bivši ministar privrede Saša Radulović: „On je čovek koji najavljuje najavljeno. Njegova reč nema nikakvu težinu. On govori ono što drugi žele da čuju, čak i onda kada o svemu tome ima potpuno drugačije mišljenje“, kaže Radulović za austrijski list.
List podseća čitaoce da vlast u Beogradu raspolaže „komotnom dvotrećinskom većinom i zbog toga ne mora da strahuje od eventualnih izbora, a ni od generalnog štrajka sindikata. Vučićevu vladu od obećanih reformi ništa ne može da odvrati – sem nje same“.
Nemanja Rujević
